Šumadinka

Ј

сту, да потврди , правацЋ , не, едне iorjnacre мм сии, пего управо едну природну систему нрактичне Философ1е. — У природи и у здравоиљ разуму) нађемо Mbi све оно што у себи садржаваго те гомиле универзитетски кнБига. У природи и у нашои души нађемо мм све оно, што религјд, закони, уредбе, дуа!ности н Б(јгђ заповеда. У нашои души налазимо судјк) , сведока тужителн и ::азанћ. Ни ко неможе тога судно подмитити, нико се немоЈке одг> тога сведока сакрити, никоме немојке таи тужителв опростити нико неможе одђ те казни измаћи се. О дђ материне сисе, па до гроба, то све у застопце прати свакогљ човека. — Ту су равни цареви надт> коима нема суда ни закона, са о>ibiMa, што за читавг. данЂ неповду вмше одт> десетЂ кромпира. Тм ћешЂ се лк>тити кадБ чуешљ одђ мене, да философ 1и што се тиче нћногЂ правогЂ и сооомђ себм даногЂ задатка, стои на ономђ истомђ месту, гди е пре две хилдде година сталла, и само e у толико напредовала и човечесчву ползовала, у колико се кадЂ удалБила одђ свогђ опредћленогЂ предмета, и ступила у практичнми животђ, сђ чи. ме се немцм данасЂ, са свошмђ иовомђ философ ! омђ Фале. Ф илософ 1 н две хиллде година мучи ce и тражн да нађе и позна оно, iijto Поез!л налази и познае у едномт. лептирићу, у сдномђ цветку, и у еднои наиманвои каилћи росе. Онаи човекЂ hie жив10 , кои проведе свои животђ непрестано мислећи да ли е оваи светЂ створенЂ, и како е створенЂ. Л ти говоримЂ о понитпо старе Филоco^ie, — ерЂ iiohhtie данашнћ Ф илософ ]'«, има врло велико иространство и шштђ мало па ће се и певанК и игранћ подђ hi.om t. разумевати. О свему томе друпи ћу нутЂ говорити, а садЂ да видишђ чуда! — Шго смо вмше о Мишв.чо и Неандеру разговарали , тммђ смо вмше штетовали. врЂ у разговору нисмо прим ћтилн како се путЂ мало по мало на леву страну ceifl, и насЂ у смрдЛћиве берлинске у.шце опетЂ води. Наипосле запмтамо едногЂ : КудЂ иде оваи путЂ.' а онђ намЂ одговори: Само наиредЂ! нигдн неможете завр.тнти, такве су алее све до Берлина. — Дакле опетЂ у БерлинЂ, изђ кога смо вдтросЂ онако н!ел!,но излетили. Седнемо одђ све муке те се подђ еднммЂ широкимЂ кестеномЂ одморнмо , ерЂ читаву ми.по прешли смо у залудЂ. Одиаравдћн се тако гледали смо дугачки путЂ коимђ се опетЂ морамо вратити. Тако е то — често човекЂ труди се, мучи, ради, па кадЂ све сврши онда текЂ види да невала и да e наопачке радјо. Тако ти е и са срећомт. ceiio ЛГОД1И на свету, донекле иде у напредакЂ, па после не само да стане него се шштђ и натрагЂ поврати, па наипосие то ти е судбина ceiro народа, отвори HCTopiro чјго оћешЂ, па ћешЂ се увћрити да е свак!и народЂ опредћленЂ да неке године или векове пропрати у срећи снаги и слави, а друге опетЂ да дочека или изпрати у робству туги и

пропасти. На таква тн в исторјн и иросвете и цивнлизац!е целосветске. Нмммсли само да нема iouiте ни сто година одђ како е Европа постала што но ми сада зовемо европеиска. Француска револуцјн затворила е текђ врата средн 1> мђ веку, ибукнула и изпушгла цео светЂ сво 1 омђ славомЂ, но Француска револуфп може отворити опетЂ врата новомћ среднћмЂ веку , али може онда изпунити цео светЂ тугомћ свое пропасти. Народи се меннк> на позоришту света, исто онако као вћшти играчи у каквои лепои драми. — За тш сто година ступило e човечество у свакомЂ обзиру, далћ него пређе у илиди година. Поммсли на данашнго кнБижевну трговину, на душевно спонванћ ceiio народа, поммсли на Хемјго. — Кое санио пре педесетЂ година , на гвоздене путове и на параброде, чему данасЂ ми се ништа нечудимо. — Па веруешЂ ли тм да може човечество у томб скоку дуго тако трчати? — Ако веруешЂ тм се варашЂ. 6рЂ за двеста година оваквогЂ сто на сто растећегЂ напредка, пола бм землћ у Европи бмло покривено са самммЂ гвозденммЂ нутовима, библјотекама театрмма, и шта ти л знамЂ шта се не бм донде изммслило. Другу половину землћ у Европм, притиснуће касарне кралћвски звериннцм, променаде и баште — па гди ће се онда орати и кромпирЂ сенти, или можда ће донде нзммслити лгоди да лебацЂ месе одђ землћ као iuto садЂ нбомђ пећи грего, а .нодји ће онда петЂ пута вмше бмти него садЂ, ерЂ знашЂ нзђ шгатиистике да снаке године у свакои вароши и у свакомЂселу брои лгод |'и знатно нарасћуе, и већЂ овуда и сздђ iS е вмше него што iS може землн ранити. — Збила, садЂ бм те радо нешто упмтао, држншЂ ли тм да л ово тебм сђ пуномЂ озбилБностћу пншечЂ? — Но за све e то лако , али ко да пређе ову заврлану милго. Гди си ме оставiо ? А, саћамЂ се, нодђ онммђ широкимв кестеномЂ, гди самв сладко на трави читаво по сата лежао и одмарао се, и готово бм заспао да ме нзшђ добрмн Шлама непочне вући да идемо. (Продужеше c.itдув.)

(Стар^ш Вла.) НапЈЂ народЂ држи да се то име зове отудЂ , што кад ћ су Турцн нагрнули на ове краеве. жителБи тога предћла пошлго 30. стараца цару турскомЂ да се предаду, царЂ кадв iK види запита: „Шта ће ти стари власн " И одђ то доба зове се таи предћлЂ Старивла а жнтелБИ старовласи. (Ера.) бданЂ пође да проси за свогђ смна девоику, па поведе Еру са собомЂ, и научш га, да кадЂ онђ почне бронти отцу девончкомЂ колико има стоке, воћнака и т. д. да Ера све удвоава и да потврђув да има шпјтђ еданпутЂ толико. КадЂ већБ дођу девончкои кући и виде девоику, и кадЂ запмта отацЂ девончки забаштину и иманћ просЈоца,