Šumadinka

•J", УЛ

двоицомћ препира, bw сте ћутали , и садљ кадЂ почесте; л самБ MHcnio да ће те после толикогђ ћутана рећи што годђ што 6w бмло као лресуда изиеђ' насљ троице, а вм сте отворили полћ само новомт, доказиванш. Како можете казати да човект, ние у свако доба гоговђ и зрео да буде човекЂ." У томђ кола наша стану, кочјлшђ отвори врата од' кола, и гологла†позове naci>: „ако заповедате, овде има меда вина и нива, можете штогодђ закачити. докђ се конби промену." ,Ј1раво" сви четворица повичемо — и еданЂ за другимЂ потрчимо у бирцаузЂ, гди насЂ иуне чаше дочекаш. Дакле после толикогђ препиранн, само е кочилшђ нмао право; и као што видишђ само смо на нћгово мнћше сви четворица пристали и сложили се.

Р А 3 М И Ш Л Н II А И U. 0 употреблешо ел. фоида школчкпег о поболмипшо станн основли училишта и учителп. Да шта ће мо са гл. фондомђ школскимђ , кадт, ће народЂ докле га годђ буде учителћ свое прирезомЂ и обштинскимђ приходима издржавати ? На питанћ ово ми слимо , да е лако одговорити. Мм сви знамо , да се гл. фондђ iuколскш састои изђ прилога читавогЂ народа, па цео народЂ треба да од»- нћга ползе има. А да ово буде, ио мнћ (пш нашемЂ , наиболћ бм бшло, да се интересомЂ овогђ ФОнда установи и издржава : СеминарЈумЂ за воспитаванћ и изображаванћ учителн, основнм народнм училишта. И заиста, на ништа се обштеполезнЈе употребити неможе , него на то, ако се овако заведеше не бм државномЂ касомЂ установило и издржавало. — Ово ће свакш онаи одобрити , кои искрено мисли и зна , како у добримЂ и способннмЂ учителвима оскудћвамо , и како е нуждно за ово зваше нарочито младе лшде приуготовлнвати. •Ако бм се , као што рекосмо заведенје за изображаванћ учнтелд, државиомЂ касомЂ завело и издржавало, као што се такова обштенародна заведенја обично одтуда и издржавадо , то намЂ опетЂ о употребленш гл. фон. да шчколскогђ мислити остае. У овомђ случаш могло бш се овако учинити: Народу казати да се у каси гл. Фонда школскогђ до 30.000 ђ: цес. налази, и извћстити га, да оваи фондђ ни за 50, а и млого више годипа не ће у сташо бмти , све учигелћ издржавати. И да бм народЂ пгго citopie одђ овогђ Фонда колико му драго хасие имао, нуждно е, да се што пре барЂ на 50 до 60 хилида ££ умножи. Ово бм пакЂ могло бмти, кадЂ бм се наредило, да свака , школскш прирезЂ давашћа глава по два цванцика за годину вданкут!, за свагда на фондђ да. Учинивши ово, не бм нугкдно бмло ништа више одђ обштина и на" рода за издржаванћ. учигелл искати , осимђ , да се , као што е цапредЂ речено , дае узЂ свакш порезЂ по по цванцика. Шго одђ оногђ приреза не бм стизало , да се учител1,ска плата подмируе , не бм се имало нужде и куоуре . изђ обштински каса извћстне суме узимати , него бм се интересомЂ гл. Фонда школскогђ подмкрнвала. Овако што учинити тммђ бм болћ бмло, што има обштина, кое немаш свои прихода, а прирезЂ кои за издржаванћ неј И нм учителл даш , не 6ti стизао па бм морале новђ приреЗЂ међу собомЂ чинити , кое бм са иезгодама скопчано бмло. Овако пакЂ и на оваи начинЂ имали бм постолне и сталне изворе за издр.чгаванћ учителп, ерт, у ко-

лико бм се школа умножила, у толико бм и брои прирезЂ плаћашћи глава растао; а за недостатке имали бм сваке године 7 до 8 хиллда талира одђ овогђ Фонда на разпологкенш. — СадЂ да у кратко видимо ели намЂ нуждно завести: Семинар !умЂ за воспитаванћ и изображаванћ учитела основнм учалишта. Свак1и човекЂ мора ionm у младости cBoioS оно заниман!е учити, сђ коимђ мисли будућји животђ свои обезбћдити, и сђ ползомђ га одправлати. Ово како е у свакои струци заниман!н лшдскогђ нуждно , тако е и у учителвству. Но овога се mbi у смотрен!ш учителл непр и државамо. Ми примамо за учителћ Богослове, кои се за свештени чкш чинђ преправллго. И заиста, при првоме помислу нашемЂ, кадЂ расмотримо прошлми и будућји :кивотђ онм лшдји, кое за учителћ примамо, учинит' намЂ ће се, да се опредћленћ Богослова са учителЂСКимЂ 3Baiiie емЂ наиболћ слаже, и да Богослови ову дужностЂ сђ nairвећомЂ ползомђ одправлнти могу. Ово ћемо тммђ пре одобрити , кадЂ предпоставимо, да су Богослови у науцм Христовои и моралу христЈлнскомЂ болћ воспитани , него они, и кадЂ знамо , да е наиглавнш задатакЂ учителн воверену имђ дечицу сђ 6 ожшмћ словомђ упознати и моралу хриепннскомЂ воспитати. Но кадЂ ово сђ друге, практичне точке живота посмотримо, онда ће мо ce уверити, да наше прве мисли о предмету овомђ ни су наиболћ , и да су едиостране. Спакји Б огословђ, по самомЂ опредћлешо свомђ , иде на то, да свештенИкЋ буде. КадЂ Богословио сврши, ако napoxito одма добити иеможе , прима се учителЂСтва , и у овои дужности донде буд^, докђ му се гди место неукаже да свештеникомЂ постане. По овоме , учителЂСко зван'е За нешто привремено, као што и есте, сматра и учителЂство за мостђ дргки , преко когђ ће до свештеничкогЂ чииа доћи. При овомћ нема вештине за учитела, па ма еданЂ и одђ наиболг>ш Богослова бмо , и текЂ штојсе са учителБскимЂ дужностима мало, за две или три године упозна, произведенЂ буде за свештеника. Ово пакЂ ако за две , три или четири године небуде , почне шштђ већма очанвати, и за своимђ опредћленћмЂ, чиномђ свештеничкимђ чезнути , и тако на сваши начинЂ учителвску дужностб сђ волбомђ и ренности, а кроЗЂ ово и сђ ползомђ неодправла. Да е ово овако icniTT> ћемо лакше себи представити, кад в знамо да и она лица, кон се за учи. телвско 3BaHie нарочито спремаш толико способности и вештине имати немогу, да и у саиомЂ почетку учителБствована свош дужностг, сђ ономђ ползомђ одправлнти могу, сђ к010мћ бм отправллла, ка дђ бм и практичне вештине имала. Дакле ма како теоретичногЂ знанн едно лице за учителл имало, неможе се у одправллнш дужности свое донде способнимЂ показати, докб и практичногЋ знана и вештине неприбави. Ово кадЂ постои, то можемо лако себи представити, како Богослови, особито нови^ дузкиости учителБСке одправлжо ," кои ни теоретичногЂ знанл за учителћ немаш, а практичногБ добити немогу, почемЂ е училиште само мостб , преко кодђ иду свештеничкомЋ чину, Гди е добра волл и ревностБ у одправлашо дужности,ту се и сђ манћ знанд више учинити мо;ке. него са већимЂ знанћмЂ безЂ волћ иревности. Вола и ревностБ кадЋ е постонна, лако могке и теоретично знанћумножити; и практичну вештину добити. Ово обое, како е пакЂ у свако.мЂ посиу нуждно, тако е у учителг.ству ioniTi> нужднје; ерЂ учителБ несме само за себе зпанн имати , него мора знати и начинЂ, како ће ra своимђ ученнцмма дати. Да ово о-