Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

220) ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

нице босанскога Сабора. Овај режим је био наметнут од бечке владе, као и сам Сабор. Атентатор Лука Јукић пуца на краљевскога комесара за Хрватску и Славонију, Цуваја, који је наметнут из Пеште, противу воље народа. То је Јукић урадио У Јуну 1912. у Загребу, а у октобру исте године Иван Планиншчак извршује атентат на истога ч0века и из истих побуда. Ова два неуспела атентата на омрзнуту власт не сметају да девет месеци доцније Степан Дојчић, опет омладинац југословенски расположен, покуша да убије новога краљевскога комесара за Хрватску и Славонију, барона Скерлеца. Кад овај атентат не успева, онда покушавају двојица младића, Јаков Шефер и Рудолф Херцигоња, нов атентат на барона Скерлеца. Њихов покушај, крајем маја 1914. — не успева боље од покушаја ранијих. После ове серије неуспелих атентата, до-лази последњи. Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић, у завери са још пет младића, врше атентат на Фрању Фердинанда. Овај последњи 'атентат, најсмелији и најбоље организован, успева.

Међу атентаторима које горе набројасмо, као и међу оним другим омладинцима по школама, средњим и великим, — треба још једном то подвући, — има подједнако православних и католика, "Срба и Хрвата, а има и муслимана. Један од ових последњих, М. Мехмедбашић 1913. спремао је атен"тат на генерала Потиорека.

3. Атентатори.

Оптужених непосредних атентатора било је шест, „две тројке непознате једна другој. Гаврило Принцип, (из села Обаја, срез Ливно, Босна, Србин православне вере, ђак УШ разреда, 19 година); Недељко Чабриновић (из Сарајева, Србин православне вере, "типограф, 19 година) и Трифко Грабеж (из села Пала код Сарајева, Србин православне вере, гимна-зиста УШ раз.) договорили су се у Београду. Другу,