Šumadinka

У Београду 29. Априла 1855.

ТЕЧ.

ЛИСТЂ ЗА КНћИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И Н0ВОСТИ. Учредншљ и издавателв Лгобоми|>& П. Нснадовићљ.

IV.

Ован .тист*Б нзпази вторниаомт. и петкоит«, цћна мз г e за три мЉсеца 4 цванцика.

JV? 36.

II 0 II А Р А*) „Готова s већ'Б попара, Гпедаи гди ће кои сести ! „СвакЈи за се иект> c' постара, Са чиме ће сада ести. на д'ћлј СМО CblTH Mbl, А на fi.iv г.чадни свм." Готовани свагда прво место Заузнмлн) при готовомт. е.и - ; А далеко стое они често, Што с' зноише у послу и дклу. То постиже и старе и младе Радо c' млогн сђ г гуђнм'Б д-ћлом-Б хвале. Пчеле раде, а трутови сладе > ве .шкимЋ често видишт. мале. Над-f. се ради, онда сви смо слабн. И свакји re радо скланн крак>: Кадт. се еде свак)и себм граби , И за места да се почјпак>. Вез'образни намећу се свуда, Мнсле, jiecTO да човека ствара. За пакосна нема нигдн суда, Кромћ себе, oirf, све оговара. Ко у себм самомт. нешто важи, Таи у ce6bi самоме се i;pie; Правми човект. са. свећомт. се тражи, И Дшгент. norpemio nie. У срцу е своме човект. скривент., 6 зб 1 К т» то е слабо opy^ie, Да га познаш-в е-ли поштенг, нскреи-Б, Кадт. те грли, да тн душмамБ Hie. Нечуваите с' тнгрова ни паса, Нечуваите с' гуштера ни 3Mie; Ал' с' чуваите npiflTHora гласа. Чуваите се кадт, се човект. caie. > човеку споено е млого, Сто портрета caaKifi човекг има. Изпитаите свакш себе строго, Виднћете шта е ст. .иодма свнма.

*) ЧитателБн ће се ополенути да e ован саставакч. преканутЂ у 4. брон> Шумадинке прошле године.

Човект. ствара по образу своме, И молуе ликћ предоброгт, Бога, ilo образу ал' човект. истоме, .1 икђ ђавола ствара пакленога. Ликт. човека наигорегљ молуите, Па подпиште: „то е аиђелт. ст. неба, „Нобожно га свуда почитунте, Слава нћму приличи и треба!" В4руемо, ep-b е то могуће, Да међ' лгодма нма правм лгоди: Btpyewo, и срце наст. вуче, Да томб лику прнклонимо груди. Д ннђ човека молуите разнрент., Подпишите оздо: „то е ђаво ! " В-ћруемо, epb е светт. покваренБ. Млогомт. лику то е име право. Та молуи те и самогт. Сократа Па подппште оздо: „то е луда ! ! Вћруемо — кт> срцу нома врата. Изгледт. лица еепогађа свуда. Намолуи те гдћ годт. ликт. чо века, Ба кажите: „то вамт. е лисица ! " Вћруемо, ерт. човект. довека, Менн перћ ко нн една птнца. Молуите намт. образт> Доситеи, Па подпнште: „то е гигарт. лгогми." Вћруемо, ербо се безт. грен, Ст. нгнћгиномт. OOBIHro лгодн. (продужен1е слћдуе.)

ПУТНИЧКА II И С М А. (продужено.) Сутра данЂ преселимљ се овде у ову кућу. Само едан!, дЈ варт, разставлн мош собу одт> Матићеве собе. СлучаВ или судбина чине, те нћга свуда сретамЋ у овомћ страномђ свету. Тако смо исто v Берлину и у Хаиделбергу подт> сднммђ кровомЂ седили, па сада и овде непрестано смо заедно, О нђ ме упозна одма са целимЂ друштвомЂ ове nancie, бмло насЂ е свега 13 rocTiro. кои, свм смо овде имали и квартирт, и рану. Сво е друштво бмло изабрано, али по већои части сви су самогкивци. свм су смти овога света. па се само склонили у obv тишину да мирно дочека-