Šumadinka

130

лотруди, то писмо предано му е на немачкомЂ езику са 6 мурова, молили смо за одговорв , и служнтелБИ рекну намг. кадт> изиђе одговорЋ: мб1 ћемо сами донети у вашЂ квартирљ. 31. Дек. Нечекашћи на нбиово обећанћ одемх> у квартирЂ (праиск. посланика) пмтам -б има-ли какавт. одговорг. ? нема кажу данасг> ништа, но дођите крозЂ три дана, 6faihe одговорв, буде-ли пређе, лн ћемо сами донети. 1. Ниуар. 1815. год. чекали смо оваи данг> и не - đfai ништа. 2. Нн. одемљ опетљ у 12 сати у домђ гдћ г. ХарденбергЂ npe6faiBa т. е. у JVs 1188 пмтамЂ има-лн што годђ одђ Фиршта, и еданЂ, кои е већЂ научт, шта е то има и нема одговори како ме види: Ht,Ma, нћма. 3. Лн. Около 11 сати отиђемЂ и шлтамЂ, но секретарЂ ми оиетЂ каже: нћма нТ=>ма. — — 4, и 5. Нн. нисзмб ишао. 6. Нн. одемЂ, опетЂ ми кагку: нћма, н!ма. 10. Лн, Око 10 сати одемЂ сђ r. ФрушићемЂ опетЂ Фиршту Харденбергу. Млађи намЂ кажу: СадЂ спава но мало после дођите. — КадЂ после дођемо Харденбергу. киже намЂ да идемо државномЋ совћтнику г. Кистеру нвимо се и кажемо да нзсђ е послао г. ХарденбергЂ , и зашто смо дошли. КистерЂ каже: „То све стои до Харденберга, но л ћу сутра кђ нћму отићи и о томђ разговорити се, по томђ или ће взсђ онђ кђ себи звати , или преко мене что нибудљ да ће вамЂ се знати , за то bi.i прекосутра дођите овде кђ мени, л ћу вамЂ што буде казати. 13. Лнуар. у 11 сати одемЂ с r. ФрушићемЂ кђ легац1оналномЂ праискомЂ совћтнику г. 1ордану, по совћту државногЂ совћтника г. Кистера, да се извћстимо шта е г. ХарденбергЂ у призрешго наше молбе учинјо. у случаго ако е што до садЂ учинћно. Обаче ниемо могли сђ нбимђ говорити, ербо е бмо кодђ Харденберга на конФеренц!и. — И стогђ дана у 4 / 2 сата отишао е ФрушићЂ државномЂ совћтнику, да бм се совћтовао сђ нбимђ , како бм могао сђ 1орданомЂ говорити. И ако е пословима обтерећенЂ, да му писмено предамо, но Кистера ненађе кодђ куће —- но буде за сутра у 10 саги опредћленЂ да дође. — Тога е дана предано на кралн праискогЂ прошеше преко г. 1ордана. 14. Лнуар. у 10 сати изђ готра оде r, ФрушићЂ државн. совћтнику г. Кистеру онђ му каже : да е rio обећанго свомђ , нама 10. Ан. учинћнБ1МЂ, кодђ Харденберга опоменуо у призрћшн) дћла сербскихЂ депутатовЂ, кое му е кннзђ ХарденбергЂ на предрасуждеше бмо вручјо, и да е кннзђ ХарденбергЂ одговорт: да е исто дћло легац. совћтнику г. 1ордану предао , кђ тому да е r. КистерЂ самЂ сђ 1орданомЂ roBopio и разумћо да е молба наша у дћлу и порндку, и да ће желаше наше испунћно бмти, и то не сумнћно! — Међу тммђ опетЂ му наручш да оде данасЂ шште г. Јордану и самЂ се о томе шштђ болћ увћри. — 15. и 16. Ни. Ишао е ФрушићЂ у квартирЂ r. lopдану и Hie га нашо кодђ куће. 17. Лн. Оде ФрушићЂ и нађе г. 1ордана и roBopio е сђ нбимђ да е дошао пмтати имали кака†одговорЂ

на предано одђ србски деп^тата прошенје , на то му казао да дође преко сутра и до 6 бј ће писменми одговорЂ. У опредћленми данЂ оде опетЂ Фрушићљ и добме онаи мои crapfam одговорЂ: нћма, нћма. (продужиће се.) II У Т Н И Ч К А П И С М А. (продужено.) ^ само вече дођемо у Нев-шатлЂ. Гостилница гдћ самБ одсео 6bi.ia е лепа, премда доста мала. Н самБ одма отишао у мого собу и легао да спавамЂ. То е прBbiK данЂ на овомђ путованго, да сзмб ocerio уморЂ. Толико пешке путованћ, толико прелазенћ брда, nie ме већма уморило, него што ме штруцанћ на колима уморило одђ Берна до Нев-шатла. Сутра кадт, самБ се пробудјо бмло е већЂ неко доба дана. Нееносна самоћа Hie ми нигди дала мира, и хтео самв одма далћ да путуемЂ. Но бирташЂ ми каже да е паробродЂ отишао ра. но, пре него што самБ се r пробудјо. Дакле 6 бш сзмб принуђенЂ таи данЂ остати ту. До подне прошао сам& и прегледао сву вароиш, све променаде, пенао се на сва узвишена места, и са оне, заиста лепе Терасе, наслађавао се погледомЂ на пространо езеро. После подне већЂ самБ 6faio принуђенЂ какву кнБИгу тражити, да се сђ нбомђ забавимЂ. — То е место лепо, али за мене Hie имало npiатности зато, што су сви л!Оди радили свои посао, и што ни едногЂ безпосленогЂ путника нисамБ naiuao, да сђ нбимђ проведемЂ мое време:изато, немагоћи друштва, изоставЈо самБ млоге лепе предмете, те нисзмб вид1*о, кои су сасвимЂ у околини лежали. Сутра данЂ у (ј сати рано , сћдјо самБ л већЂ поредв едногЂ малогЂ асталчића на паробродз 7 , и очекивагоћи да ми се познатми шваицерскји ФруштукЂ донесе, сматрао самБ путнике кои су дошли и кои су 10 штђ у паробродЂ долазили. *) Носле тога, променимЂ л мои плат. путованн и одма другогЂ готра оставимЂ Лаузану, али не пођемЂ сђ паробродомЂ у ГенФЂ него поредЂ езера у Вевеи. Самоћа, на koio самБ се до Невшатла тужт, сада ми е већЂ бмла мила, шта вбшш бмла мм е потребна и нуждна. Боже мои, како е човекЂ свагда само игра случаева , игра тренутака. Два дана, два сата, еданЂ тренутакЂ кадЂ кадЂ могу човеку све ммсли и наклоности промерути. Све што намЂ се догађа и iuto насЂ срета на овомђ свету, све то, ма колико мало и незнатно бмло, дћиствуе примћтно или непримћтно на правацЂ нашегЂ живота. Овде у Вевего неколико дана већЂ како седимЂ, нетражимЂ никаква познанства. и радуемЂ се да ми самоћа одђ дана на данЂ све приатшн и ми.п 'н постае (продужиће се.) ИСТОРИ еДНЕ АВЕТИ. Прошле есенми путовао е еданЂ странми господинђ кроЗЂ Н. кое е едно лепо место, и идући уЗЂ брдо пеши*) Овде чнтателБи нека намт» дозводе, да нзоставнмо чнта†путЂ преко Невшателског-Б езера у ИвердонЂ, н оданде v Лаузану, кое ће нмђ се саобштнтн у удобн!н времена.