Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

У ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

нагодбом са Маџарима 1869. обори лланове Југословенства и поче борбу противу Србије. Две велике и непомирљиве супарнице, Аустрија и Русија, нађоше се сада заједно. Тимок и линија од његова утока у Дунав до утока Струме у Бело Море, посташе граница деобних сфера између њих. Русији земље на Исток, Аустрији земље на Запад. Русија је спремила Сан-Стефанску Бугарску 1876., а Аустрија је том приликом обезбедила себи Босну и Херцеговину. У Сан-Стефану је Русија приморала Турску оружјем да целу Маћедонију и један део Старе Србије уступи независној Бугарској, у Рајхштату 1876. Русија је признала Аустрији право на Босну. Србија и Црна Гора, које су водиле два рата са Турском, најпре сами, па онда и уз Русију, 1876—1877., ради ослобођења Босне и Херцеговине, посташе непомирљиви непријатељи Аустрије. На Берлинском Конгресу је, иако је аустриска дипломатија помагала Србију, створен непремостивив јаз између Србије и Аустрије. Иако је краљ Милан везивао Србију за Аустрију, конвенцијама и повластицама, тај јаз се није могао попунити. Од Берлинског Конгреса почиње дубљи и прави разлог за аустро-српски рат. Босна и Херцеговина су биле нераздвојно везане за Србију и Црну Гору. Од тог дана је почела потмула борба, која се у 1905. претвори у отворени сукоб, представљен у царинскоме рату, који је Аустрија огласила Србији. И, наравно, та неравна борба је била на живот и смрт. Србија је морала да се брани; а која држава и самостални народ који има поноса не би спремао одбрану од непријатеља, па макар како он био моћан А Аустрија је спремала угушење Србије, то је било очигледно још од 1902., кад је Србија закључила царински савез са Бугарском, и кад се почела поново окретати Русији. Од 1904. до сарајевског атентата, 28. јуна 1914, читав низ поступака аустриске дипломатије показује намеру хапсбуршке монархије да се оружјем обрачунава са Србијом. Од 1906., од дана доласка 6арона Ерентала за аустриског канцелара, ствари иду