Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

216 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ —_----___________ 08 38286 и | ТИШИНИ

У окупацију Аустро-Угарској, која није имала никакво право на ове покрајине. На Берлинском Конгресу гроф Андраши објављује, да ће Босна и Херцеговина оберучке прихватити аустро-угарску управу, и да ће аустриска војска са музиком ући у Босну и радосно бити примљена у народу. Гроф Андраши је преварио и себе и друге. Окупација Босне и Херцеговине стала је скупо Аустро-Угарску. Народ се одмах побунио, и оружјем је дочекивао окупаторе. Аустро-Угарска је тада морала мобилисати 14 дивизија (што ће рећи 9262.000 људи, 110.000 коња, 300 топова, 30.000 возарских тренова, 5.000 комада теглеће стоке.). Таква војничка снага имала је са неорганизованим народом 68 сукоба, у којима је побијено 178 официра и око 5.000 војника. Три године је требало, пишу сада аустро-угарски генерали, да се изврши окупација; али тек што се то свршило, диже се понова у Херцеговини буна 1882. до 1883. иако и београдска и цетињска влада саветују мир. Народ у Босни и у Херцеговини није се мирио никако с окупацијом, и веровао је да је она само привремена. Од 1883. до 1908. Аустрија је увела крут режим и била је прилично сломила отпорне људе. Кад је извршена анексија у септембру 1908. веровало се у Бечу да неће бити никаквога отпора. Па ипак, Херцеговци на црногорској граници устају, и упадају у Црну Гору, тражећи рат против Аустро-Угарске.

Босна и Херцеговина, — одакле су родом сви атентатори сарајевски, — нарочито њије трпела аустро-угарски режим. Православни су највише мрзели окупаторе; њихову мржњу су подгревали најпре туђински режим који је завађао исти народ три вере, а затим неуспеси неколиких буна против режима. У народу је доиста постојала и јачала из дана у дан дубока мржња преварених и разочараних. И што је режим јачи бивао, режим језуита и бирократа, то је сирова раса хајдука и ускока била отпорнија. Омладинци који су уочи рата састављали ону групу која се зове „Млада Босна,“