Šumadinka

> Београду 18. Фебруара 1855.

ШУ1ДД1111. ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВКОСТБ, ЗАБАБУ И НОБОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобомгарљ П. НенадовнКЂ.

Оваи лнст-б нзлазн вторвико«п. н петиомт>, ц£на mj' g за трн м-ћсеца 4 цванцнка. JW 15

ТЕЧ. IV. | С 0 Н Е Т И. (Господиччоп Т. ■—• што стихоае србске прави.) Ои грлице, голубице, Кон си наст. поздравнла, И Tbi србству здрава бмла, Милогласна пћвачице ! Непознаемт, твое лице, Ипакљ знадемЂ душо мила, Да си лешна него вила. Дивна вила изте > горице. Ал' спо.шшнн дражестћ ц^ла, Сва лћпота внтког-б тћла. Са временомт. гине, вене. 3 пћсмици само што е Прозборило срце твое, То е в-ћчно безт. промене. Гучи, nteaHj Србе буди, вр' п^смица та милена, cbbim' е нама сластБ медена, Што нам-Б крћни младе грудн. Слободна ти душа буди, 6р' е чиста мис о нћна. Поез1Н савршена, Нит' за .lkmiiv знаго .чодн. Дћвоачка чиста душа, Ст» анђелима божјнмљ сннва, И Hbioee пћсме слуша. П%ваи роду — све што с сбива ! А бог% нект. те милостиви, Дуго лепу, срећну живи. Ст. Р.

СЛЕПАЦЂ АЛ1Л. Између мусулмански виадателн бмаше еданЂ тако званБш КалиФа по имену Харун-b АлрашидЂ, савременикљ великогЂ Карла. Када се ко калиФиномт> престолу приблигкавао, морао е по источноме обичаго одма на колена nacTHj главу доле оборити. и ct наивећимЂ страхопочитанЈемЂ назвати га: „владателго правовернБ1! " ept су мбјслили да само они праву веру исповћдаго. бданљ путЂ. КалиФа шетагоћи се пређе преко сдногђ подугачкогЋ моста, на комђ наиђе на слепца , кои бБ1нше

руку npya»io, просећи одђ мимопролазећи милостинго. КалиФа удели му еданЂ златанЂ новацЂ; но слепацЂ ухвати га одма за руку, и рекне : „великодушнБ1и добротвору, та даи ми барЂ и кого позамашну ћушку, ерЂ другчје твои подаракЂ непримамЂ ! " КалиФа е као што видимо одвећЂ милостивђ бмо ! БезЂ нужде и безЂ узрока човека ћушити, Hie прилично за Hlira. и зато проснка само мало по образу удари. СадЂ КалиФа зажели тога чудноватогЂ слепца, кои беЗЂ ћушке милостинго не прима, болћ познати, па зато заповеди своме везиру ЏаФеру, да каже слепцу, ко е и шта е онђ — и да сутра у одређено време предстане калиФиномЋ престолу. СлепацЂ i;ao што треба, по добБ1веномЂ нал °гу дође у одређено време, простре се колики е дугЂ предЂ калиФомЂ, и све uo реду мораде исказати , зашто поредЂ милостинћ уедно и за ћушку моли ; и тако сада слепацЂ поче калифи, кои е овако што дознати жел1о, говорити: „Господару и владателго правовернБ!! родителћ самв шштђ у детинству моме изгубт, и одђ нби нешто мало добра наслћдш, кое сам& гледао да ма како сачувамЂ, и ioiuTe већма умноа :имЂ. И доиста н желго мого постигнемЂ тако, да самв 80 камила имао, и трговцима и' подђ киpiro давао, кое су сђ карав анима тамо амо путовале, и мене одђ данасЂ до сутра пристоино издржавале, и раниле. fl самБ у доста приличномЂ станго 6wo , али зато опетЂ нисамЂ могао мировати. него се као и свакш тврдица потрудимЂ да шштђ више стечемЂ. Тако еданпутЂ н на путу сђ монмђ камилама, на коима самБ еспапЂ за у Индјго nocio, изђ Балсоре празанЂ враћагоћи се, сусретнемЂ се сђ еднимЂ дервишемЂ. Мб1 смо се о свачему разговарали, и наипосле наишавши на едну npiflTHy одђ липе ладовину, станемо да се одморимо, и да се еломЂ, изђ наши бисага, нодкрепимо. СадЂ између остзлогђ рече ми дервишЂ да зна у близости ове околине едно место, гди се неизцрпимо благо налази, тако, да сви осамдесетЂ камила колико годђ понети могу могли 6 б 1 натоварити, па да се опетЂ нимало непозна да е одвађено. ДервишЂ придода 5оште и то, да се благо у самомЂ злату и драгоме каменго састои. О ! каква e то за срце мое ммлозвучна вћстБ бБ1ла, кол ме е одђ радости до правогЂ изумлепн довела, тако да самБ дервиша загрлт. и молјо га. да ми само покаже гдћ е то богатство. Па ако ће