Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

26 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

спреман. Раније се тражио изговор на Балкану, можда каква побуна у Маћедонији, док није дошло као поручено убиство у Сарајеву.

Српско питање се у утврђеном мемоару једва додирује. Али није то зато што је непријатељско“ расположење Аустро-Угарске према Србији уклоњено, него зато што су се и Берлин и Беч споразумели већ о судбини Србије; Берлин је примио. гледиште Беча. Берлин чини тешкоће због Румуније, он хоће аустро-румунску слогу и споразум. Бечка влада неће више да чека, неће више да „прекорева пријатељски“, она хоће одлучно држање према Србији, Румунији и Русији.

Русија, — и то је друга главна тачка у овом: мемоару — јесте опасност не само за Аустро-Угарску, него и за Немачку. Русија, уз помоћ Француске,. иде за тим да. „разбије војничку надмоћност Немачке и Аустро-Угарске, помоћним трупама балканских држава, и да изводи своју панславистичку политику да штету немачких интереса... И зато је гроф Бертхолд уверен да је, у садашњим приликама на Балкану, заједнички интерес и Аустро-Угарске“ и. Немачке да стану на време и енергично насупрот овоме чему Русија тежи, што Русија методичкиизводи. и што се доцније, може бити, не би могло: више уништити“. -

Овај докуменат, на коме су радили помалосви на Балплацу: и барон Макијо, и Хојош, и нарочито Форгач, — који је био јако за рат против. Србије, — био је готов 24. јуна 1914. године. Њега је сарајевски атентат затекао још у фијокама бечкога Министарства Спољњих Послова.

ОНИ КОЈИ- СУ ТРАЖИЛИ РАТ.

1. Фрања Фердинанд. После оне мрачне трагедије у Мајерлингу, где је 1889. наследник аустро-угарскога престола, Рудолф, платио главом, по дворском статуту аутомат-