Šumadinka

231

пакг> пун-b радости и весеил , дружеванЋ , прјнтан-в и несташанљ. Газдарица нћгова прича , да iofi е онћ неколико мКсецЈи предв смртв непрестано сљ одушевлћнћмЋ о леломљ , примамлљивомБ зеленилу воде roBopio , и да ће онђ ту дражестан-b гробљ себи наћи. У исто време одлазЈо е свако шгро у берлинску моргу (са.-.у , гдћ су лешине удавлћника и други мртваца неко време изложене), приступао е удавлћницима, сђ братскимЂ смћшенћнљ стискао ifi е за руку, и задоволнвао се тимђ сматранћмг. дуго време. У писму свомђ по смрти нађеномг., сћ насловомђ „мон послћднн вола", излаже онђ , да е себе сђ наивећимЂ задоволвствомЂ самљ умор!о, и да е таи коракт> лежао у плану нћговомг кроЗЂ толико година зрћло испмтиваномЂ.

СПАЛБИВАНб ЖЕЋХ. Каошто е пређе бмо обичаи по цћлои Индш, тако и данданашнви Маилаци на острову Ламбоку спалЕОш жене, кадЂ KoioS мужЂ умре. бданЂ путникЂ прича о томе овако. Жене су водиле удовицу, и ова е сђ прекршгенимђ рукама спокоино ишла. На себи немађаше ништа друго осимђ едногЂ комада бћлогЂ платна. Коса iofi баше искићена млогимђ цвћћемЂ: наивећји мирЂ показиваше се на лицу нћномЂ, ни трага каквогЂ стра или канна немогаше се примћтити. К.адЂ е доведоше до мртвогЂ тћла мужа, онда е пустише . и она диже руке кђ небу , и поче тихо богу се молити. Жене су долазиле кђ нвои, и давале су ioB мале ките цвћћа; доцнЈе су опетЂ исто цвћће ватрагЂ узимале , сушиле и себи оставлнле. Удовица се за цћло то време богу молила , затимЂ приступи кђ тћлу свогђ мужа, цћлива му чело, прси, трбу. колћна и ноге, па се опетЂ на свое прво мћсто поврати. СадЂ смакне сђ прстјго сво прстенћ и прекрсти опетЂ руке, а двћ жене приближе iofi се и узму е исподђ пазуза. БратЂ ioii се затимЂ приближи и запмта е тихимђ и благимЂ гласомђ , да лн ce одважила умрети; она мане главомЂ , да ce одважила. БратЂ измоли одђ нћ опроштенћ, што е мора убити, маши ce свогђ ножа и забоде ioS врЂ сђ леве стране у прси; она е станла мирно на свомђ мћсту. После тога извуче iofi онђ ножђ изђ npciro , баци га и побћгне. СадЂ приђе еданЂ човеКЂ , кои е званично ову дужностБ извршивао , и забоде iofi свои ножђ чакЂ до корица у прси ; она се стропсшта , безЂ да и наиманћ викне. Жене одма прилете, метну е на едну асуру, и стану е котрлвти н гнћчити, да бм ion крвБ што брже изђ ране кулнла. Жертва шшђ мртва Hie бмла, зато е ударе еднимЂ ножемЂ у плећа и тако е уморе. По _ томђ е метну на едно узвишено мћсто поредЂ мужевлн тћла. и почемЂ се сврши по тамошнћмЂ обичаго опело, обложе обадва тћла смоломђ . увЈго ift у бћло платно и потомђ ш сажегу. ПОДГРЂВДИ. —- У Паризу умре годишнћ 30.000 лгод^и. Трошкови око саранБИванл овм мртваца износе преко 2 милшна Франака (10 мил. гроша), на свакогЂ дође дакле трошка око ббУз фр. — Сћверн!е одђ насЂ 100 — 150 сатш у сћв. Шваицерскои и гожн. Нћмачкои бмле су благе зиме у овимђ

годинама. Год. 1182. било е око СретенЈн на млогомђ дрвећу већЂ плода; 1186. цвћташе дрва у Ннуару; 1287. бмла с у др ва у Костницу око Божића у ПуномБ цвћту, дћвоике цвћћемЂ окићене долазиле су у црквз г , и дћца су су се у боденскомЂ езеру купала; 1289. цвћташе у Алсас у дрва пре Божића , лоза у половини Днуара , баште се украсе цвћћемЂ , и дћца се купаше у Раини ; то исто е бмло и год. 1290- и 1301.; год. 1420. родише и донеше не. ка дрва зрћла плода двапутЂ у годиви , и на житу блше савршено класћ у почетку Априла • 1416. цвћташе дрва на св. Николу и полн и баште бвшу пуне цвћћа , тако и год. 1478.; год. 1497. цвћташе трешнћ у Лнуару; и 1586" цв ћташе млога дрва двапутЂ у години; како е блага зи. ма бмла год. 1811., 1815., и 1822. млоги и сздђ памте. — На острову Силону (Цеилону) Шнвице су мучителби лгодски. Оне нападну свзкогђ путника. и кадЂ су гладне, тако су танке, као наитанБ1и кончићЂ, да се крозЂ свако платно прогмижати могу. Узпужаго се узЂ ноге, и напјго се крви на свомђ изабраномЂ мћсту прилично безЂ да човекЂ осћти, epx> тако нћжно убоду у месо , и тако вћшто сисаго. ЧовекЂ ifi насилу несмћ скинути , ерЂ 6bi се рана позледила. — У ратовима Наполеона I. погинуло е одђ године 1795. до 1813. самм поданика Француски 1,430.000 лгодји. — У коеи одраслогЂ човека у ереднго руку има 140.000 длака. (Ко невћруе, нека самЂ брои.) Д 0 М А fi I И Т Е 4 Т 0 Р Ђ. Учител^. Деде . Миле , да ти чуе нана , како знашЂ изђ главе рачучати ; н. п. кажи Л1и, колико треба да платимђ , кадЂ овдћ у кавани твогђ оца пош 'емЂ двћ раше, еданЂ румЂ, двћ каве и опетЂ еданЂ румЂ ? Д%те. (ћути). HnuTeAb. Па де кажи, тн знашЂ ; двћ paKie 10 пара, румЂ 10 пара, двћ каве 20 пара и румЂ опетЂ 10 пара ; де, садЂ е лако. Д%те. (ћути). УчителЂ. Говори! Шта е то ? Но ? ! Мати. Но, срце мое, како се уплашило ! Недираи га, учителго; што да ти рачуна, кадЂ тм итако ништа неплаћашЂ за оно. што овдћ потрошишЂ. Д^те. Нано, зашто е ноћу мракЂ ? Жена. Нема сунца, сине. Човекг. БашЂ жено, то наше дћте лудо. Шена. Богме сви кажу, да e на оца. РАЧУНСКЕ ЗАГОНЕТКЕ. Одгон. у бр, 56. зае. XIII. Оцу е бмло 40, сину 20 година: отацЂ се ожешо сђ 19 година; пре 16 година бнло е оцу 24 а сину 4 год., дакле онда е онђ 6 пута старш одђ сина бмо, а садЂ само двапутЂ. XIV. Синђ е купш 90 телаца, 9 крава и 1 вола. свега 100 комада, и платш е за теоце 45, за краве 45, за вола 10 дук., свега 100 дуката.