Šumadinka

свакога срце раздирао ловиче: „Но мени несрећнику/" тргне руке, и прекине свезе. коима е бшо везанЂ. —• И као зверт> полети на врата. Сви потрче за нбимђ. Н о онђ Hie Ten ;io да утече. — Иретрчи као смушент, преко ae.iie, и дође ) штаиу. гди за нбимђ сви дотрче, и сви су гледали шта ће далћ бмти. Меанц|'а шчеиа еданЋ ашовљ Разгрне у едномљ краго ђубре и почне копати: „овде е онаи човекг. што самв га ноћасљ y6io," викне едагоћи меанџ1н „јоштљ еданљ пјтђ да га видимг., па онда да умремћ." ПутникБ и сви наоколо окруже ra. Меанг.пн е копао, нћгови погледи бглли су само у едно место улрти. О нђ е копао брзо, и преко нћговогљ бледогт> лица, капао е ладан -h знои.. Читаво нћгово тћло дрктало е и што е дублћ копао, све се већма тресао. На еданЂ путЂ покаже се изђ землћ еданЂ крва†чаршавЂ. Онда меаиi,iia бацм ашо†на страну, и рукама разгрне землго, скине онаи крвав|Ј чаршавт^, и укаже се еданЂ младЂ човекЂ, коме е врагЂ на пола одсеченЂ 6wo. МеаиџЈл изванЂ себе повиче: „ио мои смне!" и нритисне лгобити тћло и лице убЈенопз младића. КрозЂ све около стоеће нрођу мрави. Мртво ћутанћ траало е. Сви су наоколо еданЂ одђ другогЂ лице крили. Првоме путнику грону еузе, и н;алт е онога, на когђ пре неколико минута 113цао 6b 1. — 6рЂ отацЂ y6io e свогђ смна когђ е наивећма волн), свогђ смна, кои е бмо на части, и кадЂ е иримћтш да е мало шднђ Hie хтео да изађе нредЂ отца, него е таипо ушао крозћ пенџерЂ , и знамо како е легао у креветЂ. То е бмо нћго†смнђ кога е онћ помоћу млађегЂ смна у кревету у мраку место путника заклао, и у чаршаве завш и све тако у шталу закопао. Читател1> кои има чуства нека далћ размишлава; амм немамо ништа више овои приповедки придодатиј него да е путникЂ добмо натрагЂ свое новце, и да е продужш свои путЂ у Пешту, непрестано опомингоћи се оне свете речи: „ко другомЂ аму копа, самЂ у hio пада."

М И Р 0 ђ l п. (РечннкЂ за жнвотђ.) Вашчл. Свака ограда лепо уређена и засађена зове се башча. Ограду пуну трна и корова нико неможе назвати баштомЂ. ЧовекЂ свакш има башту; само сђ томђ разликомЂ, што имаго на различнБ1МЂ л^естима, неки имаго у воћнаку, неки у ливадн. неки у свомђ срцу. а неки имаго свого башту у cnoioit глави. Млого е већа Maftcropia, сеати и пресађивати цвеће, у ону башту што е у срцу и глави; него у оне што су у полго. Млого лгодш на свету има, што у оне баште насего и лодгае наилепшегЂ цвећа, да е милина иогледати; а међу тммђ занемаре свого башту у глави, да те e страота поммслити. У иолго саде ру;ку, а у главу траву Бунику; у полго саде кринЂ; а у срцу пеленЂ. Опамо расте снакоако цвеће, а овамо сваконкш коровЂ. Сваку башгу треба човекЂ паметно да уређуе; и да добро гледа гди ће што лосадити. Но пре свега треба е тврдо оградити, и добро мотрити да кокоши не изчепркаго оно семе што е посенно, и што бм лепЂ цветЂ донело. •— врЂ една свина коа ни зашто друго немари осимђ да еде, прождре толико жира, да кадЂ бм onaii свакш жирЂ остао уземлви бмла бм велика шума. Мало е лгодш на свету, кои у CBoion башти, саде цвеће само одђ едне бое, сваш'и воли да му буде башта шарена. и одћ сваке бое цвећа да има у нбои.

И у свако доба године да ужива свое задоволвство. КадЂ дође пролеће да има цвећа за нћга. Кадћ дође лето н есенЂ да има и за нби цвећа, одђ нБЈове бое и мириса. Богати и велики лгоди, менаго у своимђ баштама свзкогђ месеца цвеће. Но опетЂ при свршетку есени кадЂ све сазре, она притворна и само за око лена шара цвећа, увене, и само имђ по баштама лудае (бундеве) остану. У башти учредничества Шумадинке нема цвећа одђ различне бое, него од краа до краа сама Mtipo^ia, и тако е занемарена да наимаић кадЂ се разгрне, види човекЂ уза CBaniS струкЂ Miipotjie, 110 неко.шко малм коирива. Млоги лгоди, жене, девоике, бабе, деца, лримиришу мирођио. и мило имђ е како мирише, но кадЂ мало далћ носђ завуку, гди кои врло ce ожаре, и лготе се на учредника како он' неможе иигда да те конриве, изђ свое баште изтреби. А незнаду да мирођ^а небм нимало мирисала, кадЂ бм се са свимљ одђ коирива оплевла. На селу девоике и момцм кадЂ полазе цркви или гди на веселћ, онм сви за,1,ену за поасЂ селена и калопера, но да бм болћ селенЂ и кало, перЂ мирисао, они узму те неколико пута, нреко коприва тамо амо превуку, и онда двоиномђ већма мирише, него пре тога. Сама ift е природа на то научила, они то чине, и примћчаваго да болћ мирише, али зашто? неумеду казати. А то е лако знати, epi> кадЂ се селеномЂ или калоперомЂ лреко колрива лревуче тамо амо, онда оне мале бодлћ (одђ кои неке као длаку видимо, а неке безЂ увеличателногЂ стакла неможемо ни видити) гребу лишће одђ калопера и отворе оне скважине (рулице; у коима мирисЂ стои, и кое су кишомђ или лрелекомЂ затворене бмле; и тако онда мора двоиномђ већма мирисати него пређе. То исто чини и учредникЂ Шумадинке, ире него што лошлћ кои струкЂ мирођје , а онђ узме те иеколико лута превуче преко коприва, а то само за лгоба†CBoifi читагела. Башта учредничества Шумадинке , гди сама MHpofjia расте, на лрвми погледЂ рекао бм човекЂ да е с.ве самт. коровЂ, ерЂ ништа друго невиди се иего зелена мироЈцн, но кадЂ пазлвиво разгрнете мирођјго и коприве, наћићете при землЂИ, ио гди кои лепт> цветакЂ р&зличногђ мириса али одђ едне Фарбе. Штета велика што у тои башти нема изђ источне Индје, оногђ цвећа, кое е до подне црвено, а после подне жуто. Но то е тешко добавити. И еамо га у баштама имаго богатирцм, и велики европски попечителг.и. К одђ насв по баштама саде лгоди обично сунцокретЂ. То е врло лепЂ цветЂ, и лробитачанЂ, ерЂ одђ нћговогЂ семена ране се различне птице. То е чудноватЂ цветв ; и што су ласкателЂи кодђ владателн, то е сунцокретЂ кодђ сунца. 6pi> чимђ се сунце роди, сунцокретЂ окрене се на востокђ сунцу, и прати га непреегано, и вазданЂ превја се за нђимђ. При залазку сунца, сунцокрегЂ е окренутЂ западу, и iipenio се тако невесело, да бм рекао човекЂ. чимђ зађе сунце да ће таи цветЂ одма увенути. EIо како зађе сунце онђ се узправи, и тражи месецЂ по'небу, да му се тужи на врућину сунца. (Прод) жен}) сл^дуи.)

Д 0 М А ћ Е II 0 В 0 С Т И. —• Са више страна добмли смо лепа извћстја, i;m: > е се свуда данЂ светогЂ Саве као покровителн србск!и школа. лепо и и свечано по црквама и по школама прославјо. У БрусниЦм у школи при co6paniro говорило е