Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

176 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

обезбедити; као што су: а) закон по коме ће се ово или оно лице судити за своја непријатељска осећања према монархији, што је нама сасвим равнодушно, тим пре што су закони о штампи растегљиви, те то не даје никакво јемство за извршење наше жеље; 6) ни додатак члану 22, Устава о конфискацији не може задовољити нити користити; само обавеза да ће је влада применити може задовољити. — МИ зато су предлози владе српске апсолутно недовољни нити се каже кад ће се то објавити, шта ће бити на случај да Скупштина одбаци предлог закона — јер сем владине оставке све би било по старом“.)

„Влада нема, а нота цкр. владе не даје никакав доказ, да су „Народна Одбрана“ пи слична удружења, у лицу некога од њихових чланова, радила до сада нешто кривично. И поред тога, влада српска је готова да прими захшев цкр. владе и да растури „Наоџодну Одбрану“, као и свако друштво које је радило противу Аустро-Угарске“. (АустроУгарска прави ову примедбу: „Пропаганда против Монархије, коју је водила „Народна Одбрана“ и њој слична друштва, обухвата у Србији све званичне кругове; то српска влада добро зна. Али, на странуто; Аустро-Угарска је тражила: конфискацију средстава за пропаганду; спречавање обнове растурених удружења под другим видом. Београдска влада је глуха за то, те није никакво јемство дато да ће се учинити крај смутњама против Монархије, нарочито од стране „Народне Одбране“.)

„3. Краљевска српске влада обвезује се да без задоцњења избаци из јавне наставе у Србији све оно што би могло храбрити пропаганду противу Аустро-Угарске, за случај ако цкр. влада буде у стању да докаже необоривим доказима да постоји таква пронаганда“. (Код овога одељка српског одговора који је саставио тадашњи Министар Просвете Љубомир Јовановић, Аустро-Угарска примећује: „И овде српска влада тражи доказе за непријатељску пропаганду против Монархије, иако зна