Šumadinka

20 У Београду, у Петакт. 7. Марта. Itl52« Ш7МДДИНЕД, Л И С Т b 3 А Ва&ШЖВДШФЗШк i 9&Ш&Ш9' Ш Учредникг> и издавателљ Лмбоиирљ II. Нсиадовн11'11.

Оваи лнстт* излазн Вторникичт, н Петвоит. Цеш иу « годншна бсзт аавитка Vl. цв. а полгод. 7 цв. - са завиткоит, по' цв. на no' ro, V [cKyn.it. Ко желн у Београду да му се носн кући а не у дућант. или у канцелар!н> no цв. на пола год.

!I У Т 11II Ч К А II И С М А (Иродушешв.) Mij ту неостанемо дуго —• кола буду одма готова седнемо и пођемо да.г).. РазговорЋ се водш о другимт« предметима — и наваиице uacii троица одводили смо свагда разговор-b, на друге ствари, ерЂ бонли смо се да шваицерацт> неночне опетЋ о Шванцерскои и нћнои слободи, на кое не бм му имали шта одговорити. Но нисмо се убонли. Taii непознатми чимћ е се у иолима каместш, почео намЂ е дал1. о Шваицерскои говорити, не соогћ Шваицерске, иего имше с 6 огћ nacb. „брбо" вели „мени nie стало мислили ви о Шваицерскои лепо или рђаво, то е Шванцерскои у свету, и у нћнои домаћои срећн све едно, него вндимв да сте млади, и радв самБ да се ioniTi. сад!> Јверите о оном-в, о чему ћете дочнје 6 i.ith увКрени. Шнаицерска е срећна, она nie себична, и она би желила, да све државе уживат nl.riv срећу. 1 * — „Шта ioft е ваиде одђ iil.ne среће и слободе, и што има унутрашнш сигурhocti. свое слободе и независнмости; кадћ е слаба, кадт> међг> великимЂ силама Европе слабо важи, икадЂ, уброго cBoifi воиника нема сигурности одч. сполншнћ напасти и кадЂ Француска или Aycrpia или друга коа лча држава, може е C'i, воискомђ поплавити, све ioif одузети, и све по CBoiofi Форми, по Форми среднКгЂ барбарскогЂ вћка као што ви мнслите, поставнти. У великои свагда преправнои воиски, стои сигурностЂ народн I. слободе." Одговори МарксЂ са свнмђ озбилмш, ербо е онђ изђ свегЂ срца то roBopio, н мислш башЂ да е тако. ШваицерацЂ се осмене, маие главомЂ, и Mbi смо мислили да се онђ чудјо мудрости тогђ nanierb другара, а после видимо изђ нћгоbw реч1и, да е се чудк>. како е онаи могао таково што лудо казати. „Баш-b добро" рекне ШванцерацЂ, кздђ сте повели речв о вои< ки, — iibi кажете, да е вонска сигурHocTt и емацЂ народнљн црава, слободе и независимости а л господине ммслииђ са свнмђ другчје, и моа седа коса емацЂ вамв е, да имамв •—- ако ми дозволнте рећи •Bbinie искуства одђ све васЂ троице. Стоећа воиска у државн не само да nie сигурностБ, него в наивећа опасiiocTb народнћ слободе, ако е има у тои држави. Стоећа воиска у мнрно доба, nie ништа друго, него Фуруна у лето. КадЂ бм хтеии сви лшдн да чине по свомђ здравомЂ разуму, онда небш требало ни едногЂ солдата на овомђ нашемЂ свету. Да нема славолшб!« и властолшб!н небш вапни кралћва ни херцога на свету бмло, а да нема нби оида бм свака варошв, унравлнла сама со 6 омђ, нао мн овде у Шваицерскои. Силна и пка вонска, само е сигурноств

виадателвскогЂ престола. У млогимђ вашнмЂ дрл.авама, владателБИ драсе солдате, не с 6 огђ тога, што се бое спо.liiiiuil.rb iienpi/iTe.iH, него што се бое свогђ народа. У таквои држави солдати нису ништа друго, него наимлћни паидури, Bbiono е отечество еданЂ човекЂ; imioBa е слобода слепа послушноств, нптва е наивећа вештина умети добро убитн нли посећн —.помислите само, у Европи има isbiiue одђ 2—3. милкжа воиника, то су све изабрани наиболБи, наиздрав,11,и и наиленши лшди, кои свое наиболћ године проведу лежкарећи по касарнама, нравећи параду, играшГш карте, пушећи и Tbnib подобна — они се одуче одђ посла, науче се на строгосгв, а строгоств nie нншта друго него првмн степенi> суровости. КадЂ бм сви воиници Европе, кон сада безпослени седе, бмли уiiOTpe6.il.Hii на посао, кадЋ бм толики мн.нони аки и здраш! руку, радили какавЂ занагЂ, имали свое жене и децу, онда бм мнрЂ н срећа државна далеко болћ ставли. Онда бм манх>и дри.авни трошкОви бмли. Кадн Праиска не бм имала оволико хилвда воииика н конл да рани, онда ви у Берлнну, не бм мораин плаћати по 3. талнра годишнћ на едну малу нтицу, на славун, ако га држите у кавезу да вамЂ пева." —• „Па н вм у Шваицерснои имате солдате кое издржавате" рбкнемЂ му л. — „КадЂ бм све око насЂ државе, бмле овако уређене као Шваицерсиа, онда бм се заборавило да е игда на свету бмло солдати. И место што садЂ заковЂ налаже, да е CBaitin ШваицерацЋ одђ 25. до 45. свое године, дужанЋ бмти воиникђ, и упражнавати се с' оружћмн, место гога реко, после бм законЂ забранЋивао исто тако, да нико небуде вонникћ, и онда бм се виднло да вештина вонничка, nie ништа друго. него вештина уб|'лти. Нонникђ учи «!е како ће сигурше убити другогЂ према себи воиника, кое толико значи, колико кадЂ кажемо: човекЂ учи се како ће убити другогЂ човека — то е дакле едант, за човека наинедостоишн занатт>, па ипакЋ сђ тимћ занатомЂ наивише се руку занима, и ето, иа таквомт> заиату лежи срећа вашш држава." „Н самг, увћренЂ" рекне 3axopcitiB, „да е добра и вешта воиска наиболБ1и и наиеигурнш темелБ државе, зиданте вм слободу, и ироСвету какву оћете. ако немате оружанм руку, са гушчшмЂ нерћмЂ, и са добродћтелБима, неможете се одбранити, и ко годђ удари на взсђ , разрушиће вамЂ све подигнуто." „Н самЋ на то пнтанћ мало пре одговорт овомЂ госпОднну" рекие ШваицерацЂ: „да кадЂ не бм бмло b .iacTO .no6in, т. е. онм лн)дш, кои желе да господаре над-b друГнмЂ лшдма, онда уовомв просвећеномЂ веку не бм имао ко на кога насртатн." „Докле годђ има лшдјн" помогнемЋ л ЗахорскомЂ: ,.и nbioBi.i страсти, дотле ће бмти ратовани; а докђ е крви у лшдма дотле ће