Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

186 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

суделују у раду истраге, и онај да се отпусте сви чиновници и официри које Аустрија именује Србији, није могао примити. Све што се може, мисли он, још учинити, то је да се прими да консули учествују при истрази, и да се отпусте они људи из службе за које се коначно утврди да су криви. Осим тога, Сазонов је предлагао да бечка влада прими посредовање и пресуду аустро-српскога спора од краља Италије или од енглескога краља. Сазонов је тражио излаз из мучнога положаја у који је АустроУгарска довела и Русију и целу Европу. У томе смислу је говорио и радио нарочито са Немачком, која је, то је цео свет мислио, могла да измени држање и намере Аустро-Угарске. У једноме тренутку изгледало је да је Немачка нешто хтела да учини. „На случај да бечки кабинет пристане да умери своје захтеве у форми, можда би се могло одмах ступити у везу са Аустро-Угарском. Па ако се дође до споразума... Русија би позвала Србију да прими аустриске захтеве на основи коју би утврдиле Аустрија и Русија“ — тако говори у своје име немачки амбасадор у Петрограду Сазонову. Због оваквога држања, вероватно, амбасадори немачки и аустро-угарски шаљу у Берлин, уочи прогласа рата Србији, повољне извештаје о расположењу у Русији.

У Атини су у ово доба изјавили: да Грчка неће узимати учешћа у каквом аустро-српском сукобу; да је одржање Букурешкога Мира капитално питање за Грчку; да она неће давати изјаве које би је лишиле пријатељства са Србијом; да ће, ако Бугарска и Турска нападну, одлучити шта да ради. То је изјавио Министар Иностраних Дела у одсуству Венизелоса, а краљ Константин је тражио савез са Турском против Бугарске. Грчки посланик у Софији, међутим, изјавио је бугарској влади „да Грчкој треба мира, и да зато не може помагати Србији, нити је на то обавезна, иако постоји уговор. о савезу.“

Из депеша које је добијала берлинска влада, Румунија је требала да буде у ово, за Србију мучно