Šumadinka

У БеохрадЈ 15. Фебруара 1855.

МУКАДК1КА, ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателЕ. ЛмбоиирЂ II. Нснадовн1 >1>.

ТБЧ. IV.

Ован лнстђ из.чазв вторникомЂ н петкомг, ц4зна му е за три м -ћсеца 4 цванцика.

Ј№ 14

3 А Г 0 Н Е Т fi А. Нит' се рађам -б нит' умирем -б, Већг од -б в£ка распроетиремљ, Мое царство, mohi владу, У ватреномЋ моме граду. СастонЈгв се изђ два сдога, .',10ди м' даи) по два рога, А невиде главе, стаса, Нит' мн кадт, годт> ч_ук> r.iaca. Кадт. мн први слогТ) пром-ћнншт. С ђ другим -б, онда опетт. видншљ, Подобнога теби брата, Кон поодн туђа врата; Ближнћмт, чини ту услугу, Што му блажи нужду, тугу. 4 кадн прво мое нме, Слогт. са себе првн скине, Тадт. постанемт. п жнвотно, У свем' добро и користно. Па кадт. покои землви прође, Раонику време дође, Бидићешт. ме и безт. вол4, Кадт. нзађешт. кудт. упол-ћ.

БЕРБЕРИНЂ. ГосподинЂ. ДанасЂ дошао си врло рано, iomTe нема ни пола осамЋ сатји. БерберинЂ. Вама се чини да самБ а дошао врло рано, ербо e сада данљ млого ду ж1и, па сада осамг. сати лада у седамЂ сати' и по. Отворте календарЂ па ћете и сами видити, да се сунце рађа у 6 сати' и 40 минута, а залази у 5 сати' и 20 минута. Календари и бербери редко лажу. У Марту месецу нећемо имати снега, поредт. свега тога што лгоди кажу, да ће бшти дугачка зима само зато, што се Руси туку сћ Турцима ; то небм бмло за Русе пробитачно, кадг. бм они само ладне сагознике и npiaTe.ife имали. Снега е свуда млого пало, упамтите, бмће свуда млого воде, ербо вћчитми календарЂ каже: да ће ове године бмти велико наводнеше, и да ће бмти крво пролитје, и да ће кралћви на кралћве ст> оружћмт. уста. ти, и да ће Србске Новине и Дневникт. имати млого вереcie. И да ће едно царство пропасти; мм Срби немамо се шта болти, мм смо ту бригу шште на косову пребринули. То знамо изђ календара да ће се ове године двапутЂ сунце двапут -Б месецт. помрачити, упамтите добро>

помрачен!е сунца неће се видити. али оба помрачен!н месеца видиће цела Европа. Господинг. Има ли што ново одт> Сенастополн. БерберинЂ. Има. али све оно старо ново. Меншиковљ непрестано нвлн као и до садт. што е нвлно: да се ние ништа знаменитогћ догоднло, да е рускои воисци добро, и да напредуго. Канроберљ исто тако нвлн: да е Францускои воисци добро, и да се све ближе примичу Севастополго. Тако нвлнго већђ одт> неколико неделн. И сђ едне и ст. друге стране напредуго, и примичу се, да су бмли петт> дана хода раставлкни, до садЂ бм се састали, Последнћ новине пишу, да млоги конђи на Криму цркаваго. Турци се еднако навозе изђ Варне, те подпунаваго редове свои сагозника. Међу Турцмма влада велико одушевлеше. Енглези повуклису се у Балаклаву и одмараго се. ГосподинЂ. А шта се ради сада у Бечу ? БерберинЂ. Сада ? — Сада е близу осамЂ сати'. Сада чита†БечЂ доручкуе, или србски да вамЂ кажемЂ фруштукуе. ГосподинЂ. Та а те питамЂ, е-ли почела што годђ да ради она конФеренц1а о миру ? Берберинг. Па оно се може о миру разговарати, и опетЂ се ратЂ непрестано водити. Шта ће 6б1ти ништа се незна. Паметно ДневникЂ вели: „да е будућиоств Ев. ропе јоште у врећи завезана." Сада незнамо гди е та врећа, и ко ће е одрешити ; па кадЂ одреше ту врећу # нико незна какву ће будућностг. онда наћи. Чудо ће бнти, ако се непогоде, него узму врећу па онако завезану однесу међу воиску, да она дреши. Ту ће онда бмти сваконке будућности. Али, н васЂ могу за цћло увћрити, да како се сврши оваи ратЂ , да ће мирЂ наступити> кои ће траати докле се годђ гдћ-годЂ кака†ратЂ неповеде. ЧовекЂ греба да буде овако разположенЂ свагда као а, пакЂ се неће никакве будућности боати. Л знамЂ у рату нећу бмти ђенералт>, нати у миру совћтникЂ, него берберинЂ те берберинЂ, за то а пћвамЂ ову мого пћсму: „А хђ што се бринешЂ човече? Шта мора бмти, бмти ће — " Видите, то еу два стиха кое еу лгоди случаино може бмти начинили, али они садрже у себи лепу филосо^iro. Истина неслажу се добро. и сликови нису по правилама noesie, ербо кадЂ у првомЂ стиху стои: човече. онда бм у другомЂ требало да стои: г о в е ч е. На рћчг. ч о в е ч е, наисличн!е се одзива г о в е ч е. Видите, та два