Šumadinka

178 «$-'

ЕнглезЂ ми притисне срдачно руку, и mw се подако одвучемо опетЋ у наше собе. Истина, ЕнглезЂ ми Hie казао, како е скроио оваи варлћиви удвои, али онђ се чинише т?ко известант> одобромљ излазку нћговогљ плана, да се л далћ за то нисамБ бринуо. УмиренЂ овимђ разговоромт. о послћдицм удвон, чекао самв спокоино зору, и читао самв међутимЂ доста разсенно неколико глава изђ иога Штерна. Мои собнми другЂ спавао е 1оштђ , кадЂ е кондуктерЂ iiojJiTancKifi кола ушао, да намЂ нви, да су конби упрегнути. Онђ се обуче за десетЂ минутш. — „Између осталогЂ," рекне онђ при облаченш; „н имамЂ само цепне пиштолћ , немате вм какве друге бол1> л —т^ЈЗемамЂ, одговоримЂ му л, него имзмђ само еданЂ римскШ здожђ , а и таи самв узео са со6омђ , више з6огђ редкбсти, него з6огђ потребе. Али Енглези имаће изbIjCtho боине пиштолћ, и у наигоремЂ случаш, шта бм бшло, кадЂ бш ту ствара одложили, кздђ у Шамбери дођемо ? Мм одемо кђ Енглезима у ономђ тренутку, кадЂ су они намеравали кђ нами доћи. „Моа господо", рекнемЂ н, „преко ноћа промисли се човекЂ, и кадЂ се човекЂ после лштнћ изспава, постае обично миранЂ. РазумЂ предузме опетЂ свон права, и што се изђ иочетка врло озбилвно чинило, показало се после са свимђ маловажно. Само валлго да обе стране мало попусте, па се л надамЂ. Г. Н** и Вил1лмђ пресеку едновремено мои говорЂ. Оваи последн1 >!и nie показивао више огорчен1:> као про1нлогђ дана, али на решителномЂ гласу оба противника иознамЂ, да нема изгледа за поравнен1>. — Шга вамЂ драго! продужимЂ п. „ А вм се борите, кадЂ нећете башЂ никако да се помирите. У осталомЂ морамЂ вамЂ примћтити, како е неправедно, да се з6огђ ваше препирке у Сузи одђ пута задржимЂ. После тако дугогЂ одсутств!н изђ могђ отачества, желБно чекамЂ, да ступимЂ на границу Француске. — То може безЂ сваке препреке прећи, рекне ВиЛ1 лмђ ; мм ћемо заедно поћи, и кадЂ се станемо пеннти на брегт> ЦенисЂ, кое више сатifi трае, и гди конби нодако корачаго, имаћемо { оштђ доста времена. — „Али мм немамо пиштола", покушамЂ а ioniTb вданпутЂ, не бм л' се помирили. — Н ћу вам1, мое дати, уђе намЂ овде МенторЂ у речБ; срамота бм бмла да i8 неузмете. — П ifi примамЂ, рекне FI * * — „Дакле аиде да пођемо." одговори Вилшмђ. Г. Н * * и л попнемо се на поштанска кола; а Енглези пођу на свомђ собственомЂ интову, кои е за нама полако ишао. ИутЂ на брегу Ценису прави млога кривудаик; на комђ се, као заплетена пантлБика тамо амо eie али више стрменити стаза за пешаке прекраћуш путЂ. КадЂ су кола на врљу брега попела се бмла, сађемо мм сви заедно сђ кола, и пођемо едномЂ пегпачкомЂ стазомЂ, затимЂ десно сврнувши, спустимо се у едну узану долину, кон ограничена стћнама и елама, створила е неку усамлћностБ кон е одђ caiio човеч !и погледа сакривена бмла. то е, помислимђ у себи, са свимђ усамлћнЂ предКлђ , гди зима и дивлби зверови агиве. Редко ступа чоae^in нога овде, осимђ кзквб ! залутанм пастнра, или ловаца, кои медведе гоне. ДанасЂ доводи овде случаи че-

,тири човека, кои издалека долазе, туђе езмке говоре, н коима е оваи предћлЂ такође непознатв. Њ>и двоица изићи ће еданЂ другомЂ на сусретЂ, да крвБ прол^ш, а друга двоица прате ig, да буду сведоцм убиства, каково е машшно и сурово ово no3opie, кое ћемо на овако величественомЂ позоришту представити! КадЂ бм насЂ каквми сиромашнми обитателв ове самоће видш, како бм наша предразсуђенн оплакивао! шта! мого бм повикати, ови странци долазе, да иаше обичае и нрави виде, и тое nosopie, кое намЂ они о своимђ обичаима и нравима представлдго! Одђ далБине двеста или триста милн хите овамо помоћу нбиовогђ богатства, да учине путЂ задоволБства, као што они веле, кђ нама, и еданЂ другогЂ убiaro. Они бм иамЂ се смеили и сажалћвали бм насЂ, ови добри планинцм, и имали бм пуно право. И заиста, каква будалаштицз! овде влада скоро вечнми мирЂ, и оваи мирЂ да се убиствомЂ наруши. Да, ова диплн природа Hie тако ужасна као што су лгоди! Они се зауставе, и то прекине мол разсуђавана. Сведокђ ВилЈнма извади два пиштолл; пружи мени едавЂ, а друпи поче пунити. il самЂ видш всно, и два борца видили су тако исто; гди се четири куршума међу нћговимЂ прстима снго, одђ кои еданЂ буде у це†спуштент>. Н самЂ га гледао сђ немимЂ удивленћмЂ, и почнемЂ на превару слутити. КадЂ е бвш готовђ , даде ми барута и еданЂ куршумЂ. Необична лакоћа истогб куршума промени одма природу мога удивленл, и упозна ме сђ хитримЂ лукавствомЂ. НиШта друго Hie бмло, него одђ запушача вешто изрезанЂ и сђ нечимЂ намазанЂ куршумЂ, кои е изгледао, као да е одђ олова. Оваи добрми ЕнглезЂ провео е едну частв иоћи сђ грађенћмЂ tih куршума. Л напунимЂ друп'и пишголљ и предамЂ га Г. Н * * кои е делјо заблуђенћ сђ нћговимЂ протнвникомЂ. После измереногЂ удаленн, постапе ce ова два млада човека еданЂ према другомЂ, и како а, тако нсто и старни ЕнглезЂ бмли смо совршено уверени, да се крвБ неће пролити. МенторЂ викне јоштђ еданпутЂ. — Станите мол господо! истина чудновато е, што ми 'текЂ сздђ пада на паметЂ, али шштђ е време, да се предупреди. Место, гди се мм налазимо, са свимђ е пусто, и удалћно одђ свакогЂ обиталишта ; овде nie се надаги помоћи за оногђ , кои ће моћи тешко ранћнЂ, пасти ; мм сведоцм несмемо допустити, да се Bti овде борите. — Та ваша примћтба долази доцканЂ, одговори нестерпћливо Г. II * * мм смо дошли. Сђ тимђ горе за оногђ кои се неће више вратити; коцка е бачена. — СоглашавамЂ се! одговори ВилЈамЂ, и олали свои пиштолб , кои е наравво само пуцанБ одђ себе дао. бдант орао полети са стћне пиштећи гласно, и илнду разнм гласова граблБивм птица одговоре нћговомЂ пиштанш. СадЂ опали Г. II *и непогоди исто тако. Ова господа хтела су наново почети, али нама изиђе за рукомЂ, да нбиово тврдо1 ^aeie побћдимо. Мм ifr обавестимо, да е честЂ и едногЂ и другогЂ савршено опрана. Г. И * * призна своеволЂно свош погрешку, а Вилшмђ исповеди, да е бмо мало напраситћ. Они се нриближе еданЂ другомЂ, и рукуш се за знзкђ помиренн, а мн поитамо, да изведемо изђ овогђ места оба борца, кои су бнли уверени, да су оловнм куршуми покраи нбиовм yiuiio прозулли; "и кои то и данЂ данаишБ1 *и веругоМн Стигнемо пешке до Хоспица, кои се на врЂу прелаза наоди. На тои висини одђ 6000 стопа бно е разчишћенЂ снегЂ, тако, да намЂ се чинило, као да смо на еданпутЂ изђ лега у зиму ирсшли. Хоспицђ лежи на