Šumadinka

4

t АО 1U<C

ведку. „Приповедаго да e ce онђ за турскогљ времена врло добро тукао, и бмо е башЂ у ономб шанцу кадЂ е аидукг. ВеЛБка погинуо, и онда е едну рану на леву ногу добмо одђ кое и садљ раиић. Он' се никадЂ несиее и врло редко сђ кимђ говори. Деца о нћму знаду млого приповедати, ерт> кадљ се око нћга накупо, и кадЂ е онђ добре волћ, онђ имђ приповеда, и кадЂ кадЂ дае имђ лепгае и паметше совћте одђ млоги учителн и ФилосоФа, и често ће човекЂ чути, да, кадг се деца измеђЂ себе оће да no6iro, да по гди кои рекне : „Немои да се тучете, знате како намЂ онаи чича каже да бои Hie за лгоде , и онаи кои заслужи и добје батине, треба да се сматра за пола јкивотногђ ." При тим' речма почне се меанџ1"а изђ свега грла сменти и смегоћи се продугки далћ : „О мои чича, колико 6w до садЂ животини више иа свету бмло да е то тако, као што ти кажешЂ, па и теби 6w већЂ одавно рогови нарасли." „Шта, да и nl.ra нису кадЂ годђ тукли?" ЗапмтамЂ н меанџ!го кои радЂ беше свого приповедку свршити па да иде да спава. „Та сђ тога е и полудт" иродужи меанџја зевагоћи „ерЂ омрзне на нћга капетанЂ сбогЂ едне нћгове нБиве кого е желт капетанЂ да присвои, едномЂ пошлћ онђ свогђ слугу изђ каФане гди е играо картш, да му таи трговацЂ пошлћ узалмЂ десетЂ дуката , и кадЂ оваи Hie дао ни паре дође онђ са своимђ пандурима кои су свуда за нбимђ као керови летили, и обали тогђ сирома трговца на средЂ 4apraie и удари му 30. батина. То е бмло ! оштђ за оногђ времена кадБ е свак!и чиновникђ могао тући безЂ протокола и суда. А садЂ Фала Богу о сигурана е судомЂ честЂ поштенм лгодЈи. — И тако одђ тога дана томе човеку омрзне светЂ и животђ , занемари свого трговину , nponie се, разтури све свое иманћ, и наипосле полуди!# Меанџја Јошт' е приповедао по томђ намести намЂ да спавамо. Л самБ целу ноћЂ ммслт о томђ случаго, гди е цела една кућа самоволствомЂ едногЂ човека упропашћена, и мбјслјо самв какосе кодђ нзсђ слабо трговци уважаваго и почитуго. Треба да знамо да у свакои држави трговци наивише приносе жертве на свако обште благо, трговцм стараго се за сигурноств вароши , подпомажу шпиталћ, мисле на будућностБ , и кадЂ трговина цвета онда и варошЂ онда и цела она држава цвета, и кадЂ су трговци богати онда е и она земла гди живе богата. Зато треба свака она држава коа е рада свомђ напредку да осигура честЂ своимђ трговцнма, ерЂ трговацЂ неможе безЂ чести трговати, честЂ е нћгово прво првтнжан1е , и ко му у честЂ дарне, таи муе нћго†наилепшЈи и наивећш капиталЂ одузео, и ocTaeio га да полуди и да проси. Трговце треба болћ и више да почитуемо, па ће онда и трговина далеко напредшн бмти, а као што самв казао цветагоћа трговина подиже вароши и цћиу државу. —

ИЗЂ МАЈОГЂ БУКВАРА ЗА ВЕЛИКУ ДЕЦУ. — Апостоли у томђ се променули што су први пешке ишли, а садашнви се на четири конн возе. — Браду на различнммЂ лгодма различно ематрамо; на сиромау ружно стои, на турчину nie намЂ ни какво чудо, браду на апсенику презиремо, а на калуђеру почитуемо. — ХаинрикЂ друпи, хтеде вдномђ уло†да изађе, nu запмта свогђ дворскогЂ Астронома, оће ли бмти лепо време? АстрономЂ му каже, да може слободно ићи у ловђ неће кише бнти. КралБ оде, и текЂ што изађе изђ вароши сретне едногт, селнка гди тера предЂ собомЂ магарца, кралв га запнта оће ли лепо време бмти ? А селакЂ му одговори да ће наидалћ за четвртЂ сата бнти кише, „а одкудЂ тм то знашЂ" Упнта га кралв. „брбо мои магарацЂ уши спупЈта." КралБ се насмее и оде у ловђ , но текЂ што e четвртЂ сата прошло, алЂ се еданЂ страшанЂ плгосзкђ спушти. КралБ се покае што селпка Hie сослушао , и чимђ дође натрагЂ у дворЂ, отера свогђ астронома, а на место нћга постави за дворскогЂ астронома оногђ магарца. Но мени се чини да ХаинрикЂ Hie мудро учишо, ерЂ одђ то доба магарци су се погордили и мисле млого о себи , и свуда се око кралћва утискуго за службе. — Жене могу се уподобити магнету, али шштђ нигда ни смо видили да магнетЂ злато КЂСебипривлачи. — Девоике сада више посрћу него у старо време, валдда зато iuto су одвећЂ клизаве цћшеле. — У наистарја времена кадЂ се што обећа требало е само речв дати , па неће се променути, кодђ Hainifi стари требало е само руку дати; кодђ нвсђ пакЂ у нашемЂ времену , мора бмтн ручнБШ подписђ; а кодђ наши потомака неће веровати eданЂ другомЂ дотле, . докђ неосече прстЂ или на велику облигацјго целу руку, ради емства. — Свештеници есу прави наслћдницБ1 апостолски, и достоини дћлателви у ХристовомЂ в1нограду, само треба ло бн мало болћ да тераго чворкове. — Цензори су бабице свакогЂ писменогЂ соч^птшн, али млого пута с6огђ нби дете сакато остане. — Удица е орудје сђ коимђ се риба лови. што мутшл вода, то болви ловђ . И лгоди често еданЂ предЂ другогЂ бацаго удице. Владатели и велика господа мећу на удице: Празне титуле, празна обећанв, милостиве погледе, ордене и милостива осмеиванн ; и сваки путЂ улове свого рибу; но и они се могу уватити кадЂ се место тога метне на удицу : ПритворностБ , похлћбств!е, ласкателство, похвала, рукоцћловашв, поклонен!е, капоскидан!е.