Šumadinka

31

pvHtie на непр1атела хрјстјанства окренули. Кадт. бм 6 огђ. оваквми мирт. дао, остао бм у наивећемт. почитанио према великоможномЂ цару. и прелгобезномЂ сину, наиискре HiS отацЋ Павле III.

ЕРАНЂ К ПЕТАКЂ. Еракг. ЧуешЂ ено добошт, лупа, нешто се продае, аидемо што годђ да купимо. ПетакЂ. Аидемо. а ћу само да правимЂ калабалукЂ. Добошарг (виче.) „бдна личина, 2. гроша. Дали ко више ? " Еракг. И 10 пара iomxe. ДобошарЂ. бдна личина , 2 rpoiua и 10 пара, првши и другш путЂ. — 2 гроша и 10 пара , дали ко више, и нико више. — и трећш путЂ ! Ч.гент, полигџв. На коме остаде личина ? ЕракЂ. На м е н и господине.

ДобошарЂ. (виче.) вдно седло. 2 дуката, првБш пу тђ вданЂ трговацЂ. И Јоште еданЂ талирЂ. ДобошарЂ. (виче.) бдно седло, два дуката и еданЂ талирЂ, дали ко више ? првми и друг1и путЂ. 6 'данЂ меанџГл. И еданЂ цванцикЂ шште. ДобошарЂ. бдно седло два дуката, еданЂ талирЂ , и еданЂ цванцикЂ. Дали ко више — хаидте лгоди оде сћд ло бадава. АбаџГн. И iouiTj еданЂ грошЂ. ДобошарЂ. (виче.) бдно седло , 2 дуката, еданЂ талирЂ , еданЂ цванцикЂ и еданЂ грошЂ. ЕракЂ. Лепо седло —• реци и тм што годђ Петаче а ћу да дамЂ ioiuTe пола цванцике — (виче) и iomrenoла цванцика ДобошарЂ. бдно седло , 2 дуката . еданЂ талирЂ , еданЂ цванцикЂ, еданЂ грошЂ и по цванцика, дали ко више, првми и другш путЂ —• и нико више и ■— и — и ЛетакЂ. И петЂ пара Јоште. ДобошарЂ бдно седло , 2 дуката, еданЂ талирЂ , eданЂ цванцикЂ , еданЂ грошЂ , пола цванцика и петЂ пара, — говор 'те лгоди првми и др^гји путЂ — сада ће да се теслими — и — и — и нико неда више — и — и и трећш путЂ. ЧленЂ лолицге. На коме е седло ? ПетакЂ. На м е н и господине. ДобохиарЂ. У здравлго да га носишђ . Даи што годђ на добошЂ.

ТРЕБА И НЕТРЕБА. — Лгоди треба да буду као праотацЂ Нои, да ce умеду одђ свакогЂ грћшкогЂ потопа спасти; али опетЂ нетреба као Нои много да riiro. — Лгоди треба да су као сатЂ: да иду точно сђ временомЂ, а опетЂ не као сатЂ : нетреба да се навјаго. —

Лгоди треба да буду као apTia, да су сиособнм за свашто, а опетЂ нетреба да буду као apTia , да нетрпе никака†притисакЂ (угнћтенћ.) — Лгоди треба да су као кртице; тако прилћжно да раде ; а опетЂ нетреба као кртице да Kpiro подђ землго свое трагове. — Жене треба да су као АморЂ, кога е едино царство лгобавЂ; а не греба као АморЂ, да бацаго стреле на све стране. —• Жене треба да буду као истина, тако асне, а опетЂ нетреба да <:е нби лгоди плаше као што се одђ истине плаше. — Жене треба да буду као кралБица BnKTopia. тако добремаике; али опетЂ нетреба да буду као ВикторЈн, него треба да пусте свое мужеве да владаго. — Жене треба да буду као обланда: да сваку таину чуваго: а опетЂ не као обланда, да на свакшезикЂ долазе. — Девоик(; треба да су као сунце. тако прилтне и безЂ мане; а опетЂ нетреба као сунце да се свако готро и вече зарумене. — Девоике треба да су као цвеће, тако н ћжне; али опетЂ нетреба као цвеће да свзкогђ лептира примаго. — Девоике треба да су као црква, тако почцтаHia достоине; али опетЂ нетреба као црква. да оа свкма звонама свое просце зову. — Момцм треба да су као младо дрво, здрави и витки; али опетЂ нетреба као младо дрво, да се непрестано мораго кресати. — Момцм треба да су као птица голубЂтако добри и искрени; али опетЂ нетреба као гулубЂ. по воздуху да лете.

3 А Ч II II Д И. Просдчка торба нема дна. Са .,Хвала на части и неможешЂ чорбу да замастишЂ. Шта неће учинити НемацЂ за новацЂ. Мале лопове обично вешаго. а велике оставлнго слободне. Нетреба плачку пре побћде делити. Рђа†примћрЂ квари добре обичае. Међу слепмма, ко има едно око може кралБ бмти. Лепо цвћће нестои дуго поредЂ пута. Изђ едногЂ цвЈ.та небмва вћнацђ. Hie свак1и oiiai! крадлБивацЂ. на кога пси лаго. ЧовекЂ се наше сбјтђ изђ мзлогђ извора као годђ изђ Дунава.

М Р Б И Д Е. — Прорачунато е да у ИталЕи, Грчкои и Турскои, за годину дана умире еданЂ одђ 30 житела. У Францускои и Нидерланду еданЂ одђ 39. — У Шваицерскои, Аустрји, Шпанш, и Португалш еданЂ одђ 49. — У Русш и Полвскои 1 одђ 44. -— У Герман1и, Данскои и Шведскои 1 одђ 45. — У Ирланду 1 одђ 53. — У Ен глескои умире 1 одђ 58 а у Шотландскои и Изланду умире обично на годину еданЂ одђ 59 житела. По томе сђ едно на друго кадЂ узмемо, умире у Европи годишнћ ( одђ 250 милЈона у Европи) 5 милтна и 256 хилада •—• И на таи начинЂ« CBaniii 40 година наша .земла ^o6ie нове жител-fe.