Šumadinka

Ш% 135 pš-

то дакле буде осуђенљ на вешала збогљ наићреногЂ убиства. Пре извршиванн пресуде заиште Лоие, да се разговорн са ГрегортиЂ Кукалономт.. Овога су морали носити, ерт» шштђ Hie одт> аидучкогљ мученл оздрав!о. „Комшја", говораше Лопе; „ молимђ те опрости ми за оно зло, кое самв ти учинш." „Почеиљ опроштенћ ништа некошта", одговори Кукалонљ, „то ти праштаиЂ." „Ово си учинш као добарг. ХристЈннинЂ; али то н'е све, што те ииаиЂ молити; ти знашЂ да ће ме скоро обесити; учини лнј6овђ , и даи читати неколико парастоса за покои мое душе. „Н ћу се самЂ за тебе деветЂ дана молити." „Л несумнниЂ о снаги твое иолитве, али желш 6w да се сђ нђоиђ и снага црквенске иолитве здружи. Ово добро дћло олакшало 6w tboioh совестн, ept збогв тебе смо нм осуђени на вешала Tti си поштене лвдде у искуше" нћ довео, кадЂ си се са шестЂ стотина дуката безЂ пратнћ на п^тђ усудјо." „ Боже благш ! шестЂ стотина дуката ", повиче Ку калонЂ напрасно , одкудЂ вдномђ сиромашку као л шестЂ стотина дуката ? та то бм чинило 23.222 Реала или шштђ точрпе 788.555 Мараведи ." „аии KOMinia, кадЂ човекЂ ииа шестЂ стотина дуката , то nie грћхв. " ,,Кое таи нитковђ , кои to иоже посведочити? дао бм Богђ да имамЂ, л сирома ч<^екЂ. Али сиротинн Hie срамотна; свакш данЂ доноси лебацЂ. Мораио са свачимЂ бмти задоволвни." „Али KOMiuia. .. " „Господнне Алкалде, немоите га слушати, л немаиЂ ништа на свету; ништа осимђ иогђ живота, кои самв Богу дужанЂ, и могђ старогЂ огртача и мое друге алвине." „Неиоите му веровати, Г. Алкалде," повиче садЂ осуђенми, „то е старми лупеЖЂ. Л саив бмо нћго†коиmia; лгабопитанЂ да дознамЂ, шта ради, кадљ се по пол' дана у собу затвори, пробушииЂ едну рупу у зиду и видимђ све. Сутра данЂ заиолииЂ га, да ии да неколико дуката, одђ ohh шестЂ стотина, кое саив га вид!о мче гди брои; на ове мое речш пожути као кукурузЂ и одма затииЂ остави ПадулЂ и узме све што е ииао са собОИЂ." „Е Кукалоне", рекне на то Алкалде, признаи, гди си caispio новце, кое си при себи ииао?" „Тако ми огртача св. Петра , л немаиЂ ни едну Ардиту, (старни кастил1«нск1и новацЂ) што вамЂ каже, то е лажБ." Сви трудови, да се одђ нћга кака†одговорЂ доб1е_ бмли су безуспћшни, и нигди Hie се могло дознати гди е новце caKpio, кое е поредЂ себе Hocio. Остане при томђ да е сирома, и кадЂ су меанцјн, кодђ кога е болестанЂ лежао и лекарЂ, кои га е лечш искали да имђ плати, одroBopio е: „Н самв несрећанЂ сиромашакЂ, кога су на путу изпреб!лли, и зато треба држава на мене да троши." Па кадЂ су већма на нћга навалили, понудш ifi е да се сђ нћговимђ старииЂ огртачемЂ наплате.

М Р В И Ц Е. (Загонетке.) Ко е бмо првни апотекарЂ? (коза, ер' е она прва пронашла бмлћ, и почела пилуле правити.) Ко се пре свое маике родш? (смнови Адамови.) КадЂ е пушка планула а me саставила? (1848. год.) Кое су животинћ наикрвожедн^е? (буве.) Како се може за 4 сата, еданЂ странЂ сзнкђ научити ? (кадЂ се свакогЂ сата една четвртина тога езмка научи.) Сђ чиме магарацЂ надвишава учене лгоде ? (сђ ушима.) Шта ради играчица, кадЂ игра на еднои нози? (диже ону другу.) Колико бува иде у едну врећу? (една врећа.) Зашто неможе да пада киша два дана едно за другииђ ? (ербо е иоћг, међу нБима.) Како се човекЂ може уздржати, да незева у др уштву? (кадЂ зине.) Гди е Добро наисигурше одђ лгодске напасти ? (у буквару.) (Игра penifi.) У Koiofi кући наивише има лгодш? (у кући лудш.) Кое слово неможе да пређе преко србскогЂ плота ? (ioTa - ) Има ли међ' лгодма пакости ? (дости.) Ко е учреднику Шуиадинке у поиоћи? (ноћи.) Кое су акене наивише с6огђ дугачкогЂ езмка повине (новине.) (Ехо или одзивт..) Кака†е светЂ ? — (— вет-в.) Чега се наивећиа у Европи бои цензура? (— ура.) Шта е сада ЛаиартинЂ? (•— мартинЂ.) Млоголгобезнми, млогоуважаеими млогопочитаемни, и малоплаћаеими читателго, л ћу ти едну иолбу поздра†и советЂ дати (плати.) Млоголгобезнни, илогопочитаеини, млогоуважаеини илогоглаголаеић1и, и иало промншллемни читателго, 1 оштђ еданЂ већш, и врло полезанЂ за тебе совћтЂ казаћути (— ћути.) (ТнпограФИчне погрешке.) М е с т о: „НаполеонЂ и воиводе после добнене бмтке, бнли су великодушни." Печатано е: „НаполеонЂ и воиводе после добЈене битке бнли су великоушнм." М есто: „Продаго се два теглећа конн" печатано е : „продаго се два телећа конн." М е с т о : „У Београду отворено е овн дана велико. купалиште." Печатано е: „у Београду отворено е овм дана велико лумалиште." Место: „СлободанЂ е у Европи робЂ." П е ч а т ан о e: „слобода е у Европи робЂ." М е с т о: „Нћгова екселенц^л нашЂ воивода (Херцогђ ) гоче е после подне срећно сђ друма сишао." П ечатано е: Нћгова екселенцЈа нашЂ воивода гоче е после подне срећно сђ ума сишао! " (Економични послови.) Ако буде кон воћка процватила, па да небн одђ ираза озебла, треба одсећи оне гране што су процватиле и у кућу унети.