Šumadinka

JV? u.

185©.

ШУМАДИН A

ЛИСТЂ 3 A

Учредникх. и издавателљ ЛшбомирЋ II. НенадовипЂ.

Излази свакогљ Че- i твртна. (ј

Бео градЂ 9. Ф е б р у а р а.

^ Ц"3зна е годишн. по) год. 4, а на три мес. 2 цв.

ИУТОВАИи ПО ПРАИЗКОМЂ ПРИМОРН), И UO ОСТРОВУ РИГЕИУ. (Продужен1е првог г Б писма.) Пошто смо се ту одморили, вратимо се натрагЂ ћутанзћи у Штетинг, и nie намЂ одг. то доба пао никава†дишпутђ на паметљ. КадЂ дођемо у Штетинђ, свратимо се у првни кондитораи, гди Шлама nonie два сатлика гшва а л се ситђ наслажемЂ колача; па онда текљ предЂ вече кренемо се нашимЂ правимЂ путемЂ, псугоћи и рачунагоћи гди бм досадЂ бмли, да нисмо заврлали, и наивише смо на философ 1 ГО жалили. Сунце се на западу смируе, тице лете одђ дрвета на дрво и траже себи гранчицЈ' на Koiofi ће ноћити , лгоди се враћаго са нљива своимђ кућама, облаци се по небу гоне — а мм путуемо. КоракЂ у коракЂ, и штаиЂ у штапЂ, ишли смо ћутагоћи као каква движећа машина, еднако прекретанћ леђа, еднако тапканћ ногу, и еднако маннћ руку, давало нам7, е тактљ, и олакшавало нашБЈМЂ већЂ готово уморншмЂ ногама. Често смо се пропинали и гледали, видили се гдигодђ предЂ нама какво село. Но бадава смо гледали, нема нигди ништа, по гдикое дрко ВБ1соко. кое се предЂ нама према руменилу западнћмЂ црнило, варало е очи наше ичинило намЂ се да е торонЂ или каква вмсока кућа. Сунце зађе, наоблачи се, вћтарЂ почне дувати, никога нисмо више сретали путемЂ, ни одкудђ ника_ ка†гласЂ nie одговарао по гдико!ои нашои песми. Мм се забринемо и почнемо се канти што нисмо у Штетину ноћили. — После дјтогђ ода сретнемо едногЂ старца, и запв^тамо га : ели близо какво село ? — намЂ каже: „садЂ ћете доћи у НаикирхенЂ (Нову цркву). — То име разигра срце у Шлами, и почнемо брже корачати , и договаралисмо се шта ћемо вечерати, и поброимо наилешиа берлинска ела иза кои шштђ смо чачкали зубе и облизивали усне. Уморни, гладни, жедни и дремлпиви; едва смо чекали кадЂ ћемо после лепе вечере лећи

у лепе мекане постелћ. Ho ко што ћешЂ видити, те наше надежде остану празне. Наипосле дођемо у то село. По имену судећи, рекао 6w човекЂ да су ту Б огђ зна какве куле и цркве, а кадЂ тамо, нигди брате ни едногЂ крста, кои бм опоменуо путника да е ХристосЂ и за ово село умро, а камо ли цркве. Но Фала Богу, бмла е една иеана измеђ' седамЂ осамг> кућа. Наиаре о тои меани да ти проговоримЂ неколико pli^iif, па ћемо онда опетт, далћ. Она е с пола мала и кровиномЂ покривена , сђ малммђ прозорима, и на ликђ е на какву сиротинвску кућицу у Славонш, гди нема ни оџака на крову, изнутра несмемЂ ти ни описивати каква е, ерЂ боимЂ се нећешЂ веровати — унутрашнпостБ те меане делн се на два павилона (као сардинске палате); у едномЂ спава газдарица са свогомђ децом, а овамо у другомЂ ноћиваго господа пћшаци сви скупа. Крчмарице по селима, особито гди се несвраћа лошта, одвећЂ су гробе, свагда намрштене, лготите и неуслужне, ерЂ к' нвима се само свраћаго вагабунди и вандровци, кои млоге обешенаклуке и нреваре свуда чине. И о свакомЂ путник}' кои се у овакове меанице сврати, газда и газдарица имаго већЂ рђава пред'расуђешн, ерЂ нису' научили нигда да виде добре или богате путнике, иутоме су одрасли и то имђ е обична стварБ сусрети и изпратити свое госте у вики, кавги и псовки. То су нзмђ казали гоштђ у Штетину они ђаци што су отишли у Свинеминде, да ћемо се овимђ путемЂ помучити, и звали су насЂ да идемо сђ нЂима заедно с поредЂ мора, но ми смо ради бмли да оваи краи видимо, и ммслили смо да они зато неће овимђ путемЂ што су већЂ еданпутЂ прошлн.. Но доиста, овнмђ путемЂ редко ђаци иду, а то е наивише сђ тога, што нису лепи предћли него саме песковите равнице. По Хановеру и Ваимару, гди ђаци у на кретЂ сваKiB данЂ тамо амо тумараго, сзсвимђ су другчЈе гостшнице. Мм уђемо у т_у азилу путника, кои пешке траже памети, (ако се пешке ненађе , на конго се лћ, стићи немогке.) Шта е бмло у тои соби гди смо ушли? — соба велика, тамна, чађава и nie кре-