Šumadinka

242

ћете мн вћровати, да у Ваиамбрози нисамв у наивећимљ| мукама скончао.' Ово доведе цћло друштво у ново удивлћнћ. СваKifi е особитимљ рћчима и узвицима свое чуђенћ napaasaвао. Само се докторљ мирно смћнше. „О, то Hie лепо одђ васг. бмло, да насЂ тако страшите. Дакле све сте измислили и о Цецилш и Софш . и О гроФу Штермену и Ресагу ; башљ вамЂ небмло просто; одсадљ ћу н вама мћсто доктору моимђ секиранћмг. животћ ести. Чекаите само, тешко вама;" придода лепа удовица. „Докторљ е шшђ бећарљ, секираите нћга, госпон , а мени ћете опростити, кадт. вамг> кажемљ , да е цћла моа прича истинита , само смо сви шиви , кои су у причи животђ свои скончали." рекне Теобалдљ. „Дакле, кажите, намљ, шта е бмло сљ ЦецилЈомг и Софшмђ , да нису отишле у калуђерице, почемЂ сте ifi bw изневћрили ?" запшта онаи господинђ. ,А, боже сачуваи! " рекне док-торљ, „Цецилјл по момг. одлазку заборави ме наскоро тако , да се после шестг, мћсец!и за Pecara вћнча, и живи садљ срећно сг> нћимг. у богатству и задоволвству. Но и н, као што знате , залгобимљ се скоро затимтЈ у Софјго и вћнчамг. се. СадЂ имамљ i^poe красне дћчице, кого ће Софјн до прекосутра овамо довести, bw iii можете видити: л самћ наипре самг. овамо дошао, да квартирг. иађемЂ. — Но садг. на ползу могђ прјателн доктора морамт. васљ ПБ1тати, зарг nie и тимт> свладана душа , кадљ су се у моЈои причи могла она три лица одт. себеубшства уздржати." „Каошто сте намг> вм причали, већа е снага одт> себеубЈиства уздржати се но исто извршити," рекне млада удовица. „То е истнна ! " повичу сви, Утомг> уђе угостителв у салу и учтиво лви, да е ручакг> већг> готовг>. Сви весело скоче, смћшећи се што ifi е Теобалдг> тако лако до пиача довео, и отиду на ручакг>. Б 0 Ш I И € У Д Ђ. Велик1и и славнии испмтателв природе Лине' скушо е више истинитм догађан, у коима се промисао божш ioiint на овомг> свћту као казнителв грћшника и наградителг> невино пострадавшегљ показуе, одг> тш ћемо мм овдћ неколико навести. У Норвешкои догоди се едно уб1иство , кое е одг> нг>и троице морао еданг> учинити. А како се Hie могло осведочити ни изнаћи, кои е башг> , то узму бацати коцке. Коцка падне на еднога, за кога су сви мислили, да е онђ башт. правЂ. Човека овога прими се адвокатЂ, а и онаи се изђ петнБ! жила упео бнше да себе оправда , но све залуду; кадЂ пресуда опетЂ отидне предЂ кралн, и оваи пресуду на смртв потврди, адвокатЂ оде ономе у тамницу и каже му : „н већЂ видимђ , да е самЂ 6огђ са својомђ правдомгз на тебе устао, ерЂ ако и еси у овомђ слумаго правЂ, неможе бмти, да ниси кадЂ бмло зло какво учинјо." Осуђенми призна сђ речма: „бств, садЂ позна«мђ 6omiR наиправеднЈи судг>. Л самв садт> невинЂ , али

пре петЂ година y6io самв едногЂ човека, кога убЈици Hie се могло у трагЂ ући; ова ме казнЂ поствзава садЂ за прађашнћ а не за ово убшство." ЧовекЂ еданЂ y6ie сбогђ таста изђ пушке, протеравши крозЂ нћга три куршума. У бЈилацЂ се нје могао никако осведочити, али после неколикогодина на истомђ ономђ мћсту нћговогЂ тћла , на комђ е пре старца свогђ сђ три куршума згодм. искоче му три отока , и почне га живина ести; и оваи греомЂ окалннми човекЂ признавши учинћно зло одђ страшнм болова сконча се. Синђ некогг. великаша санЂкагоћи се еданпутЂ на саоницама по леду. одђ несташлука завади се сђ еднимЂ безазленимЂ тежакомЂ. и y6ie ra Дође стварБ до суда, а младми господичићЂ претрпа свое зло дћло, наводећи оно, што е очевидно лажно бмло, т. е. да е простакЂ самЂ пао, и о саонице се ударш , и тако самЂ себе y6io. — СудЂ кривца оправда. КадЂ настане друга зима, господичићЂ онаи увеселнвагоћи се опетЂ санвканћмЂ по леду, на ономђ истомђ мћсту , гдћ е онога лане y6io, у нагломЂ трчанго окрећући се, упадне у едну одушку, кого су рибари пробили бмли, оде подђ ледЂ и утопи се. СелакЂ еданЂ , кога е кућа , подалћ одђ други поредЂ друма бмла, доста се пута безбожно лаком!о туђегЂ добра, па е често и y6ino путнике , кои су нћму на поћиште свраћали. бдно вече сврати се путникЂ еданЂ нћму, кои е бмо на конго и коме се познавало , да ше башЂ безЂ новаца. СелнкЂ каже своме госту. гдћ ће лећи да спава, и оваи легне. ПутникЂ полежи мало, на онда устане и оде да обиђе конн ; а синђ оногђ селика у сну некако валнгоћи се, довала се и легне на простирачЂ оногђ путника. Оваи кадЂ се врати, nie га хтео будити ни узнемиривати, него прође опетЂ и легне на празно место, гдћ е газдинЂ синђ спавао. КадЂ е бмло у глуво доба ноћи, ето ти домаћина; измане да y6ie госта, па у6ie свогђ рођеногЂ сина. Г остђ се измакне и утече, па оде, те нви суду ; и тако онаи, што е зла дћла свон обћлодан1о убЈиствомЂ рођеногв свогђ сина, претрпи заслужену казнћ. СелакЂ HeKifi Л ковђ изђ Сонара, могао е жену свого избавити, да се подђ ледомЂ неутопи, само да iofi е еданЂ прстЂ пружт , како бм се она нћга дочепала. Но онђ то нсучини и жена му се утопи. За мало година после тога заболи га рука . и сви му прсти поодпадаго. К. Боецш, прота у Л1ори , у слово свое, кое е говоpio , кадЂ е КарлЂ XII. на владу стушо , уплео е више слободноумнм речш противу злоупотреблћнн, кое наивећи служителБИ кралћвски своимђ насил1емЂ чине. ЛгобимацЂ кралћвЂ ПиперЂ тужи га кралго, и дотле доведе, да проту осуде на вечито заточеше у тврдинви Ретебургу. Али по некомЂ времену освое Руси РетебургЂ и пусте Боехуи, да иде слободно у свои завичаи, побћде Шведце кодђ Пултаве заробе Пипера и затворе га у РетебургЂ, ондћ, гдћ е сћд5о онаи прота, кога е ПиперЂ неправо обтужш и у сужанство бац!о. Боецш живјо е у срећнои слободи, а ПиперЂ се тужно скончао у непр1ателбскомђ заточешго. ХорнволФЂ, младЂ еданЂ човект>, кои е доста npiaтел« имао кодђ двора, отимао се сђ еднимЂ старимЂ