Šumadinka

87

длвиве, задржати подђ собоиљ собствено отечество; а безполезне су, за одржатн освоене землћ; а за доказателство доволвни су они Риилани, кои су, за одрзкати освоене землћ, рушили тврдинћ, а нису подизали. .— Али што се тиче подизанн тврдини за обрану противв сполншг,и непрјнтелн, велимЋ, да оне нису нуждне онммћ на родима, ни онбшћ државама, гди се налази добра воиска а онмма, кои немаго добру воиску, тврдинћ су безполезне ерЂ добра воиска и без-b тврдинн доволвна е да се брг«н а тврдинћ безЂ добре воиске немогу те бранити. А то се види изђ искуства, нодљ онм народа, кои су изредни бмли у државномЂ управлешн), као Риилани и Шпартанци; Тако е еданЂ Атинлнђ питао едногЂ Шпартанца, да ли му се виде лћпи зидови града Атине, на кое му ШпартанацЂ одговори : „еств, кадЂ бм жене у нутри обитавале." Онаи владателв дакле. кои има добру воиску, ако има на гра. ници др:каве какву тврдинш, кон ће моћи неколико дана задржати непр1лтелн, докђ се онђ у редЂ постави, може држати, да му е тврдинн полезна, али nie нуЈкдна. Али кадЂ владателв нема добру воиску, а има тврдинћ у унутрашнвости државе или на граници, онда су му оне или шкодлвиве или безполезне; шкодлвиие, ерв ifi лако изгуби, а изгублћне тврдинћ противв нћга самоп. буду управлћне; а ако су те тврдинћ тако лке, да ifi непр1нтелв неможе освоити, онда ift онђ за собомЂ остави, пакв онда нису одђ никакве ползе, ерЂ добра воиска, кадЂ ненаилази на храбра непр^нтелн, улази у непрјателвску землго, негледагоћн ни на вароши, ни на тврдинћ, кое оставла за леђи. Тако дакле еданЂ владателв св добромЂ воискомт. може бв1ти безЂ тврдина, а кои нема добру воиску, томђ Hie полезио, да зида тврдинћ. //. Кано треба у слогу довести несложну државу, и како оно MHinie нге истинито, да ot/e државе, ков се желе задржати, треба у неслоен обдржавати. Изђ примћра римски конзула, кои су умирили Ардеате , види се како треба несложну државу умирити; нема другогЂ средства но да се погубе поглавари немира; ерЂ има само три начина, или ifi погубити или iii протерати, или шмђ опростити. Оваи послћднвји начинЋ наивише шкоди, наиманћ е сигуранЂ, и наивише е неполезанЂ; ерв е немогуће, да онде, гди е текло много крви, да смломђ повраћенми мирЂ дуго трае, почемЂ се свакш данЂ иепрЈдтелви виђаго; и тешко, да се одђ узаимнв! увреда уздржаваго. Но првми начинв безв сумнћ е наисигурнји, али слабе државе и владателви незнаго то да употребе, него прибћгаваго кђ другомв средству, кђ прогнашо, ерЂ слабЂ духЂ незна да суди о великимв стварима. — Безполезно е , држати у неслоги оне землћ, кое желишЂ у покорности задржати. Прво е немогуће, да ти обе партае, кое си самв начинјо. остану свагда пр1'нтелви; epi, е одђ нарави дано лгодма, да се лате ма кое партае, и да шмђ се една више допада, него друга. А ако владашЂ у другои држави, онда ћешЂ евое старе поданике покварити, и иа партае подћлити; ерЂ свака партан у ново-задобивенои дрЈкави тражи себи на страни пр"штелћ ; одђ тудт, дакле произлазе два велика зла; едно, што обе партае немогу ти бмти прЈнтелви, а друго, што си стару државу сђ тммђ на партае подћ.т). Такова малодушна и слаба средства кадкадв у мирно време мало помажу , али одма покажу свого слабоств, чимв настуие зла, неповолвна и воена времена. III- Снажне државне и пзредии лњди ув%кт> су у cebuia случаввилга, и злу 1 Мђ u добрвшг, вдногт, и истогЂ духа и задржаван) свагда свое достоннство. Изђ рћчи римскогђ воиводе Камила, као што наводи истортписацЂ

Лив1*и: ,,nec milii dictatura ani mos fecit, nec exiiinm ademit" т. e. ни>и ми e диктаторство дало духЂ, нити ми га е изгнанћ о^узело; изт 3 овм рћчи види се, како велики мужеви у вакомЂ станго, добромв или рђавомЂ, остаго свагда еднакогв духа и тако промћне судбине немаго на нви никаквми упливЂ. Но другчје бмва сђ мужевима сла6 огђ духа; они се у срећи погорде, нви срећа onie, ерв они све добро, кое имаго, приписуго онбшђ качествама, кое нису никадЂ ии познали. Одћ тудв бвша, да онипостану несносни и мрзки свмма онмма, кои се око нви налазе. Одћ куда послћ тога зависи напрасна промћна судбине, кого, кадЂ угледаго, напрасно падну у другу погрћшку и постану подли. Одћ тјдђ бмва, да такови владателви у CBoiofi несрећи вшие мв^сле на бћгство, него на обрану, као и они, кои су злоупотребили свого срећу, постану непреправни на сваку обрану. Ова добродћтелв и оваи порокЂ, кои се, као што велимв, налази кодђ едногђ поединогЂ човћка, налази се н у држави, а за примћрЂ и доказателство служе намЂ стари Римлани и са_ дашнви Млћтчани. Они нису никадЂ у несрећи бмли по. дли и малодушни нити е нви срећа игда погордила. Томђ иротивно чинили су Млћтчаии, кои су у срећи ммслили, да подигну свого државу, римскои подобно, а у несрећи су опетЂ не само еданпутЂ већЂ освоено изгубили, но и првобмтна HBioea држава морала е трпити. — Ово се рађа одђ твогћ начина поступанд и одв воспиташн: кои начинђ ако е 6bio суетанЂ и малодушанЂ, и тебе нћму уподоблива; а ако е бмо другчш, и тебе ће другч!ииЂ учинити, научић те, да свћтЂ болћ познашЂ, да се манћ радуешЂ у добру, и манћ ожалостишЂ у злу. А то, као iiito важи о едномЂ човћку, важи исго тако и о многима у држави. И будући да е основђ свјго држава: „<Зобра воиска ", зато, гди тога нема, ту немогу бмти ни добри закони, ни ма шта добро, а воиска неможе 6 bith добра, ако Hie упражнћна, а то неможе 6biTH, ако се она несастои изђ поданика исте државе; но будући да воина нетрае непрестано, и воиска Hie свагда у ратномЂ станго; зато треба тако уредити, да се она у време мира Mosite упражннвати. Онда ће у свако доба држава остати у истомђ духу и одржаће свое досгоинство, неосланнгоћи се на промћну судбине, но на собствену храброств и снагу. (ПродунЈенћ с.гћдуе.)

ОПРОШТАИ УШЏ. Шпартансш'и законодавацЋ Ликургт, буде у еднои побуни, кого су богатирцм проти†нћга подигли 6 bi.ih, одђ нћкогЂ ватреногв младића, Александра , батиномЂ по лицу ударенЂ. КадЂ се rio томв народу окренуо, и грађани нћгово лице крваво видили , бмли су тимћ тако раздражени, да су нћговогЂ увредителн сасвииЂ неиилостиво дочепали и Ликургу, да иу се оваи по CBoiofi волви осветн, предали. Ликург-b е узео овогђ иладића кћ себи; но ипакЂ hi 'e га хтео ничиић да казни, него му е само заповедт, да га служи у место слугу нћговм, кое е садЂ тога ради одпуcrio. И оваи младићЂ чин1'о е све, што му е господарЂ нћго†налагао радо и ћутећи; остао е кодђ нћга па и ручавао е сђ нвимђ. ПочемЂ е садЂ доволвну прилику имао, да скромноств и великодушЈе Ликурга , нћговв стро_ rifi начинЂ живота, и нћгово неумориио прилћ;т;ан|'е поз. на, добт е тако добро мнћш'е и почитанје према нћму, да е своимћ пр!'ателвима св тронућемЂ о узвишенимЋ добро-