Šumadinka

-3S3 22 ћи, никако ни лезали да спаваш. — Mti смо при вечери били врло весели, сх. добрммтћ калуђеромЂ упустимо се у шалу и смеи, нћму се омили друшство, и онђ се сети света, и посвети неколико часова свогђ уса. млћногћ пустинвскогЋ нокон, нашемЋ ђачкомЂ немирномљ животу. КадЂ нестане тал1анскогЂ вјна предг. нама, устане таи добрми пустинБикт>, и пошто е у џепу напипао клшчеве и свећу запалјо, изађе изђ собе. Нама е свима мнло бмло, ерЂ смо се лЗко могли сетити да неће нигди на друго место, него управо у подруМЂ. — Тако е и бмло ■— ер' за неколико минута, ето га гди иде, и носи смешећи се неколико великји бутелн; на коима непише „свлт& свлтк" него „малваз1л и — „Ха повичемо мм сви и почнемо спремати чаше, и онђ разреди бутелћ по асталу — „ето" рекне намЂ онђ весео „сђ тиме васЂ частимЂ ; сваке године готово , пролазе овуда ђаци изђ Минхена, Тибингена Хаиделберга и друrifi места, и то су мои гости кое н наиволимЂ. Они ме мало развеселе, сђ нх>има се мало насмеемЂ. Ладни и озбилвни Енглези, бежећи одђ свое ћуди, и одђ дугогЂ времена,. кадЂ дођу овде, јојнтђ већма наоблаче, ово дивл.ћ небо. — Ето шите; и уживаите вашу младоств, и a самћ бмо saiuiu година, и л самв гди кош годину могђ даивота тако провео, и а самв snnnio по великимЂ варошима, па сада ево случаи или судбина довели су ме међЂ ове планине, подг> ове стћне, да чувамЂ да се неугаси ватра у овомђ бонпемЂ храму." Бугелћ буду отворене, чаше буду наливине, мм гурнемо лактомЂ еданЂ другогЂ? и нашЂ младми помернацЂ, у име нас .ђ cbiio устане. „Да 6 огђ дуго подраш слободу Шваицерске" почне онђ „и да синови ови слободнм брда и стена, неузнаду нигда више, шта е то драмЂ гуђегЂ господарства ; да непозпаду ннгда ни одђ туђина ни одђ свога, шта е то неограничена воли поединм лшдји, законЂ да буде вр'ховни госпо. дарЂ, слобода да буде вћчна кралћица; напредакЂ и поредакЂ и обшта срећа да буде цћлЂ жителк, лшбавв, веселћ и слога да буде дружевна свеза. Да остане Шваицерска довека звезда преодница, Европске слободе, као што е и досадЂ бмла." Далћи нћго†говорЂ ше се могао чути одђ куцана чаша — на такву здравицу гребало е само шштђ едно србско: млоган л$та. У србству да нема те кратке песме, сваке годике попило бм се манћ uina баремЂ 5. хилада акова. Што е кодђ Француза hbioва песма МарселћЗЂ при битки, за кош се Фале да заступа у ратнммЂ временима 50. хилада воиника; то е међЂ Србима лглогап л^та при пићу, певашћи млогап лћта, млоги доживи врло кратка лћта. Друге здравице бнле су измешане. Домаћину бнле су млоге здравице повтораване, и онђ е на сваку онетЂ пуномЂ чашомЂ одговарао у здравлћ гостЈш, и за слогу Шваицераца. У неко доба воћи свршимо мм нашу вечеру, и одемо да спавамо. Сме стимо се сви у три собе, и имали смо постелћ далеко бо. дћ него што смо се надали. После те веселе вечере, заспимо сладко, у оннмђ собама, и на ономђ месту, гди е Гете путушћи овуда , кадЂ е у Новембр^ш месецу (чини ми се 1779. год.) преко Фурке прешао, преноћш. (Продужон!«.)

К Л А Р А. (Продужено.) Брда, на кон смо се мм пенили, врло су красна. До половине висине иде се непрестано крозЂ шуме: наипре

се показуго ораси, после букве сђ елама помешане, затимђ наскоро брезЂ, одђ кои сребрношарна стабла дркћуће лишће увенчава; напоследку стћне Фица. То су стћне, кое се до облака узвишаваго, и ilito се ближе кђ нћима долази, то се све више и страпппе чине, и аки ланацЂ брда сочинлваго, кои се до Саланжа простире, гди се у величественомЂ вр'у одђ Варенса свршаваго. Ове су стћне голе, и водомђ опране; оне су повторенимЂ паданћмЂ, одђ кои се случило едно прошлогЂ столећа, она планинска леђа начиниле, кон су шумомЂ и лепимЂ пашама обрашћена, но коа нису друго ништа, него гробови човечш телеса, села и читавм предћла; они кажу, да се на стрменитомЂ вр'у едно мутно езеро наоди, о коме се у околини онои разне гатке причаш. Последнћ село, крозЂ кое се при пенлнго изђ Сервоца пролази, зове се Монтђ . Мени е пала у очи опалостћ, коа е у томђ маломЂ месту владала; нисамћ вид!о ии обитатела. ни марве. Кодђ едногЂ извора зауставимЂ се. Али недође ни еданЂ, кога бм за узрокЂ ове велике пустошн мого запигати. Кадљ бн мого запитати, то бн мов игобопитство невесело одкровевћ учинило; ept каДЂ самћ се првни данЂ у БоневилЂ Boaio, показао ми е кочЈашЂ тавницу, у кого су сви обитателћи оногђ несрећногЂ села затворени бћ!ли. То е една жалостна HCTopia. Ово е село имало, као и сва остала у овои долини свого добру и рђаву страну. fCao и у осталимЂ производ!о е посао и простота нрави поредакЂ и неко умерено благостанћ. Толико колена живили су у тихои усамлћности, али у слоги и лгобови. Но на концу рата при повратку у отечество доносили су сасобомх> иоедини пороке ленанвостп и п1ннства. Они су причали осталима, како се по другимЂ местима у цркву неиде и како се нопови изсмеаваго; говорили су и то да Саволрде радо виђаго у Паризу, да оии у мало година за лаке послове млого новаца заслужуго; и тако даду се нћи више нагентати, да оставе отечество и текЂ после неколико година да се новрате. Они су донели са собомЂ новаца, али покраи тога и непознате пороке, срамнми безобразлукћ, познаванћ и потребе непалалства. 1 оштћ изђ Hašinpe подкопали су темелћ презиранћмт. старм обичаа. Развратностћ никне и завати коренЂ, она се разпростре и o6eie се око CBiro кућа у селу. Неумереностћ, болестћ, бћда разоравале су као куга дондашнћ здраве и имућне Фамилје и по истечешго неколико година пропадне цела ова обштина пренебрегаванћмЂ поредка и носла и само шштђ свезомЂ порока скопчана. Они су сочиннвали гадии согозђ противћ иманл у комшилуку наодећи по обштина. Они су присволвали марву, показивали сваколко право на туђе добро, потраа«ивали нћиве и землћ, и дотле су терали. да е стварћ дошла до суда, иа комђ су свагда чрезЂ Фалишно сведочанство добивали ерЂ су се сви на таи конзцђ срамномЂ заклетвомљ заверили. Али часЂ наказашн за нћиова злочинства већт, е еданпутЂ куцнуо : отчеви и матере буду бачени у тавницу а нг>иова деца, разсеина, бћдна створека, ела су предЂ вратима на сокаку просичкш лебЂ. (ПродЈ'жен!в.)