Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

188 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ“

је било највише зато што су Енглеска, Француска и Русија имале пуне руке тешкога посла у својој кући.

На дан 24. јула ирска криза је достигла вр-"хунац. Улстер није хтео мирно да прими Ноте Кше; свакога часа се због тога очекивао грађански рат. УУ Паризу је почео чувени процес са Кајоом, бившим министром финансија, кога су оптуживали не "само да је чинио злоупотребе у Министарству Финансија, него да је стојао у тајној вези са немачком владом. Убиство главног уредника Фигара Калмета, које је извршила Г-ђа Кајо због новинарске кампање против Кајоа, довело је целу Француску у кризу. — У Русији су тада били штрајкови; у Петрограду су биле дизане барикаде, Козаци су праВили чуда од несрећних штрајкача. Кад је дошао У Петроград ултиматум Србији, 100.000 штрајкача још је беснело по петроградским улицама, тражећи промене у режиму.

9. Европска штампа.

Европска штампа је аустро-угарски ултиматум поздрављала онако како је то било у интересу појединих држава.

Бечка штампа је писала онако како то Балплац тражи; чак и Гле Хед, дотле потпуно противан сваком енергичном кораку, сматра да ултиматум није увредљив и да би га Србија требала да прими У целости, да не би изгледало да се солидарише са сарајевским убицама. Пештанска штампа је, исто тако, надахнута у истоме духу.

Немачки листови имају у главном исти тон, требало је учинити крај српским смутњама, па мажар и по цену рата. Једино раднички лист, Уогод/ 15, 'одваја: „Аустриски ултиматум је једна таква гадост да би она српска влада која би примила понижење из те ноте морала бити збрисана од народа. Ау«стро-Угарска не даје никаква доказа, али за оне жоји траже рат није реч о праву него о сили. У