Šumadinka

миииавасоћи у себи ко то може бмти, што онако са участв16мђ нћгово име изговори. „Боже мои, да ме невара санљ ? " проговори садт> мислећи се. „Hie санЂ, жалостнии прјнтелнз. тужиа д!ниствителноств обкружава те, а н самв К>л1и Петри, твои ФрандЂ викне тронителнимЂ гласомЂ. К)л1в!" Шл|'е ! викао еЈонћ сђ неописанимЂ изразомЂ. И падне на груди прјителн свога, кои е свое руке разширш 6wo, и садЂ дркћуће устне апсеника сђ полшбцнма noKpie. Право, топло пр!ателБСтво. обитавало е у срцу оба ова човека, кое е и учннило, да су они за неко време заборавили бмли. у каквомЂ се несрећномЂ месту налазе. i ,,На бћдну постелго апсеника, вучемЂ те кђ себи, милели прјнтелго." рекне жалостиво ФранцЂ. ,,Ал' ипакЂ нисамЂ преступникЂ; можеип, ми беЗЂ сумннни руку npinтелд пружити. Мои е духЂ бмо врло слободаиЂ, ГОлЈе, зато су га и морали у тесне ове зидове затворити." „Мани се свакогв правдана, нднми пр1нтелк>! fl самв дошао да ти стару ону руку, в!.рну десницу пружимЂ. И ако те за узрокЂ твогђ затвора питамЂ, то чивимђ само за то, да се могу н приправити. и права средсва за твое избавленК изабрати." „За мое избавленћ ? За мое избавленћ? ' Повиче ФранцЂ. ецашћи. KMie, тн знашЂ, да н нисамв мекушацЂ, да самв више пута смрти мое груди показивао ал' опрости ми за ове сузе, кое ми мисао за слободомЂ изгони. немои ме мекушцемЂ називати, ако се садЂ смрти а и самогЂ дужегЂ затвора страшимЂ. Мое е срце за животђ везано, са таквимЂ свезама, кое раскинути и нити одважности, нити снаге имамЂ. НежелимЂ живити, да дишемЂ, да радостЂ живота уживамЂ. већ% да лшбити могу, да могу слободно онои принадлежати, кон е сама мои животђ . Tbi е познаешЂ KLiie, и тш самЂ морао си е почитовати и лмбити — " „блену! " рекне адвогсатЂ, „збогЂ нћ, вредно е живити." „Tbi е познаешЂ, продужи ФранцЂ уз\ићенЂ „И одђ тогђ анђела лепоте и добродћтелви отрзава ме човеческа сила, моћв обстонтелства , кон casifc и у надувености среће мое, изсменвао и npKocio шмђ . блена мени оддана са вТ>рном ђ лгобов!№, она страда кадЂ п страдам7>. и она е срећна кадЂ самв и срећанЂ. С ђ одважностћу , koio н охоломђ смћлосћу садЂ именовати могу , путовао самв л крозЂ ону землш , у uoiofi самв жигосзнђ као преступникђ . ПркосЧо самБ опасностима , кои су ми на путЂ излазиле, и већЂ самБ се 6bio MoioR цћли, слободнои Шваицерокои, прнбли:кн>, кадЂ ал' ме мои несрећа стигне." „Дакле tw си хтћо у Шваицерску ? u повиче зачу1)ено адвокатЂ, пакЂ си оваи путЂ изабрао, кадЂ ти е 6wo слободанЂ изборЂ датЂ, да другји, манћ опасанЂ изберешЂ ? " (продужнће се.) С И Р Ђ U. Овм дана израз^о се еданЂ ученни СрбинЂ . како е незгодно писати беЗЂ: cupivb. а како е незгодно употре-

блнвати ту славенску речБ у србскомЂ езмку; како Србске Новине употреблаваго то естћ у место cuptnh, но како е ова замена недостаточна, у томђ предмету 6б1ло 6w мое мнћн1*е: да cuptn & нимало Hi'e више славенска речБ него cttHoAh. ербо cuptnb е саставлћно изђ ptvh и си\ ptnb е и славенски и србски, а си е с лавенски одђ сеи, cia ; cie, и значи оваи, ова, ово. И тако cupt4h значи ова реч^, или ево peuh, или шти оно речЂ. Cnnohb саставлћно е изђ nohb и си ; «оА& е србски, а си славенски. како што е речено. и значи: ова ноћБ, или она ноћћ. II тако нимало више не треба да се спиеателБ србски страши одђ рћчи cupt4b, него одђ cunohb'. ; знашћи, да е овммђ начиномЂ постало и сада, иначе овда , на пштанћ када, а и више реч!и. В. Л. БЕРБЕРИНЂ. ГосподинЂ. А што то одђ неко доба готово непрестано звона звоне ? Берберинг. Па тако е свагда у месецу Марту. Ко презими неможе да прелети, а ко прелети неможе да презими. Главна експедицјн или полазакЂ на онаи светЂ, два путЂ е у години дана; у пролеће и у есенЂ, а они други што умиру у друго време, они полазе на изванреднммђ лађама. МартЂ е врло чудноватЂ месецЂ. Млоги умиру. а млоги болуго. МирЂ Европе на смртнои постелби лежи: наивћштји лТ.карн изђ cBiro велики држава, држе совћтованл у Бечу; али јоште ништа се незна хоће ли моћи остати у жизоту. Таи болестникЂ, то наимилЈе чедо Европе, тешко дише. Лекари су забринути. премда гдћ-кои елабо маре да оздрави. А тежко ће и остати у животу, ербо му e тако млого крви пуштено, да е са свммђ ослабш. Млоги сада виде, да су сђ почетка рђави лекови употреблнвани; и лекари нису одма сђ почетка познали каква е болестБ; и држали су за шалу. Сада е наивећа опасностБ. и ако мирЂ Европе преживи оваи несрећнБШ месецЂ МартЂ. онда можемо се надати да ће дугогЂ а«ивота 6 б 1 ти Нћму нема вмше одђ 40 година; и на и < томђ месту, гдћ сада забринути лекари око болестногђ старца седе, прис}ствовали су кралћви и цареви Европе при нћговомЂ рођенго. Пре 40 година сви народи са разширенммЂ рукама дочекали су глзсђ изђ Беча: „род1*о се мирЂ!" Сада, после 40 година сви народи очекуш нестрплБиво да чуш изђ Беча само две речи: „оздраeio мир ђ " или „умрЂО мирЂ." БечЂ е среднна Европе, кои брижЛБИво надстонва да се мирЂ у животђ повратимирЂ, кои неизброине прЈлтелћ има у cnbiMa народима. МирЂ, богатми, богомданвЈи и благотворнБш мирЂ, има само едногЂ наслћдника; а таи е наслћдникЂ несрећникЂ, разпикућа, наликућа, убилацЂ, а то вамЂ е ратЂ. Што годђ трудолгабивми мирЂ заштеди и стече то нћговЂ наслћдникЂ за врло кратко време потроши и разори. II будите увћрени да мирЂ небм умрЂО . само да му Hie тако млого крви пуштено, и да нису толики грдни дугови у а потеки за руски чаи учинКни. И колико е nio свакоака тен и чап, и колико се куаао и зноио у рускимЂ парнБ1МЂ банама, и у турскимЂ амамима, опетЂ ни наиманћ наде-