Šumadinka

^v\e -JS "Д/, * •'

незна шта e то стра. — Гр\!иавнна, мунћ, пуданћ, плачЋ- вика, псовка , лупа камена. и шкрипа лађе и катарке, све е то бмло смешано. На еданг. нутг. при севант мунћ видимо пред' нама едну велику трговачку лађу , и одма затимт> чуемо и на нбои вику, и они примћте да насЋ ветарт> гони, и боећл се да неудари наша лађа о H &ioey лађу, избаце два топа и изнесу еданЂ великји Фенћрт. , ми се обрадуемо кадЋ видимо да има близу ioniTt> каква лађа и лгодш. кои ct нама заедно боре се противу морскогг. надмоћ1н. Haiu-b лађарг. одма баци обадва ленгера и лађа се заустави. Наивећш стра траао е по сата , а незнамт. за то време опасности тта самт. мfaiслiс>, ништа ми Hie жал'|е бмло, него овако неславно умрети, и на краи европе кости оставити, и ово е првми случаи гди самв се за мои животљ уплаиио и готово почео очанвати. О, ко жали за овнмћ животомљ , таи незна шта е оваи светћ, а ко нежали за овмиђ животомђ ни таи такођерг> незна шта е оваи свет!.. Ветарг. се не}тиша но мн се мало утишамо, ерт> лађа бмла е мало мирнјн, и опасноств престане, и нанвише слободила naci> е бли тћа оне лађе, koio смо свакји часг. при севашо му н1> виђали, код е се часг. на едну часг> на другу страну са своимг. високимг. катаркама кланала. Л задремамт> и заснимг. на споду лађе, но и усну држао самг> се чврсто за ужета; но кадг> се пробудимг> а оно свануло, и учини ми се као да самг> се у другомг> свету пробудш. Небо е бмло са свнмђ ведро, и сунце се мало no мало окупано изг> мора рађа , и едан-Б единБш погледг> на овакавг> саинг> излазакг> сунца кадарг> е савг> стра и слутшо отерати , и сву претрплћну опасностБ заборавити. Сви на ново оживимо. Море е бмло са свммг. мртво и стидило се ноћашнћ лупе и уке. Мм нисмо тако далеко одг> обале бачени бмли, као што самг. ,ч ммслш. Сиh &opi> капетант> почне платна ширити и опетг> своio песму : „Морскш Боже , страшнми Боже - " Певати ; и н тек' онда вндимг> да е та нћгова песма истинита. У томг> и Шлама устане и почне трлнти очи и гледати око себе да нађе оне две бутелћ млека, кое самв д већг. тражјо и уверш се да и е таласг. сплавјо. Но мм смо бнли задоволг.ни сг> томг> маломг. жертвомг>. Сви смо се окренули излазку сунца , и тако су желћно очи чаше у нћга упрле. као да га првми путљ садг. гледаш. Лађа пође. Сунце е грелло, и мм смо се веселили, и еданг> другомг. прииоведали шта е ко радш за време наивеће опасности , единми онаи Полдкг> што е читаву ноћг> на едномг. истомг> месту лежао и ћутт , и cMeio се и npKOcio смрти. Мм смо се сушиии прама сунцу, и весело далћ пловили, и тек' око подне стигнемо у Пудбусг>. Опростимо се сг> лађаромг>, и одма одемо у башту у шуми гди е музика свирала , и гди су уређена врло лепо морска купатила. Пошто сио се ту мало

наодали одемо у варошг>, коа лежи на едномг> брегу. Пудбусг. ми се врло допао. Овако веселу и лепу варошицу нигди ни самг> !оштг> вид{о, са свакогг> краа готово види се море. Ово бм се могло назвати варошг> задоволћнм, срећнн и веселм лнјд Ј и , кои су се сложили и овде населили, да уживаго оваи светв. Нема више одг> сто маии на едну ■»орму озидани кућа , у коима живи до две илнде лн)д1и, али сви су готово они лшди коима е цћлт> само нгЛовг. животг> и уживанћ. Куће готово све су по шуми разсћане, и тако све то више инчина едиу башту него на какву варошг>. Овде обично седи кнлз!> одг> Ригена , ерг> е оваи островi, кмижество кое праискои припада. Онг> има свон лепг> двпрацг> и зверинакг. у средтз места. У нћговомг. музеуму видили смо врло млого славенсни древHOCTifi, као : оружћ старо, наките воиника. судове, каменћ на комв су жертве приносили, и све проче, о коима кадг> бм ти по наособце ronopio тешко 6ti ти бмло читати, а камоли мени писати. Мм то веч<; одемо !оштг> v театорг>, али неостанемо до краа, ерг> бмли смо уморни, а и после берлински представлнна слабо намг> се допало. Кадг> дођемо у гостЈоницу нађемо два берлинска ђака од' онм што су заедно ci> нама до Штетина дошли и отишли у Свинеминде, они су бмли већ' савт> островт. обишли; me> i смо НБИма приповедали нашу патнго и стра , а они су намг> приповедали како су путовали, и мм побележимо све болћ гостилнице , путг>, и мћста. куд' су они прошли, и c' конма су били задоволћни, и они су се врло канли што су ишли у Менхгутг> , «рг> ништа друго нису видили него камениту пусгинго и брда. И мм изоставимо таи горнБи предћлт>, и побележимо то исто вече на нашемг. землвовиду куд' ћемо проћи, гди ћемо ручати и ноћити за време целогтз путована, али редко смо се тога после држали. После вечере дугосмо се разговарали потомт. отишли смо да спавамо. И одма е свакш заспао и спавао као закланг.. (Продужен!б сл-ћдув.) АРИСТОКРАТЂ II К0МЛ1ИСТА. fJpedcidareAh: Шта ви мислите господине како 6bi се сиротинБи помогло ? ЛристократЂ. То е наилакше , треба све сиромахе потућн. (Онда -неће имати ко богате слушати, па ћеду га све сами морати радити). Г/pedcid: (другомг>.) А како ви о томг> мислите? Ко.пуниста: И а велимг> да е то ниилакше; треба све богате поуб1нти, па онда ће нбшви hobцн остати сиромасима, и тако онда неће бмти сиротинћ. (Онда ћеду бнти сви сиромаеи).