Šumadinka

.№ ifi

У Београду, у ПетакЋ 15. Фебруара.

1852.

ШУМДДИВКА, ЛИСТЂ 3 А Учредникт* и издавателв Лшбомирљ II. НенадовићЂ.

Ован листт» нзлазн Вторннкомт* н ПеткомЂ. Цена му е годншнн безЂ завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завнткомЂ по цв. на no' год. скупл^. Ко жели у Београду да му се носи кући а не у дућант* или у канцелар1к> по' цв. иа пола год.

0 Ч 0 В Е Ч II 0 С Т И. Човечностћ е значап нагиегг рода\ но она e нама само по способности урођена, и мора се изобраЈкенћмт, развити. Мм таи значаи недоносимо готовђ на светљ; но у свету треба онћ да буде цћлв нашегЂ теженн, збир-b наши упраагненјн и наша вредностг,; ерЂ мм анђелство у човеку непознаемо, и ако дух-Б, кои сђ нама управлл, Hie човечанЂ духЂ, мм смо онда мучителг.и лгодски. Божествено е дакле у нашемЂ роду образован£ човечности ; сви велики и добри лгоди, законодавцБ!, изобрћтателви, философи , стихотворцБ1, художницБ!, CBartifi племенитЂ човекЂ по свомђ сташо, воспитавагоћи свого децу; испунлвагоћи свое дужности, примћромЂ, дћломЂ, заведешнма и наукомљ томе е помогао. Човечност& е благо и добитЂ ceiro човечески трудова, управЂ као задатакЂ нагиегг рода. Узвишаванћ човечности естћ дбло, кое непрестано продужавати треба; иначе понижавамо се, и у вишемЂ н нижемЂ станго, суровои жиеотинби и скотовима. llonnTie, кое човечноста, изражава, а гоштђ више nhна повестница, чини се да ioS право грађанства у нашемЂ, говору дае. КадЂ е се годђ човентБ, ова дивна загонетка створенл, — по свомђ видимомђ станго разсматрао, и при томђ се сђ онимђ , што у нћму лежи, са своимђ способностима и моћго захтеванн, или са сполншнбимђ предметима сталне природе сравнлвао, свагда се осећао да е непосто ннђ , слабг и немоканЂ ; з6огђ тога е у наивећои части источнб 1 списан1и ово поннт1е имену нашегЂ рода првобитно прилагано. ЧовекЂ е од s земг%, трошногЂ састава са краткимЂ диин К мђ ; нћговЂ е јкивотђ с%нђ , нћгова судба, трудг и мука на землви. ВећЂ oi5o uoHHTie водило е човека човечности , т. е. саучастпо на патнБи нћговм 6лижиб1и , сажаленго з6огђ несавршенства човечЈе природе, паштећи се да та зла п Р е ДУ п Р е Д и или имђ како тако помогне. Источне су землћ врло богате у моралнимЂ, лћпо представлћнимЂ изречен1дма, кон ово човеческо осећанћ као дјжностб побуђаваго, или као неку] нашемЂ роду необходимо нугкну добродћтелв препоручуго. Исто тако нису се могли Грцм уздржати, да у увисЂ гледећемЂ (као што оиилгоде зову) умномЂ роду све оне оск УД и Ч е непримћте, кое кђ сажаленго и саучастјго, дакле човечиости и друженго воде. У Омиру и свима нб1овимђ стихотвoрц hi ма налазе се наинћжшл тугованн o судби човечеекогЂ рода. Опоменимо се Аполовм речји, кадЂ бћдие смртне описуе:

Како су они, подобно лишћу дрва, садЂ зелени и весели, плодовима земнимЂ ранећи се; ал' наскоро затимЂ увену и угину. Или кадЂ ШпитерЂ isaate: — Нигди нема бћднЈегЂ створенл одђ човека/ нигдћ ни едногЂ међу свима, кон се на землБи движу и дишу. ■У истомђ смислу у комб и ОмирЂ, певали су нћтови лирически стихотворпм. Поредћ одржанн себе самогЂ бБ1ла е дакле прва дужностб човека, да слабшмв ближнБима у помоћЂ притече 5 и да iK противЂ природнм зала, или суровБ1 ci'pacTifi свогљ собственогЂ рода брани. ЗаконодавцБ1 и мудрацм бринули су се о томе, да лгодима речнма и обичаима ове необходимо нужне свете дужности према своимђ ближнБима препоруче, те се тиме naftcTapie лгодско и дтеђународнћ право основало. ИрописЂ верозакона бмо е: уздржавати се одђ y6ificTBa, немоћнима у помоћв притицати, блудећемЂ правми путЂ показати, ранћногЂ неговати, мртваца саранити. У верозакону бБ1ле су изложене дужности брака, дужности родителд према део,Б1, деце према родителБима, домородногЂ према туђинцу и мало по мало се ово милосрдје и на непр!нтелн распростирало. Што е ПоезЈн и законодавиа мудроств започела, усавршала е филосо^ia: и мм имамо иа томђ наивише сократовои школи благодарити, што е у виду онако различнм система учени, познанћ природе човека, нћговБ1 вештественБ1 отношена и дузкностЈи, наука наиизображешн духова бБ1ла. Што е СократЂ кодђ Грка учин!о, учинили су кодђ други народа други, КонфугџусЂ бмо е н. п. Хенесши, а Мену Индшскш СократЂ. 6рЂ уобште главни закони човечески дужноcTifi нису ни едномЂ народу непознаги остали. Али ifi е при свакомЂ начину државоправлешл по станго и времену тако названа државна потреба одђ части узвишавала, одђ части препречавала и изопачавала. К одђ Римлана, кои су ову речв човечностБ изрекли, бмло е повода, да се ово понатге опредћлителше развје, Р имђ е имао строге законе према робовдма, децм, туђинцБ1Л1а и непр !лтелБима; виши чинови имали су право према народу. Onafi, кои е свое право са већомЂ строгошћу упражннвао, могао е правичанЂ али не човвчанЂ 6 б 1 ТИ БлагороднБ1И, кои е одђ свогђ права, кадЂ е оно одваћЂ строго и неправично бмло, самв попус"п 'о , кои е према децм, робовима, нижима, туђинцмма и непрЈнтелБима, не као римскји грађанинЋ или Патрицш, него као човекћ поступао, та8 е бмо човечанЂ, наичовеч1пи. (humanus, humanissimus), и то не само у разговору и у друштву, него и у пословима, у домаћимв правама и у свакомљ дћланго.