Šumadinka

ш U'

У 18. години сиободије гледа девоике али врло кратке разговоре води сђ нљима. У 19. години већљ е залгоблћнЂ у ону кого неће узети, ербо прве лгобови редко се скопчаго венчанћмЂ. у 20. години разговорЂ нћговт. прелази са руашогљ и ладногтћ времена, на лепе девоике и на вруће срце. У 24. години мисли да е ioiuTX> одвећЂ младЂ за женидбу , и одбЈн сваку понуду. Девоике се обзиру , за НБИМЂ. Наирадје iue-та гди им,° деволка, и хтео 6w, и ммсли да су све у нћга залгоблћне. ГордЂ е, и чини му се да ништа на свету лакше ше него оженити се. У" 28. години мшсли на свого прошлостБ, али на свого будућноств 10штђ немшсли. Д окђ годђ непрекорачи тридесету годину, држи самЂ себе за младића. У 32. години озбилБнш е, вмше се брине , мирн!и е млого, и тражи гди ће се озбилвски залгобити. У 36. години ано нађе кого белу длаку у коси, а онђ каже да е то срећа , али кадЂ се та срећа умложи, онђ се лготи, и прилћжно према огледалу чупа изђ главе срећу, т. е беле длаке. РадЂ е да се каква му драго у нћга залгоби, и вае се што се ше у 24. години ожен ^о. У 40. години стане предЂ огледало, и самБ себе тћши, да е лепЂ, и да изгледа сасвимЂ младЂ, и често свое пр1нтелћ пмта: ,,6л' те нико не бм рекао да н имамљ 35 година." Мушки обично Kpiro по 5. година до 40. година а после по десетЂ; женске до 40. године ispiro по 8 а после по 16. год. У 42. години iouiTe мшсли да има времена за женидбу, и уплаши се кадЂ помисли колико е година провео у самоћи, животђ му е одвећЂ дугЂ и несносанЂ, наново оживи му жела да се ожени. Оно што му е време одузедо, надокнађава са алЂинама, лготи се на берберина кадЂ му каже да му е и брада почела седити. Често се огледа; прилћжно подсеца бркове. Шета опетЂ гди има девонка, али оне тераго подсмеи и шалу сђ нвиме, ни една негледа за нђимђ иити се разб1лго пенџери при отваранго кадЂ онђ прође. У 45. години критизира и куди девоике, ниедна му се недопада, удворава се удовицама, и тћши се сђ ономђ пословицомђ : „Болћ злато и ионздерато, него сребро изђ нова ковато." Каже обично да ни една женска, ни девоика, ни удовица ни пушћеница, немаго чуство, ерЂ се унћга неће ни една да залгоби. И онда обично говори да онђ неможе да нађе вредну свогђ срца. У тима десетЂ последнБимЂ годинама зове га варошЂ „пробирачемЂ" или „грчкемЂ магорентомЂ." О нђ тћшећи се што нема нћга достоине девоике пева: „СедамЂ кадЂ бм CTonio у едну, ТекЂ онда бм наш 'о за ме вредну: О дђ едне бм узео лепоту, А одђ друге скромноств и ДОбрОТЈ'. О дђ треће бм узео дражести, О дђ четврте шалу и лгобкости; О дђ пете бм узео богатство, А одђ шесте родбину и сродство. Па одђ седме ученос гБ и знанћ, И девично лепо уздисанћ. Али срце —• небм ни одђ едне, КромЂ одђ оне кон замномћ чезне.

Та лепота онде Hie ништа Гди се душа и срце неблиста. СкромностБ, то е девончка Фала, Ал' без' срца утћха е мала. ДражестБ, говорЂ, богатство и сродство, Без' лгобови то е тежко робсгво, А ученостБ? една више беда, бдно друго падЂ попреко гледа. Зато женске чуите ове речи, Лготите се, ал' п ћу iH рећи: „Сал10 срце нуждпо е за cpehy, Tush немате , л васг лтбитЂ нећу■ У 50. години већ' му се смего кадЂ почне о женидби говорити. У 55. години небм бшо сђ разкиде да се ожени, само зато да га жена у старости негуе и да га чува да неозебе. У 60. години, погурепЂ старацЂ ммсли на свого младостб , сва му е прошлостБ празна и ладна. Наиволи самоћу. Hafipa^ie ћути, наислађе уздише. По нћговомЂ огледалу попала прашина. У 65. годиии пева са сузама самБ себи ову песму: О нданЂ старче самЂ ћешЂ скапати, Нико за то6омђ нема плакати. О дђ крви твое нико ти неће , Ужећи свеће, Расто си као дрво у полго, Ниси мшслш на радостБ болго, У лудо тш си провео младостБ, У туги старостБ. Ништа се ше скопчало сђ то6омђ, Тш немашЂ коме ни рећи с' 6огомђ Тво1омђ кривицомЂ чита†оваи светЂ Тебш е отетЂ. КадЂ умрешЂ лданЂ, туђин' ће доћи, Смегоћи с' да ти затвори очи. Из' шале рећи ће: „ Богђ да те прости Живт с' дости." УсамлћнЂ животђ беше ти слађји Сђ природомЂ целомЂ бшо с' у свађи. РођенЂ за човека, бшо с' стена БезЂ свогђ имена. Нико ти ахЂ неће око крата Савити руке и рећи: тата.

Н А 3 Д Р А В Л И. Глава преа. Петко и Пегкана лгобили су се сладко. Бледми месецЂ светлјо е полако међу нби и нћжнши зеФирЂ шуштјо е крозЂ лишће као нека лажлБива новостб . Бшла е лепа божествена ноћБ. — Петко осеги. да се нћгово срце отворило, а нћго†носђ да се запушјо. — Доб1о е дакле К1 *нвицу. Глава друга. Оба горе наведена лица лгобиласу се непрестано, као што се ниже може читати: „Петко! полгоби ме јоштђ еданпутЂ.'" Петко! пакЂ повиче: Лгобе зна Петкано, окани се добићешЂ мого К1лвицу. Петкана му одговори: „О дђ мене е драгш", и падне му у наруч^н. Глава rpeha. Л го 6 овб нБиова hi 'e знала мере ни границе. Петко изгуби К1 'нвицу и гле Петкана поче шлти : драп'и тшћешЂ