Šumadinka

У Београду 22. Априла 1855.

■ГВ1ДНЕА, ЛИСТЂ зд КНБИЖаВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобонирљ П. Ненадовићљ.

ТБЧ

. iv. |

Оваи листђ излази вторникомт. и петкомг, ц&на му е за три м^сеца 4 цванцика.

JV* 34.

ПУТНИЧКА ПИСМА. Хотел - Баиронт. — Септ. 1847. (продужено.) Овде самв дошао и»че. Ове вароши нема ни на ед-

право кула, конз езеро таласима своимб удара , озиданљ е Јоштљ 1238. год. за тавницу. По краткомв задржаванн) ту, дошао самБ у ову лепу гостилницу, коа неможе путнику као Шилонђ . никаква непрјатна чуства побудити. Одавде (изг. Хотел-Баирона) наилепши е изгледЂ, што самв номђ землћвиду,' ни у сдномђ землћпису. Она трае у ср-Д° са Д* могао примћтити. У Вевего и у овммђ местмма

цу путника, и у срцу cnifo онм кои поезјго лгобе; овде на овомђ месту налазе лгоди узвишенм ммсли и мусгва, вмше за себе забаве него у гомилама светски велнки вароши. Оно, што у варошима наивештш лгоди труде се сђ великимЂ трошкомЂ да представе у театрима, оно. безплатежно и на сваши погледЂ дае природа овде своимђ лгобимцБЈма и лгобителБима, а то е побуђеше чуства, побуђен1е з^звБппенм мнсли и свега оногђ што е лепо. Не, у оваквБ1МЂ предћлима Hie могуће да рђавБ1 лгоди има. Свакш погледЂ учи срећногЂ обитателн, бнти поштеннмЂ и побожнвшЂ. У оваивнмЂ предћлима само мо же човекЂ са свимђ добродћтелБИ. прјдтелБству и лгобави живити. •— У свему влада неко преестетично саглаcie, а нигди уморавагоћегЂ еднообраз!л; никаква друштва. никакве забаве, па ипакЂ ни мало дугогЂ времена. У овбјмђ местима путницн радо ћуте. и сами са собомЂ говоре. ЧовекЂ, кадЂ е близу онога, што му душу и срце наслађава, нема езнка, онда у нћму само ч}'ства говоре. Хотел-БаиронЂ, то е една лепа усамлћна гостилница између Шилона и Вил-нева. Та е гостилница названа по имену оногђ великогЂ енглескогЂ поете, што се онако лепо у „ воимђ дћлима овб 1 места сећао. И заиста ово су у Европи едина места, гдћ поете изђ целогЂ света као на свои аџнлукЂ треба да долазе. У Шилону самБ бно, али нисамБ се ни два сата баbio. БаироновогЂ „сужнн шилонскогђ" нашао самБ, и ту самв га седећи у онои истои тамници прочитао. На тои тавници има внше прозора, кроЗЂ ков зракЂ готово плаветанЂ, валБда з 6 огђ воде, у тавницу cin. Готически стубови црне се у тои неерећнои тавницБЈ, као какве сенБ. ке одђ велики растова. На свакоМЂ томе стубу стои котурЂ и гвозденЂ ланацЂ , за кое су прикивали сужнћ до пре 300 година. ПутницБ! за споменЂ уписуго по дувару и по тбшђ стубовима своа имена; и БаиронЂ на едномЂ стубу записао е свое вћчно име. *) Таи градићЂ или у-

ЛордЂ Банронт, врло e радо уписнвао свое име у тавннцала , и у Ферари, у тавницн, гд& e Тасо 6bio затворент., показук) путницмма н^говђ подпнсђ као неку знаменитостћ.

CTBopio е Русо планЂ cboi'oh „Нувел-Хелоизи" -—- Овде у гостилници нашао еамБ млоге кнБиге кое ова места споминго. Они листови обично су забелћжени на коима што годђ стои што бм путницм радо читали. У конФес1ама Русо-а измеђ' осталогЂ нађемт, и ово забелћжено: „ ДођемЂ у Вевеи, гдћ сзмб сћдјо у гостилницбј „кодђ клгоча." Два дана т^' еамБ провео, а никога BH^io нисамБ. Та ми се варошБ тако допала, да ме е нћнЂ споменЂ на свммђ моимђ путованнма пратјо, и да самБ се напоследку склонт, да херое мога романа (нув. Хелоизе) овуда оживимђ . ОнБша кои чуства имаго, радо н велимЂ: идите у Вевеи, видите предћле, возаите се на езеру, и судите, ние-ли природа оваи краи землћ за едну lO.iiro , за едну Клару, за едногЂ Сен-Пре', створила: само нби тамо немоите тражити. •—■ " — бдну малу кнбижицу отворимЂ, изђ н> БаиронЂ овако говори: — „Неможе човекЂ КларенсЂ, са нћговимЂ околицама: Вевеи, Шилонђ , Мелтри, ЕванЂ и утоке Роне видити. а да небуде убћђенЂ, да само у таквнмЂ местима, онаква лица живити могу , и да се само овуда онаи романЂ догодити могао, што Русо приповеда. Али у томе Hie све казано. Чуство , кое околине Кларенса побуђуго, шштђ e веће и узвишенје, него што е само участЈе на страсти поединм': то е чуство о животу и о присуств1го праве и наиузвишенје лгобови. Да Hie Русо нигда писао, или да Hie нигда ни живт ; ипакЂ 6 б 1 се у овбшђ местима подобна чуства будила. Онђ е у свомђ дћлу успћо, и изборомЂ овогђ позоришта за дћиствованћ лица у свомђ роману, показао е свои вкусЂ и чуство за оно што е лепо." На другомт. месту у свомћ „ЧаилдЂ Хералду" назива БаКронЂ у своимђ лепммђ стиховима ова прибрежЈн: местомЂ рођена безсмртне лгобови. У овомђ принтномЂ гостилнику дуго самБ претурао едну велику кнБигу, у KoioS путници уписуго своа имена, свое примћтбе о предћлима и о гостилнику и на последку свое песме, изреченјл, или шта хоће ко да напише. Млоги е путникЂ по чита†листб написао. млоги е само име свое забележт, а млоги е поредЂ свога имена записао, да е у томђ гостилнику добро bi'ho и телеће пече-