Šumadinka

199

шта наређЈ-e и ° свачемљ и одљ свакогт> строг-b рачунљ трагки ЈКивотђ сужни одговара савршено цћли. Мисии се. да живоми човеку обично нема само неснос!е него у исТ ии ма и кориснје казни, но одлученостж, одт, свакогљ са. обраћаа св другимт, (нарочито свога реда) лшдима. Т им-б се и ови затвори одт, други разликун,, и.то сужни или за ц!.ло време свог„ затвора нити кога виде, нити с* кимт, кого рћчљ проговоре, изузимагоћи управитела, свештеника, лћкара и но нужди чувара; или што они, ако се ct другимт> сужнима и састаш, сђ истима се опетг, и неразговарак) Кодт> едногљ начина сћде сужни и данго v своши соби . тамо раде, тамо еду и спаваго ; кодг, другогт> начина раде и еду заедно, но нико ништа неговори. Свакомг, се зада дневнни посао , како е кога занатљ и способностб; кои више уради , тога похваде и умине му млоге олакшице, а и онг, самљ себи тимђ капиталг, умложава ; кои ман'ћ уради, казни се лошјоиђ раномг и лопмимт, затворомљ. Вћшти и уредни сужни поучаваго друге, и одликуго се као маистори болвомт, платомт, и већомљ угод" ности. Кадг. човекЋ уђе v такављ затворх,. рекао 6w, да е велика каква Фабрика, гдћ е свакш озбилБно и отресно за свои посао прјонуо , као да му наручителБ и мугитерјн за леђима стои и чека. После рада свакш неко време по волби употребити може , опетљ на рад-t или на одморљ, па се потом-b иде у шетнго, као што е горе описано. Управителв извћштава властБ о владанго поединБ! сужнм и дае мнћше, да ли треба когђ, и кадЂ. и како пре времена одх> затвора ослободити. Ослобођеникљ стои ionit неко време подђ полицаинимљ надзоромљ, а нарочито приватна се друштва стараго одма о томе , да сужнми може какавг, посао започети , подпомажу cv га, и у свему му на руци. •—

РАЧЛЈСКЕ ЗАГОНЕТКЕ. 0 0 0 0 0 0 IV. Избриши одт> ови 36 нула 6 тако , да 00000 0 у Ј 0 0 0 0 0 (1 ти и попреко у 6 ред]'и по шестљ 000000 r. оооооо ау* 3 редш ио четири нуле остану. а б V. Напиши броеве 1, 2, 3, 4, 5, 6. 7, 8. 9 у в г. виду положеногЂ )( тако , да сума изђ броед ва а и б буде равна суми изђ з и u ; суе ж ма изђ в и е равна суми изђ г и ж\ сума 3 и изђ а, в, д. ж и и буде равна суми изђ б , г^ д, е, и з. VI. бдна e селлнка носила на на продаго, но пре него што на пшцу дође, прода у првои кући половину на и кђ тому ! ошђ / г аета; у другои кући прода одђ остатка половину и кђ тому 1ошђ l / 2 нета; у трећои кући прода опетЂ одђ новогђ остатка половину и кђ тому Ј ошђ /г аета, и тимђ прода све. — Колико е она аа на продаго донела ? ^Даи ми, брате, едну аб ^ку одђ TBoifi , па да имамо еднако" рекне сестра; „недамЂ , даи т м мени едну одђ твош" одговори братЂ; ..то немогу", рекне му она на то, ,,ерЂ 6 б 1 а онда текЂ половину онога имала , што 6w Tbi имао." — Колико е кое имало ?

VIII. бданЂ прекупацЂ Kynio баше соли, но у дућану немађаше друге мћре до едне Tepaaie велике и едно оловно ђуле одђ 40 ока. Мишлнше се, како би учин10, да сђ овимђ ђулетомЂ сваку тежину измћри, и смисли то, да ово ђуле на такве четири нееднаке части подћли, да сваку оку одђ 1 до 40 одеданпутЂ измћрити може* Наравно ће притомЂ морати часЂ по едно, часЂ по два и три ђулета на едну страну гдћ Hie со , метати; часЂ ће по кое ђуле и на ону страну метати, гдћ е со , тект, тако, да сваку оку, н. п. 1, 2, 5, 7, 10, 15, 19, 22, 29, 36 ока и т. д. одеданпутЂ измћри. — Колико е ока у свакомЂ одђ овб1 ђулета бмло ? Разр%ш. загон. у пр. брот. 36 гусака ; ерЂ е 36 и 36 и 18 и 9 и 1 = 100.

3 А Ч Н Н Ц И. Кои дарЂ неће попђ да прими , таи црквенакЂ радо узме. са своимђ бичемЂ и туђимЂ конБима добро се вози. О нђ е добарЂ попђ, али рђа†пророкЂ. ТуђЂ конб наибрже иде. Плачка нечини човека богатимЂ. У рђавомЂ народу постаго добри закони. Болћ е узети одма агнћ, него нарницу за овцу водити. Стари су пророци помрли , а новима ништа невћруемо. ЖЕНА } ШПРУГА , ГОСНОД. — Ове три речи есу за женске удате, вишегЂ и среднћгЂ, грађанскогЂ реда. Ако се мужко и женско узимаго, што су се заволћли, онда е ово „жена"; и то е име истина наипоетоаше, али и оно доста пута попусти у Фарби. особито ако жена спочетка захтћ 6 bith госпоа. —- Ако се мужко и женско узимаго по обичаго и околностима, т. е. по брачно -ортачкомЂ уговору, онда су „супругЂ" и „супруга"; а ако се узимаго шшђ да мужЂ годинама . а жена речима буде crapia, онда е ова „госпоа". — Жена е рада да само мужу свомђ све по волби чини; супруга, сђ кимђ годђ се састане. родЂ е; а госпоа стара ce само , да се г остима и в зитама дћломЂ и словомђ услужна покаже. — Жена е устална домаћица , супруга живи као да ништа hie нћно, а госпоа е многима, па и cboi'oh кући гостђ. — Договарамо се са женомЂ, разговарамо се са супругомђ , проговоримо кого рћчБ сђ госпо1 - омђ . — Жена е рада, да се новацЂ штеди, супруга га чува , госпон му е врло милостива и нсда му се ни скрасити у мужевлћмЂ зат оченЈго. — Жена нзмђ бриге разбЈа, супруга се стара како дугове да исплатимо, госпон намЂ помаже, да се конте учешћаваго — Жена се стара о кући и дћци, супруга мотри на трошкове, а госпоа наивише настои, да цвћта кућевна продна. — Жена се радуе, супруга оће, а госпон захтћва. да се понови. — Жена е сама узЂ огнђиште, супругу замћнгое слушкина . а госпоа издае заповћсти преко друге слушкинћ. — КадЂ се разболимо , жена