Šumadinka

Ј№ №.

У Београду, у Вторникт. 10. FOHi«.

1852.

ШУМАДИНКА, ЛИСТТ ј З А д^джаанмта 3 вжЗДВЖ Ш В УчредникЋ и издавателв ЛшбомирЂ fl. НенадовиКЂ.

Оваи листђ излазн Втораиаомт* и 1Хетаом1». Цена му e годишнд безт» занитка 14. цв. а полгод, 7 цв. снупл&. Ко жела у Београду да м у се носи кући а не у дућант* или у канцеларјн) no ца. на пола год.

са завиткомЂ по

на ro год

КАРАВАНСКШ МОСТТ). Изиеђу upacHbi предћла, кон се у околннн Смирне видити могу, налази се едаиЂ, кои наивише они nocl.hyio, што желе одати се прЈлтномЂ сматранго или тужномЂ спокоиству: а то е караванскш мостђ. Подђ ЈиирокимЂ лишћемЂ велики илатана и на обали смирене, покраи градски Kanifl текуће реке, начинћна е една лепа ћошка, одђ кое су решетке лозомђ обрашћене; крозЂ hio налази путљ и цветакЂ лко мирисагоћегЂ лзмина. Тамо долазе Смирнеи* цм, да noniro по еданЂ ФилџанЂ праве арапске ка «-е. Ла" довина, тихо шуштанћ воде примамлгое онде мирне дуванцје, кои окушавагоћи сладоств чибука или наргила, у. зкиваго у исто време красоту богатогЂ предћла, или слушаго певача, кои о лгобовн каквогЂ гонака пева, или санагоћи прате очима весвле игре младм, подђ платанима скуплћни девоака. Свуда у башти могу се крозЂ лишће дрва, угледати беле алЂине гкена и нђиовђ гласнми смеи чути. Овде разпростире леш. гласЂ, у средини цвећа, хармонјго лгобовне песме ; тамо повторава еданЂ чопорЂ млади веселм девовка краинћ стихове песама; мало подалћ играго се на зеленои меканои трави грчке игре. 11ри заоду сунца доноси свћжЂ ветрићЂ, иочемЂ крозЂ пола и баштине пређе, сћдинћне мирнсе, неранца, мирта, ругка и пзмииа у варошЂ. Цела ирирода чинн се као да се спрема за нћжну свечаностБ ноћи ; лишће шушти гихо, цвеће разсипа свое мирисе, а птице славе своимђ певанћмЂ дражести ноћне. Бмло е 1833. године у месецу Маго. Данч, е бмо врло красанЂ: воздухЂ е бшо чистђ и свћжЂ. Велики чопори народа свакогЂ узраста врвили су у полћ. За све е 6wo онаи данЂ, дзнђ весела радости и свечаности. Неможе човекЂ да незавиди овои срећнои клими, гди свако лепо суице обитателБима исто веселћ доноси, гди се вече преко цвћтни башта простире, гди читави чопори младб 1 жена сђ еднакимЂ осмеиванћмЂ на устима, у дублБини срца сђ истимђ надеждама лгобови пролазе! СадЂ е ИбраимЂ паша сђ нћгонимЂ Египћанима само еданЂ данЂ ода удалћнЂ одђ вароши. Сутра, пре него што руже овогђ вечера узаоране, увеиу, може непрЈлтелБСка воиска доћи, ову варошБ безЂ обране напасти, и сђ нбомђ као сђ каквомЂ рооииБОМЂ иоступити. Сви 'rife лгоди , кои се сада смего, знаго врло добро, шта ifi чека! Но има ли тако велике и брзе несреће, кон лго6овб у срцу загушити и разв1 - ену ocMefiity на толикимђ ружичнимЂ лицама избри. сати може ? ОпасностБ се приближуе, али овде е веселћ св УД а > оно iH окружава, оно се авла изђ гласова иллду

птица, крозЂ ово плаво небо, крозЂ ова зелена полн. Смирна Hie воена варошБ; шта се има одђ Арапа плашити? она ће iK разврагити. И тако нћномЂ нагону кђ веселго неће ништа моћи сметати, нити нћну несмислену безбрижностб прекинути. Ha овомђ лепомЂ маискомЂ дану седили смо мм при заоду сунца сђ неколициномЂ Смирнелца подђ ћошкомЂ каФане караван i;on, моста. Мм смо смаграли красно поsopie, кое се нашимЂ очима указивало, и наши праттцм чинили су се као да су хтели извинити мекостЂ и лакоуMie карактера оидашнБн обитатела, пабронвагоћи нзмђ саНна богатства, кое е небо нбиовомђ срећномЂ отечеству подарило. У исто магновенћ уђе еданЂ богатЂ ТурчинЂ у каФану, ria се посади на едно празно место, окрене се кђ нама и ноздрави насЂ учтиво. затимЂ лупи дланЂ о дланЂ да му кзф ецш дође. Оваи дође одма; новодошав ши поручи едну каФу и наргиле. Ha чертама овогђ човека бмла е тако дубока жалоетЂ изражена, да е нашу пажнго на себе навуко. Нћгове црне очи чиниле су се као да су угашене, и нћгови очннцм падали су уморно преко нби . Само туга могла е у станго бмт.<, да му лице борама обаспе, ерЂ нћгова брада беше шштђ сасвимЂ црна. КаФеши му донесе наргиле и онђ почне полако пушитн, премешћагоћи зрна свое велике бролнице. Неки пута подизао е главу горе, да гледа лаке изб свои уста извируће облаке димова, други nyia чинило ce, као да е обра-rio, свого пагкнго на трешнћ у стаклу иаргилета, кое е повлачаи дима лко у движенћ поставлно. „Ко одб васЂ познае овогђ човека?" Запита еданЂ одђ наст. Смирнеице. „То е некш богатЂ трговац -б изђ вароши." Одговори еданЂ одђ нашн прјлтели, „узрокЂ е нћгове туге еданЂ скоро случивши се догађаи. Пре неколико месецм ожеnio се СЂ едномЂ врло лепомЂ девоикомЂ, кого е страстно лгобш; obi»i дана утекла е нћгова Одалиска сђ еднимЂ грчкимЂ лађаромЂ; она се налази сада на едномЂ острову Архипелага, гди се нема шта бонти одђ гнћва нћнога супруга." „Поедина обстонтелсгва ове HCTopie прилично су лгобопитна" придода други; „мени е припов^дш еданЂ трговацЂ на великомЂ пазару ; оћете да е чуете?" „Врло радо; вм почните, мм ћемо слушати:" „ИбраимЂ Ага, тако се зове оваи човекЂ, ожени се пре неколико месецм сђ едноМЂ младомЂ девоикомЂ неописане лепоте, да бм се и сама восточна noe3ia бадава трудила, нћнм иллду личнм дражести и чарЂ нћногЂ духа описати. ТрговацЂ благодари Богу изђ дублБине ср-