Šumadinka

1 * f\vv

танЂ зацело барутљ запалити и тако нви све у воздухЂ бацити: — Али нбјовћ свршетакЂ бно е већљ дошао. Фи" тилв догоре до барута, и на еданЂ путљ проломи се пуцат, као кадв маивећи громови иуцаго. и еданљ пламенБ1и сгубљ подигне се у висђ ; све се запали и разпрсне са страовитом h пуцннвомЂ. И после неколико секунди бмло е сво море око оног' места покривено комадима лађе, и мртнБШЂ т1.лесима. „Оне apanie сами себи изрекоше и извршише пресуду, мм немамо ог;де ништа више да чинимо," рекне управителв Француске лађе, гледећи и чудећи се разбоиничкои одважности, ербо онб е ммслт да су они то изђ очаднја учинили, што се пису могли ни борити ни утећи. и што нису се хтели предати. Међу tmm'J) разбоиничк!и капетанЂ !5апг, и rrl.ro вђ о ФицирЂ уиравили су свого лађицу к' обалама Канаде, кол nie већ' далеко одстонла. Оии су мислили гди год' у енглезка населешл доћи, гди бм се као кораблћкрушеници казали, кои е лађа пропала. По томб мислили су да ће се одатле лако у Енглезку одвести моћи, гди ће са угра6 .1 К нммђ и спремлћнимБ новцима моћи лако и у свакомЂ изоби.пк) живити. Само су се тога бонли да не дођу у оиаи краи землћ гди ioniTe nie населћнЂ нико, и гди само дивлнци живе, кои су Европеице на наивеће муке мећалн; и тога су се наивише плашили да непадну у нБшве руке. Али почемЂ су имали леба н воде, пупше, олова и барута то су заклгочили, да се поред' обале возе докле годђ недођу на какву Европеицмма населћну обалу. IIpвогђ дана учинили су прнлично великЈи путв; али другогЂ дана подигне се страшна олул и ветар-Ђ, море се узколеба. и имали су непрестано посла да воду из' чамца плгоскаго, ербо е таласЂ еданЂ за другимЂ преко нби плгоскао. Но пред' залазакЂ сунца опазе они землго, и нбшвз надежда koio су већЂ изгубили бмли, поврати се опетл. Ноћу бмла е бурн iourra, већа, противБ кое они су се снажно борили, но у зору дотера ifi ветарБ међу стћне кое су из' мора вириле, опи нису мог ч ш ни едне речи рећи, таласи титрали су се сђ нБима између стћна, и на едан' пугЂ удари шЛова мала лађица о едну стћну и разб>е се. КапетанЂ Вант, и нћго†ОФИцнр ћ, мислили су да су већЂ изгублћни; али знали су врло добро пливати, и томе последнћмЂ cnaceniro предаду се. Пливали су дуго, и море iK е лупало о стћне, да су млоге ране добили из' кои е крвБ текла. ОфицирЂ ЖемсЂ ДикемЂ когђ е већЂ снага са свимђ изнемогла, напрегне свое силе последнБИ путЂ, подигне главу и руке из' воде и повиче; „капетану с' 6 огомђ." У таи ма нћго†е капетанЂ 6tio већ' до обале допловш, и на землго стао. Но врло му тешко падне саиомЂ остати. И наново у воду скочи и изпадне му за рукомБ те свога ОФицира спасе, и заедно сђ нвиме полумрта†на обалу изађе. Ни еданЂ ништа за себе Hie знао. КадЂ капетанЂ и нћго†другЂ дођу себм, и отворе очи, rpe/i.io е сунце лепо и весело, бурн са свимђ престала беше, но одма су видили да ifi е судбина из' мора сачувала да млого грозшомЂ смрћу умру. брбо за време nsioBe несвести свезани су бмли чврсто у квргу; и стотине дивлби ли )д1 *и и жена држали су се за руке и у колу око нби играли, и радосно узвикивали. ,,Капетану' ; , рекне официрђ „неФала ти што си ме из6anio из' мора, тм си ми сђ тммђ врло рђаву услугу учинн>." „И п садЂ видимђ ЖемсЂ!" одговори капетанЂ. „да 6 б 1 болћ учинјо да самБ те шштђ дублћ у воду гуриуо, него што самг, те на обалу изнео."

КадЂ дивлнци чуго гди они међу со 6 омђ говоре. престану играти и пусте се из' кола. Одреше им' свезе и °Д ве ДУ Ји У нБтве коле^е кое су само еданЂ пушкометЂ одђ морске обале лежале. Овде свуку обадвоицу и привежу ifi за еданЂ колацЂ. Потомб наложе едну велцку ватру, и обадва пола пн.цлнци прлвили су тћла онм несрећнм. Потомђ с' неликомЂ церомош 'омЂ приближи имђ се старешина нбшвог ' племепа, и с' еднмм' штапомЂ на врху кога беше усЈннЂ камичакЂ, избоде ииђ очи. КапетанЂ и нћго†ОФицирЂ кукали су и лукали из' свега гласа; али све те муке бмле су само почетакт, и шала спрамЂ oiu,i мука кое су ifi |' оштђ очекивале. До yiuiio обрегку им' коигу око главе и скину е сђ главе; иа онда едну од' морске траве изплетену капу, коа е бмла пупа угрелног' песка, мету имб на главу. II онда почну па ново играти. (Ово се чини невћроатно, и млоги пеће веровати, но учредникЂ Шумадинке, увћрава свое читател'ћ. да е све то своимђ собственммЂ очима гледао намоловапо.) Они су Иепрестано играли, и наслађавали свое дивлћ очи .гледећи како се она два несрећника муче и преBiaro. То е 6tio нб^овђ Hafi .iernuifi театерБ. Наравно, нешто мало манћ интересантБ него гледати на колго лгоде. На едан' путБ у сред -б пб Ј овогђ на ^већегЂ веселд, зачу се пуцанБ од' некелико пушака. Три дивлака иадну одма на место, а други сви се разбегну. „Мм смо дошлн доцкан!" повиче еданЂ ФранцускЈК оФицирЂ, своима што су за ибимђ ишли. То е бмо ОФицирЂ н неколико вогшика сђ оне лађе, што е пре четири дана хтела да удари на ону разбоиничку лађу у uoiofi е КарлЂ ВанЂ 6bio каиетан Б. И коа лађа стала е онде близу, да нађу Фришке воде за далћ путотованћ. Кои чувши ду кђ, и зиавши обичаВ дивлика, поитали су у помоћБ. РазбоАничк1и капетанЂ ВаиЂ и нћго†ОФИцирЂ ЖемсЂ, бмли су ioiiii i, зкиви. Али почемЂ су видили да немогу свое муке преболети, казали су одма ко су, и шта су. Премда они нису никаквог' сажалешн заслуживали, али ипакБ употреблћна буду сва средства да ifi у животб поврате, и да ifi на лађу одиесу. Али они обадва издану пре нег' што су до мора донешени.

М И Р 0 ђ I н. (РечникЂ за животт,.) Анскдота е лепа стварБ. Деца и старци наира.^е читаго анекдоте, али нечитаго ifi ни зашто друго него само да се забаве. Деца да се мало насмего, а старци само да проведу време; они гдн читаго или чуго анекдоте онде и остану; но жене читаго и слушаго анекдоте и добро сваку упамте само за то да постану лукак!е и да су итре на свашто одговорити. Анекдота значи кратка досетлБИва прича, iso/i у мало речи садржава доста ммслш. Анекдота има шалБигн,1 и оз 6 илбнм а оба су начина поучителна. Што се Форме тиче Аиекдоте су наликЂ на басне. У баснама обично животинћ међу собом' разговараго се, кои разговори односе се на лгоде, и басне обично наивише дираго и поиравлнго у обште владагелћ, великаше, воиводе и обичае. Анекдоте паки по већои части ласкаго великимЂ лгодма, сђ тога у анекдотама nie бмло нн нуждно мећати имена зверинн место лгодји. Има млого анекдота едног' сммсла, кое се причаго о разнмм' лгодма. Сваitifi народЂ прнча анекдоте по ceoiofi Форми. И кадЂ е поведена речБ о анекдогама, приповедићемо ifi овде не-