Šumadinka

^gSVD £ цеиЂ човеч!иић учинила. бданљ другоие завиди за fitroво oiuTpojMie; cBaniS оће нсше истину да види, пак-b укне на огледало, у коиљ се она показуе! ■— — светми разуму! каква е неразрћшииа загонетка човекЂ! — Л предстаемЂ твоме судству, и молимђ те рћши, далт. смо mw заиста просвећени народи или варвари ? r.iacfa разума: „Човече! кадљ оћешЂ да ти се на таи вопросЂ одговори, то знаи напредЂ шта е то просвештеше. Цео родЂ човеч1и има способноств усавершенствованв, то естЂ: истини и правди приблшкити се , и то е темелв просвете. Познанћ истине и извршенћ правде то е просвета. Онаи е народЂ просвећенЂ, кои истину познаеиправди слћди. Bbi Европеицм, вм сге изобрангенЈемЂ разума, позиашо истине бл-иже дошли, него они, кои Друге части света обмтаваго, но будући да вм, познавши истину нисте е у упражнен1е довели, тако се вм неможете Фалити сђ изображешемЂ. ПредметЂ изображенн разума, естЂ познанћ истине; а упражнеше правице есте предиетБ изображенјл срца. ЧовекЂ, кои свои разуиљ а не сђ нбимђ и срце изображава, квари се, и постае горе створенћ него животно, ерЂ разумЂ узвмшуе човека надЂ животнммђ , па кадЂ разумЂ и срце не изобрази, онда се понижава човекЂ исподђ безсловесногЂ, шта више јоштђ ropiK постае. бдно животно, кое е лче одђ другогЂ, оно е и горе, и будући е човекЂ снагомЂ разума наилче животно, тако е онђ у исто време и наигоре, ако онђ n3o6paateHie срца са изображен !емЂ разума не саедини: и ово се догађа кодђ евроиенца. Многи лшди изображаваш разуиЂ а ерце не, и з 6 огђ тога се покваре, ипосташ рђава суштества, коииа страсти управлаш. Вм дакле кои се просвећени назмвате разликуете се одђ варвара сђ тммђ , што они првобмтну свош доброту за темелв изображешл ииаш, а вм, што сте вашу искварили и вашемв суштеству сасвимђ ^pyrifi правацЂ дали. Будући да уприроди ништа nie безЂ дћиства, и слћдства, тако е вашЂ разумЂ у такои таии, да истину упозиати и правду упражнлвати не иожете пре, докђ по течешш ствари и отуда произлазећимЂ променама не увидите, да по нужди у животу човечЈемЂ познанћ истине и упрагкненЈе правде сашжено бмти мора, ерЂ иначе безЂ тога блуди човекЂ по злу и пеистини. По овоме можете слободно пророчествовати, да ће саданви варварски предћли за кратко вреие просвећен1 *ш, ближе него вм бм ти, а ваша уређешл, кон су безЂ сваке нодпоре, т. е. беЗЂ добродћтелх.и, да ће пасти и свош пропаств морати наћи; изђ овакове ће се смесе добро и правица развити и иознати моћи, и по оваковои мери иознанн, свагда ће се судба будућш дргкава мерити и нгЛово постоанћ опредћлити моћи. Пмта се: далЂ има средства, коа бм овакове послћдице предупредила? — здравми разумЂ, на то одговара да е то средство међу нама, али га мн не познаеио, оно се зове : лгобавх, и наука Христова. О нђ е учт истину познати и правду упражннвати ; саио слћдушћи овои светои науки одржаћете се: но наiuifi узети обмчаи противе се овои науки човеч1 "егЂ блажеиства, кош по неши благороднји, кои е нћнммЂ основима веранЂ остао, у тишини на свомђ срцу чуствуе.

о ш Само лшбовв веже човека за човека; гди ове нема, човекЂ постане убицомЂ човека. превео I. М. Д. Ч. С.

ПУТНИЧКА ПИСМА *) У Бадену 10. .4вг. 1847. год. Ко е вид!о ХаиделбергЂ у пролеће, кадЂ све озелени, и кад -б се брзми НекарЂ, кои крозЂ нћга тече избистри, и кадЂ све околине и прјнтна места оживе песмама птица, путника и ђака , и ко познае само одђ части ђачкш веселми, сло 6 однб 1 И и безбрижпми животђ, у целои Германш а нарочито у Хаиделбергу; ко е о свему томе барЂ мало чуо или видт: таи ће текЂ моћи ce6bi представити, како самБ се тешко сђ ХаиделбергомЂ растао , гди самБ ово лето, тако лепо, весело и сђ ползомђ провео. Тм си се изђ мои долкошнби писама, доволбно упознао сђ ХанделбергомЂ и са животоиђ ђачкимБ, и надамЂ се да самЂ ти у толикимђ посланммЂ писмаиа ХаиделбергЂ тако предЂ очи ставјо, као да бм тн самЂ со6 оиђ у нћму живјо . Па кадЂ самЂ ти о свему моиб животу у Хаиделбергу и до Хаиделберга рачунЂ давао, нећу ни садЂ моа писма прекинути, садЂ, кадЂ 6bi требало да ги пишеиЂ и онда кадЂ ти до садв нигда ни едногЂ слова небм писао. Сада —^ када самБ на путу за Шваицерску, за ону землш, кое само име кадро е у човеку побудити веселе и леп - инсли. Тешко саиБ се сђ ХаИделбергоиЂ растао, али надамЂ се да ћу га брзо заборавити; ерЂ хиладама онако лепм и веселн места крозв кое ћу проћи чекаго ме. Л ћу ти изћ свакогЂ лепшегЂ места писаги, и мени ће доволбно бнти, ако tbi свако мое писмо нрочиташЂ, и тако удалћнЂ одђ мене, истниђ иоимђ путемЂ у ммслима прођешЂ, и ако све иое радости, веселн и уживанл са мномђ поделишЂ , и погди кого путничку незгоду и уиорЂ помогнешЂ ии сносити, чега напредЂ ти кажеиЂ, да ће мало бмти — ерЂ лгоди кои путуш само зато што имђ се путуе, немаго никакве неволћ и незгоде. И што се изђ овб 1 писама, већма одђ мене ползуешЂ, то ће ми мил1*е бмти. Л самБ шче дошао овде у БаденЂ. 8- гђ Августа, пошто самБ се са евмма местима кон су ми у Хаиделбергу наимил!н бБ1ла, опростјо, кренуо самЂ се на грозденомЂ путу. Нигда Хаиделберг -б Hie живлби , него кадЂ школе починго, или кадЂ се свршаваго. Онда е читава варошЂ у двшкешм. Прате или дочекуго. КадЂ се о разпусту разиђу ђацм, онда е варошБ иртва. И да uo гди кои енглезЂ несврати се изђ другогЂ вреиена, варошани бм затворили свое дућане а особито пиваре. Како е оваи месецЂ наступјо, ништа у Хаиделбергу ниси могао видити, него само спреманћ за путованћ. И шпекуланти изђ Манхаима и Карлсруа дођу, те се накупуго евтино кнБига и старн алБина, кое обично млогш ђакЂ при полозну riouiTO *) Ова путничка пнсиа ннсу пнсана сђ томђ nasitpoM'b да се игда пе. чатаго, ков ће се и нзљ HbioBor-b простогљ. и сасвммт. искреногт. преповедана вндити —- но кадт» се усвет^ пушћак>, свакји чнтател^, коме e волн, може држати да су управо н^му пнсана, почем-b nlsra радн само се и печатаго. А тако нсто и предидућа писма ако буду печатана. У овимт. сада преповеда ће се путован& rio Шванцерскон. — ХанделбергЂ e у великомт. вонводству Ваденскомт. на границм Францускои украи Раине. Мала и лепа варошнца нема више одт> 13. хнл. житела , иеђу коима обнчно блнзу хнлада ђака живн, ep*b ту e после берлннскогт> наиславнш уннверзитетт., У.