Šumadinka

171 ?■^žES-

ментЋ: „Мои многопочитованми дћдљ, Просперусљ, насгавлно ме е у писашо и рачунашо. бдва сам& стнгао осму годину, над-Б ми е едномт> показао, да бм се каива главница за 100 година 131 путљ умножила, кадт, iofr се небм дирало у лихву одђ 5 ua 100, иего бм iou се та сваке годин« додавала. Моа пазливостБ чинпше се као да се допала MOMii д1>ду: oin> извади 21 ливре изђ i.iena, па ми ciнекимЋ одушевлћнћмЂ, кога се и садч. лшво сКћамг, проговори: Мое дћте, мисли о томе догл, си годђ живћ , да са штеднвомЋ и вћштимт. рачунанЈјмљ ншпта на свету nie немогуће човеку. Ево ти покланлмт> 24 ливре, однеси iii кт. момђ прјдтелго, трговцу И. Н. lion ће ти iи изт, лјобави прама менн примити у cboio трговину. Сваке ћепп, iuMi> године додавати лихву одљ нљи, па едномг, npiiTBoion смрти можешЂ одђ нби какво смирено заведен!е основати , — л самБ послушао нћгову заповћстБ. Одб 24 ливре постале су одч, оно доба одт, едно 62 године 500 .ninpifi, кое н, силомђ овогђ тестамента, ДћлиМЂ иа 5 еднаки чаcriil и наређуемЂ,' да се неузимат натрагЂ, него да шмђ расте лихва на лихву подобно оннма нрвшма, kog е мои дћдт, оставјо, али гако, да се та употреби: Прва ће петина за 100 година толико изнети, да ће се нвоме моћи иасути и обдћлати oua бара, што е покраи мћста, гдћ самБ се н родго. Одђ друге петине, 100 година доцте нека се установе осамЂ награда за поднзанћ землБОдћл«тва, наука и т. д. Одђ треће 'петине, сто година доцн!е, нека се по цћлои Фраицускои подигну 100 патрштичнш заимодавница, у коима ће се давати новоца у заамЂ безЂ лихве свакомЂ прилћЈкномЂ и поштеномЂ грађанину. Далћ да се у наизнаменитшмЂ варошнма подигну 12 домова за збирке умћтнички CTBppiir и 12 нвнш кнБижиица, свака одђ obw да има 100.000 ииврш годишнћгЂ прпхода, да 6w се 40 заслужнм и ученм лio,i,ifi могли издржавати. Одђ четврте петине, 100 година доцш'е, да се 1000 новм вароluifi сазида, одђ кои ће у свакоИ живити 150.000 лгодш. Ако се у цћлоб Европи небм нашло толико новаца, онда вала накуповати неиокретнм добара. Иаипослћ одђ послћднћ петине, послћ 500 годнна, нека се исплаге наиripe наши Францускн државни дугови, па ако достигне и енглески, изђ благодарности за невтоново паиболћ дћло, свеобшту науку о рачунанго. ИзвршителБи тестамента, нби шесторица, нека се изаберу одђ наипоштен!и лгодш, и свакш одђ нби нека при ceoiofi смрти наименуе свога послћдователл. За свои трудЂ нека они одђ четврте петине одкинјг неку иалу чзстб одђ 32 ми.ноиа и међу со6 омђ подћле с " Тако гласи тестаментЂ. —- Иека садв но рече, да човекi, немисли!

М i' В И Ц В. Надеждп. Лгооезмми читателБи и читателвке! Нешто самБ мало промуко,\ и зато несмемт, млого говорнти , алн прн свемЂ томђ Јсилићу cf, да мои гласБ колико више могу подигнемЂ, иадагоћи се да пећу глувнма говорити. Надежда лгобезни читателви цредстав.ш иамЂ се у виду ленгера. Надежда е ленгерЂ живота; али шта пома5ке ленгерЂ, кадЂ надежда нема дна? Срби се одавна надаго, и зато nie чудо, што су CTepnhnie изгубили. Наделгда е мати стрпћшв: стрпћн!е народа еств ленгерЂ владателн. Истина! судба мисли сђ вама врло добро? Она вамЂ валБда зато недае ништа, да бм свагда имали нечемЂ

иадати се; ерЂ човекЂ е беЗЂ надежде нанлдн!е створепћ, едно ништа у пространомЂ свету, онђ е човеколгобацЂ ире створенл света, цветЂ безЂ росе, риба безЂ кост ; го, телалЂ безЂ беле нигерице. Надежда е стубт, државногЂ живота. Стрпленћ и нестрпленћ ствараго вечноств. ЧнтателБи! иемонте овечности сумнати. Ако вамЂ е обећано , чекаите , валБда ће се испунити, nie дуго до века. ВечностБ мора 6 б1ти, кадЂ стерпленћ изгубимо, ept у нестрплешо едно тренуће лостае вечноств. КадЂ небм вечности бмло, како бм залгоблћни могли задаватн едно другомЂ вечнг■/ верносткЧ кадЂ небм вечности бмло, како бм чоиннђ до века у неизвестности жив|'о. Надежда е обично сладка обмана, кон лакомнсленогл човека успав.пое. Наденгда окружава колевку, прати човека крозЂ цео земнми животђ н бори се са самомЂ смрћу. Нетреба само мнслити, да надежда н очекиванћ едно исто значн. Лгодн се надаго у некога, одћ кога се нема шта очекнвати, и надаго се млогомђ , што немогу дочекати. Добромислећи, кои све веруго, они се и надаго наивише. У добромнслећима nie оскудица, иего, излишество Излишество и оскудица есу два противоположена кран у овомђ земномЂ животу. бданЂ плива у излишеству а други умире одђ глади. Вера и надежда есу божествене добродћтели, коеђаволи млого пута на зло окрећу. Аминђ!

0 ШУМАДИНКИ. О Петрову-дне свршава се прво тече^пв Шумадинке Шумадинка за ово пола године имала е доволбно пренумеранта, и млоги ће се зачудити кадЂ кажемо да поредт. свега тога Шумадинка нестои добро. — Да бм предметЂ о коме говоримо овде, нсш'и бмо, то да почнемо исторпо Шумадинке одђ првогЂ нћногЂ иостаниа па до данасЂ. Пр ва Шумадинка ( одђ 1850.) кол е излазила еданпутЂ на неделго, имала е 740 пренумеранга, одб noin 260 Hiecy платили, онн кои су за годину платили, доб|*нли су далћ Шумадинку а потомђ н самЂ yroBopio иплатго за нби , те имђ се са ВоивођапколЂ за оне претекше новце надокиаднло; н тако могу рећи да збогт, оне прве Шумадинке, осимђ мене ш'е нико други имао штету. РачунЂ е оне старе Шумадинке свршент,, они кои niecy платили, нека имђ е богомЂ просто, н имђ нећу нигда траагити, а ако е коме иропао кои цванцикБ сбогв старе Шумадннке, нека ме увћри о томе, л ћу му надокнадити. Сђ почеткомЂ ове године иочела е Шумадинка опетт, излазити. У позиву Mo.iio самБ да се новци панредЂ пошлго. До |,ове године послало е нби 42 пренумеранта новце, 230 послало е само свон имена, сђ тммђ обећанћмЂ да ће одма како изађе првми 6pofi, платити. СадЂ ст. толико пренумеранта, и одђ кои ни пола niecy платили, почети нздавати еданЂ листђ, кои е сб овако велише-МЂ трошкомЂ скопчанЂ, толико значи, колнко метути у предрачунћ, сваке по године 100 ц. за apn'ro и у ТипограФПо изђ свогђ џепа плагити. fl се н!есамт, дуго проммшлнвао, поммслго самБ: „твои читателви невћруго теб&1, да ти пошлго новце напредЂ, е добро, вћруи тм нБима." И тако одма у првомЂ брого or.iacio самт>, да ће се Шумадинка давати на вереспо. Одма'5. Ннуар!н 6 б«ло