Šumadinka

-Ш 146 f@s-

опетЂ пливагоћи стизао, да е опетљ сђ наиближимЂ таласомЂ изгубимЂ. Ова повторавана усиллванн изцрпе ми и оно мало моћи, uito сама имао ; све е сла<ме бивало мое држанћ: нагон-Б, кои ме е за одржанћ живота еднако снажт, остави ме садљ; мон ми е судбина била равнодушна, заглушавашћа ленвостБ овлада мошмђ дјшомђ и тћломЂ, неко успавлмгоће чувство обузме ме свога, нисамв никаквми 6 олђ осећао, само ми се спавало и већЂ самБ се хтео сну предати, кадЂ на еданпутЂ лмдски гласови допру до мои ушпо. Као мунћвнБШ ударЂ ул1е то нову снагу у мое живце. 1 оштђ еданпутЂ дочепаМЂ се котарице и повратимЂ гласЂ изђ све снаге; али то е текЂ само за еданЂ тренутакЂ букнуло, природа е бмла уморена, нисамБ више мого противстати, престанемЂ борити се, шштђ еданпутЂ уђе ми вода у уста , почне ме задавлвивати и npe^ie ми главу; осећао самв, да самв постепено тонуо, кадЂ ме изненада неио за косу увати и на површину извуче. КадЂ кђ себи дођемЂ, видимђ да су ме више лица обколлвала ; ту ми кажу, да се налазимЂ на кралћвои лађи Снарлеру , одђ кое чамци уватили су бежеће разбоинике и кадЂ су се повратили опазили су ме и избавили. НадгледанћмЂ лађарскогЂ доктора доб1 - емЂ л опетЂ мои видђ , и кадЂ смо у КалиФаксЂ дошли, оздравт самв сасвимЂ. При повратку момђ бмо е већ-Б одпутовао КутберсонЂ и премда смо имали лађе одђ едне кумпаше, опетЂ нигда нисмо се у пристаништу састанли, нити смо се игда више видили. „Бмће садЂ осамЂ година, како самг. примш управлинћ ове лађе „Северна". У Корку ставимЂ се подђ заштиту военм лађ1н и кренемЂ се сђ едномЂ великомЂ флотомђ у дружтву на путђ у Сћверну Америку. У п уту смо имали све противне ветрове, а у околинн предгоpin Бретона окупи насЂ страшна бурн. Цела се Флота разштрка и свака лађа беше сама себи оставлћна. НикадЂ нисамг. онакву бурш доживјо , и онолике дугачке и светле мунћ вид!о; громови су ужасно рикали и ноћв беше мрачна као тесто. ПредЂ нама угледамо неку светлоств и познамо да е лађа. Гледали смо да е мимоиђемо, но она се у еданпутЂ прекрене и нестане е. ТекЂ што смо се мм настрану окренули, да небм преко нћнм развалина прешли ал' засћнивашће мунћ покажу намЂ другу лађу, кол е башЂ поредЂ насЂ насела. Све е вода сђ крова однела, осимђ едногЂ човека, кои се за наслонђ лко дргкао. О нђ погледа горе у нашЂ ФенћрЂ, кадЂ смо покраи нћга сасвимЂ близу проулли. Светлоств падне лсно на нћгово лице и а познамЂ мога прјнтела Кутберсона. Као некимЂ природнимЂ нагономЂ пригнемЂ се преко наслона, да га изђ опасногЂ положенн избавимђ и викнемЂ га дсно по имену. НесумнимЂ, да е гласЂ свога старогЂ пр!нтелн чуо и познао . ерЂ е дао некји слабми одговорЂ, но л ништа нисамх, могао разумети; али асно самБ видити могао, како е руке кђ мени пруж^о, као да бм ме желш на срце притиснути и показивао е рукомђ на страну домовине наше. Хтео самБ, да нћговимБ знацима одговоримЂ, али ветарЂ отера лађу и мм га o_ ставимо нћговои судбини. бданЂ минутЂ доцнје покаже ми друга муна, како е чакЂ врЂ катарке еданЂ страовиTMi5 таласЂ noupio. СадЂ самв помислЈо на нћгово последнћ обећанћ у богазу одђ Мондега; сравнимЂ обстолтелства и нека ме страва попадне. Усилнвао самв се, да чувство стра одђ себе удалимЂ; али само површно изиђе ми за рукомЂ — оно ми остаде на дну срца могт>. Цела Флога после ове бурћ дође срећно у пристаниште, са-

мо о старомЂ ЛаФу ПортЂ Гласкова ништа више nie се чуло. „бдна година прође, па самв опетЂ у подобнои бури и у исто време видјо лађу старогЂ ЛаФа, гди е насела. Али то се показало оамо моимђ очима. На истомђ путу изгуб!"о самљ мош лађу. Провали се и текЂ што уђемо у чамце а она се потопи предЂ нашимЂ очима. После три године видш самв то исто понвленћ, и наседнемЂ сђ лађомЂ кодђ ггриморн ХоландскогЂ. Ову иоћв показало ми се последнћш путЂ. Дуго самв осећао прождирућ!и дотицаи прста судбине; садЂ пакЂ лежи цела снага нћне руке надамном-Б. Мои се животђ свршава, ерЂ н о томђ понвлеиш несумннмЂ. Болћ е у еданпутЂ умрети, него овако непрестано у самртномЂ страу живити. О господине, молите се Богу, да вамЂ неда нигда осетити проклетство осуђеника, предЂ коимђ е судба нћну кнвигу отворила. Какву е промену то самномЂ учинило; нсамБ бмо пре тога огворенЂ, весео и свагда добро разположенЂ морепловацЂ. При свемЂ томђ трудт самп се по некадЂ да се развеселимЂ, и да отресемЂ одђ себе та чувства, и као онаи богатми човекЂ у причти себи самв roBOpio: душо мон буди задоволБна, еди и пи и буди весела; одговорБ е сђ гласомЂ грома у moioh внутрености ечао: будало, шштђ ове ноћи умрећешЂ.'" Овде насЂ прекине свирка пилота. КапетанЂ скочи, да измене стражу а н легнемЂ да спавамЂ. К здђ самБ сутраданЂ на кровБ изашо, бмла е тишина, и свакји е трагЂ шчерашнћ бурћ изчезнуо. Штро е бмло ведро, и постави насЂ у пређашић разположенћ; и самвкапетанЂ чинаше се весео. У некомЂ удалћн!ш одђ насЂ станше друга нека лађа, кош е такођерЂ тишина зауставила, и докђ смо мм наша мнћнја давали o нћномБ лмену и опредћленш, видимо, да се одђ нћ еданЂ чамацЂ олискуе, кои за кратко време кђ нама доплови. У чамцу су бмли познаници капетанови и господичне Б. •— кои су се враћали кући, и позову насЂ, да ifi на нвиову лађу (1 онђ Кампелу) пратимо, са нбиовимђ женскимЂ путницима ручамо и предЂ вече се натрагЂ врагимо. Н заФалимЂ на позиву, и сиђемЂ доле да писма пишемЂ. Али капетанЂ се бадава трудт, да одврати девоику одђ посћте на мору, ерЂ она Hie могла понати, каква опасностБ при тако лепомђ времену прети, и будући шеш могао саму пустити, почемЂ му е исобито препоручена бв1ла, то се напоследку склони, да сђ нбомђ иде. бданЂ чамацЂ спусти доле и уђу у нћга. Лађе су бмле една одђ ' друге доста удалћне, предЂ вече диже се дкш ветарЂ; међутимЂ mbi смо видили како е нашЂ чамацЂ ону лађу, Г онђ КамбенЂ, оCTaeio и кђ нама пошао, у кое време опале и еданЂ топђ сђ лађе као за срећанЂ путЂ. И Mbi разапнемо ветрила и пођемо чамцу на сусретЂ. Али еданЂ сатЂ пролазаше за другимЂ, а мм неугледамо чамацЂ; ноћв иаступи а сђ нбомђ и густа магла, мб1 будемо све више неспокоини и станемо прстити сђ лађомЂ на све стране , запалимо више Фенћра, опалимо неколико топова, али све бадава. ДанЂ осване, а одђ чамца небеше ни трага ни гласа. Пловили смо тамо амо до увече, али све бадава. Наша лађа стигне на време у БарбадосЂ —- али о чамцу и лшдству на нћму ништа се више Hie чуло. МЛЈ1КИ СТЕПЕНИ ЖИВОТА. У 15. години свогђ живота човекЂ е миранЂ и стидлбивђ у свакомЂ, а особито у женскомЂ друшству.