Šumadinka

mi tmr

едни су одали по шуми, едни су разтрбушени ие ?кали, и airo у М. Каленићх,, донесу нћка кандила сребрна, чаше сребрне, и едну светинго у кутш сребрнок, кое све и сада се наоди, и две куће свое ФаиилЈе на монастирскои землћи населе, а сада има 34. куће на монастирскон землви, и ту се задрже. Наистар!и е бмо игумаиЂ РуФимЋ, после нћга буде нћговт. смновацг. Басил1е игуманљ, кои погине одђ турака у Грабовцу Левачкомг. у монастирскамЂ вшоградима, а после опетЂ ностане Васил !езЂ смновацЂ 1 осифђ игуманЂ, и призида узЂ цркву едну паперту, коа и садЂ у целости стои, и умре, и остане 1еромонахЂ НикиФорЂ, когђ Турцм у време Да]*д одведу у БеоградЂ, и на колацЂ мету; а после дође ГерасимЂ студеничк!® за нћко време, а при кннзу Милошу бивш1и епископЂ шабамк!и, и текЂ после донесу св. Кралн првовћнчаногЂ изђ AycTpie 1816. годиме 1. Ннуара, и буде одђ кннза Милоша и народа обновлћна црква са здан!има другимЂ, покривена ћерамидомЂ; и гди е бмо св. Кралх. до 1839. год. а исте године 20. Августа буде пренешен7> у м. Студеницу на свого отчевину, и изђ m . Каленића буде посвећенЂ за епископа шабачкогЂ МаксимЂ СавићЂ исте године, номало раше; а 1845. год. буде м. КаленићЂ поправлћнЂ одђ правителства, покривенЂ Лимомђ ; 1849. год. изђ нстогб монастира опетЂ посвете за епископа шабачкогЂ садашнћгЂ Г. Тоаникјл Нешковића. Ово кратко описанЈе монастира Каленића, у колико самг> дознао, шалћмЂ да и читателБИ Шумадинке виде. и ближе упознаду се са овомђ србскомт. древностћу. ТеоФилЂ П. MironiKOBijh'fc, игуманЂ каленићск!и.

гледали на ЦирихЂ и езеро, едни су спавали, едни су читали, едни су писали и моловали — кадЂ будемо олизу, познаду насЂ и сви повичу ; „Отои" и л едва самЂ дочекао сиђемЂ, и она двоица пошто су се опростили, са он1.шђ старимЂ шваицерцомЂ изађу изђ кола — узмемЂ мое мале ствари — шваицерацЂ ми пружи руку, и смешећи се рекне: „Путуите срећно, и угкиваите у Шваицерскои, све што младЂ човекЂ уживати може — и ако се кадЂ мене опоменете, 6w ће ми мило." Н му се учтиво поклонимђ, и растагоћи се рекнемЂ му: „срећанЂ путЂ и вама, и како н, тако и мон два друга, желили 6bi, да е цела Европа, одђ Констанца довде сђ вама путовала Онђ оде самЂ у колима ннзђ брдо, и насЂ троица^ заборавимо лепе предћле, и ужелћно друшство око себе, него сталли смо ћутећи, и гледали за колима , докђ годђ нису измредЂ нашш 04iro изчезла. Наше старо друшство скупи -се око насЂ — Захорскји баци капу сђ главе на землго, и седне — и онима показугоћи путЂ, кудЂ су ко ла отишла повиче: „Ено, у оннмђ колима luto одоше, се. ди еданЂ великји човекЂ! 1 ' л бацимЂ мои штапЂ и телећнлкђ на землго, пружимЂ прстљ за колима, и рекнем1>: ; ,оне кон ). јито одоше, тера еданЂ велик!К коч^дшђ . кои е npnMi'o 25. батина за увреду свое чести." Haiui. трећи другћ МарксЂ, насмее се; баци свов капутЂ на землго, пружи прстЂ за колима и рекне : ,,у онммћ колима претворенЂ е еданЂ гроФЂ у коч1нша." — РазговорЂ се започне у смего и у шали •—■ они су нами приповедили како су путовали, а мбј cmo нЂима приповедали наше разговоре са ШваНцерцомЂ. И бмли смо се тако ужелЂили, као да се нисмо читаву, годину видили — ербо нђгово дручство, премда е веће него наше, опетЂ имђ е 6 б 1 ло еиуто безЂ насЂ; а нама е бмло необично безЂ нђи. Они су се бмли одморили, а ми на колима нисмо ни уморни 6 б1 Л и. Пођемо полако низђ брдо — и заедно, са залазећимЂ, сунцемт. дођемо уЦирихЂ. — Млоги одђ нашегв сустигнутогЂ друшства гкелили су видити тогђ Шваицерца о комђ смо имђ причали. Али онђ е прошао крозтт ЦирихЂ. — И врло се каемо, што, поредЂ толикогђ разговора, ни еданЂ незамолисмо га, да намт. каже како се зове,

3 II А М Е Н И Т 0 С Т Н. Одђ створенл свега по рачуиу нашегЂ календара •—-7360. год. по рачуну римскогЂ календара — 5801 дакле свега 13.161, 670. 6700. 3. 200.

год.

0 МОНАСТИРУ КАЛЕНМћУ. МонастмрЂ е КаденићЂ сазиданЂ као што самв на дувару читао 1413. године, после косовске битке одђ Стефана Лазаревића, и бмо е врло украшент>. покривенЂ е бмо оловомђ , као што сведочи олово, ков наоднмо кадт> когђ близу цркве сарапимо; но пре иосовске битке cnpeMio се малтерЂ, и каже КнеЗЂ ЛазарЂ смну свомђ Стефану: „даи да видимђ гди си cnpeMio таи калЂ," и одђ те рћчји остане КаленићЂ, но кадЂ близу на едномЂ брежулБку буде, кои се сада зове бубнЂИ цђ, скочји конђ на страну, и кнеЗЂ ЛазарЂ падне ст> конн, то естЂ бубне, и одђ тогђ времена зове се оно место бубнБицЂ. тако приповћдаго старн лгоди. Иосле некоп> времена Турцм е спале, и покваре, пакЂ опетЂ буде покривена дрвеикмЂ клисомђ . и повторнтелно буде покривена, но одђ турака са свимђ опусти, у време млатишуминогЂ pa-ra идући калуђери Hhiiifi изђ Мораче (Црне Горе) по писагпи. нађу тО место гди е запустило, уђу у цркву, и у олтару, нађу едногЂ звера, елена. гди се распао. Крате се у Морачу, и кришомЂ одђ Турака доселе се н доведу свого Фами-

Од1> како се лгоди стиде магарећи yiniro . Одђ како се магарци стиде гди кон човечш дћла Одђ помрачета републиканскогЂ сунца . . Одђ буне у Паризу и Бечу 1848. год. . . . Одђ како е ПаризЂ ослобођенЂ одђ слободе, братства и еднакости Одт> како е зима и мразЂ настао .... Одђ како су Немцм добили право да смеду на сокаку пушити Одђ како Чеси немачкимт> езмкомЂ кажу да су Славени Одђ како е Славенска липа увела а место н>, буква порастла Одђ како дукати посредетвоч h обрезагма прелазе у Евреиску веру Одђ како су дукат i н цванцигери саранћни у AycTpifi Одђ како е Босна доведена у покоино стапћ Одђ како су Срби добили права да могу славити се, живитн, служити и гинути за AycTpiro Одђ како Срби у Италш бране свое отечество Одђ како у Сава-мали има блата Одђ како е ТипограФ : а у Cp6in основава . Одђ како учредникЂ Шумадинке моли да му се дозволи, да отвори iouiT-t едну Тиnorpa^iro Одђ како гди кои читаго Шумадинку а нису платили

3. мес. 7. „ 4. год. -40. год. 4. год. i.">0 год.

4.

год. мес.

160. 70. 40. 21.

год.

3. мес.

2. мес