Šumadinka

134

нћ. По већои части сви сгихови, uito су одљ путника у сванонкимЂ езмцмма уписани, хвалили су ове лепе предћле, и славили су чуства и лепоту „(ОлЈе" кон) е Русо у свомћ роману „ Хелоизи " створш оживјо и овћчш. И н самв бмо радљ уписати uito годђ у томе путничкомљ споменику. Читагоћи „Нувел-Хелоизу", гледећи предх> собомљ оно исто езеро на комђ е Сен-Пре сг. Шлјомђ на чамцу возхо се, и одћ страовите бурћ у Мелћри бћгао; и гледећи сва ова места, о коима читамљ; шта 6б1 и л мо гао друго писати, него да сложимђ мои гласг. са свмма онмма кои су KJ.iiro пћвали. И ако те кадЂ годђ путт, нанесе у ове предћле, сврати се у Хотел-БаиронЂ, узми ону кнБИгу путнички записа, премећи листове, и мора ћеиљ наћи ову баладу: Сунце затло, месецЂ cia, ТаласЂ иде за таласомЂ, ЧамацЂ еданЂ тихо плива. Тихимђ неко пева гласомљ. ,,0 Шлш тм си лепа, Лепа као сунце лрко; „Тм си лепша одђ лепоте, Лепша него цвеће маиско. „Н самБ глед'о нрко сунце, Гледо звезде, плаво небо, „Гледо цвеће на ливади, И нганвце мале гледо, „Видш самБ у пролеће Лгобичицу и ружицу ; „Али ништа ние равно Твомђ анђелскомЂ томе лицу. „Узвишена с' tbi надЂ свмма Овогђ света лепотама; „Као што е узвишено Лрко сунце надЂ звездама. л Природа е тебе своимђ Даровима украсила, „У тебм е еднои она Сама себе надвисила. „КадЂ у тебе сунце cia, Оно мора да се стиди, „врЂ у твоме лицу лепше И саише сунце види. „Сва лепота овогђ света Према тебм некЂ се cKpie, „Што годђ види и до сада, Ништа теби равно Hie." МесецЂ заш о, мракЂ се створи, ТаласЂ шушти за таласомЂ; Са бурБОМЂ се чамацЂ бори, Неко виче тужнвшЂ гласомЂ: „ПомоћБ, помоћБ ! нигд!> нико; О tbi Боже силнми сђ неба „Заустави бурго ову, Мени животђ iouiTe треба." Зора свиће. сунце с' рађа, ТаласЂ иде за таласомЂ, А разлупанЂ чамацЂ плива. Нечуе се нико г.шсомђ. (продужиће се.)

ИСТ0Р1Л еДНЕ АВЕТИ. (краи.) Л1ои слуга пакЂ, устрашенЂ остави ме. и оде натрагЂ у меану. У ходнику не стане на еданпутЂ духа исиредЂ мои очјго, и Hie другч1*е бмло, него као да е v землго vnao. и л пођемЂ далћ, да видимђ гди га e нестало; но текЂ што самБ неколико корачаи у напредЂ учинјо, пропаднемЂ у едну рупу, изђ кое ме светлостБ ватре предсретне. Рупа у кого самБ упао, бмла е за едно десетЂ стопа дубока, и н падши у исту , никака†вредЂ имао нисамЂ, будући самБ на едну гомилу сена пао. У ие далекомЂ разстоннјш одђ мене.^етанли су нби четворица око ватре, међу коима е и таи МеФистоФелесЂ бмо. На све стране у томђ подземномЂ месту, лежале су коекакове чудесне справе, и дпа астала пуна светлећи се талира, изђ чега н заклгочимЂ, да e ово таино дружство, кое гради лажне новце, и кога су членови одђ кости и меса. Ови ползугоћи се отсутств1 - емЂ господара, донели С У У оваи дворЂ нБЈове таине новчане алате, и посвои ирилицм, бмло е између нби лгоди кои су подт> истммђ гоеподаромЂ бмли, и кои су дворЂ оваи савршено познавали, и да бм нбшвђ таинми посао на миру радити могии, измбј слили су представллнћ страшила, кое цћлБ nie промашило; ерЂ сваки кои е едномЂ v дворЂ дошао . бмо е тако заплашенЂ, да се више Hie смео усудити доћи. Али се садЂ н текЂ станемЂ канти за мого непредосторожностб , и што представленн бирташова _уваж!о нисамБ ^ ерБ ме ово дружство крозЂ едну узану рупу одведе у едну мрачну сграду, и затвори, изђ кое слушао самБ , како надамномЂ судЂ држе, и како по вишини гласова за. клгочише, да ме v6iro, кое бм и извршили, да еданЂ одђ нби непримћти , да имђ валн наипре испмтати ме: „Ко самБ, како се зовемЂ и одкуда самБ V " и то учине ; na извћстивши се, да самБ одђ вБппегЂ реда чиновникђ , и да у КопенхагенЂ кђ кралго путуемЂ, сгледаше се, и почемЂ ме опетЂ у ону мрачну сграду затворише , рече еданЂ одђ нби : „СадЂ е наопако ; ерЂ ако нћга овде не стане, чут' ће се одђ бирташа, да е у дворЂ ушао а не изишао, и слћдство тога бмт' ће да ће воиницб ! ноћу ов де доћи, насЂ поватати, и како е ове године куделн родила, нећего бнти скупе штранге за вешанћ. Ово ш принуди, да ми у животђ не дираго ; али обзнанивши ми опроштаи жнвота, зактеду да имђ се закунемЂ , да нећу таину Ht>ioBy издати, кое н учинимЂ , и морадо имђ казати, гди ћу у Копенхагену на конаку бнти, зато, uito су онм у намћри бмли тамо на мене пазити. ЗатимЂ почастише ме виномђ. и дозволише ми гледати до зоре, како ^iro талире, а у зору одпустише ме, и н с' веселимЂ разположенћмЂ одо у мевну . безЂ да ми е и на умЂ палоз да самБ на ноћашнћмЂ конаку заборавш сатЂ, лулу и пиштолћ. БирташЂ угледавши ме, благодарЈо е богу што ме у животу види , казавши ми, да сву ноћв мене ради заспао Hie, и пмтагоћи ме како самБ прошао? но а веранЂ Moiofi заклетви прећутао самв све, а међутммЂ звоно зазвони, и осуђеника поведу на место погублеша , и тако се сваки сотимђ забуни. — Исто тако ћутао самв и у Копенхагену сврЂ догодившегЂ се случаа, и нисамБ више о томђ ни самЂ ммслш, кадЂ после неколико неделн, дође ми поштомђ еданЂ сандучић Ђ , у коме су бмли е?\ни новни пиштолби сребромЂ окованми одђ знатне