Šumadinka

354

до e.ia. а иидишћ гди газда оће да умре !" А иетао му одговори : -,ГГа некљ умре кадт, е лудћ. У меке и«а сто зкена. па ш свабимЂ све на едно зрно прое кадћ гди нађемЋ. а кадЋ оне дођу. s га прождеремт> ; ако ли се кон стане срдити, а е одма к.шномђ ; а онг> nie вредан-b едну да умири." Кад -b то човекљ чуе. ohi » уотане изт. саидука, па узме батину и дозове гкену у собу : „Оди жено да ти кажемћ." Па све оатиномх> по нбсш ; „Ето. 10 е жено 1 Ето то е, гкено!" И тако се жена смири и никадг. ra више не запмта да ioB каже зашто се смено

П 0 Д Г Р 1> н ц и. Наивеће у целом-b свету Фабрике, кое цмгаре израђун. налазе се v Манили , одкуд-в оне^ иаими.не Манилацмгаре долазе. Bbiiue одљ десетљ илнда девонка наоде се v двема лравителству иринадлежећимљ Фабрикама непрестанце у послу. а израђенљ еспапг> таио силну иро даш наоди. да несматрашћи на грдно количество . кое илидама руку свакји данв израђччо, опетг се никада неможе велика готовина да нагомила. Те две Фабрике заузимаш цео еданЋ дуга-ппи coisai;i> . а у нвинимћ пространимћ дворанама виде се раденице, како различите за израђенК прекраспм ти' цмгара изискугође се манипулацје са удивленн достоиномћ вештиномЂ извршуго. Страовита ука буна ори се изт^ ти дворана . гди стотинама руку петелћки свои лишена лишћа сћ ножевииа своима изравнкио и j глачаван) -— Велика архива венецЈанске (млКтачке) републике брон 13 милјона свезки и иаоде се у 300 соба некадашнћгљ моиастира. Међу тима се налази рукописа и диплома одтј разнм владћтелн наистар{егљ времена. Енглески MHCcioHep t, докторљ ВендвудЋ . имао е лрилику у Нанкингу еданЋ родЂ хинеске библ^е видити. БиблЈа е та бмла скупоцена и необично начинћна. Она се састоила изћ ружично-црвене бое свиленогЋ атласа, кои е преко сто аршина дугачакЂ и скоро аршинт, широкЋ obio. На то.мћ скупоцеиомЋ комаду бмла су писмена измолована, посао кои е тако исто тежакЋ и труданЋ бшти морао. као што е н дКнтелностћ млоги писара на себе обратити морао. ДугачакБ таи комздћ бмо е са златнммЋ печатанимЋ линјнма поделКнЋ на просторе, кои cv стопу едну шикори бмли, и на коима су еднако повиHie загиавја наиисапи бмли. Черте писмена изгледале су особито нанићене. Свилепа та матерја бмла е некогЂ рода туткаломЂ . јоштђ светлјомЂ направлКна. него што е свила по себи безЂ тога бмла и изгледала е врло чврста и иостонна. На свакомЂ е краш одђ тога комада сребрна н богато позлаћена шибка. мотка, утврђена бмла, на кого се биб.и.ч иаместити могла. Ове су се шибке у скупоценои полици —рафу— око свое осовине тако лако окретале , да се, докђ се една страна библје око шибке свое ув1ала . друга страна библЈе одв!нла. Цела справа ова заузимала е дворану едну одћ прилике десетЂ квадратнм xBariK велику. Као што ВендвудЂ мисли , би6.iia е ова при свемЋ томђ сђ млогимђ изменама написана, и садржи у себи поредЋ изоставленн читавм конг.ига и смКсице хинрски наученћ! мужева.

— Енглескш капетанЂ АлександерЂ преданг е бмо и орцемЂ и душомЋ за путешеств^ама , а имао е на то и природанЂ дар-b. Онђ е внше одђ десетЂ година у сачо«^ путованго провео. Напоследку е nochTio и гогкну Африку, кое му е мимогредно служило као за предуготовлаванК за женидбу. То естБ , онђ е ncnpocio бмо за себе девоГ ^ку, па е исту подђ даромЂ оставјо а предузео е путешеств|'е међу дивлнке , изложјо се наивећимт. опасностима одђ лавова , елеФанта, носорога, ноева и маимуна, и текЂ кадЂ се иао заблуђенми племић^з укрешенЂ са знацима побћде, са лавовскимЂ реповима , елеФантскимЂ преднБИМЂ зубима . носорожкимЂ роговима. ноевскимЂ перама и маимунскимЂ кожама кући свонш врапо, држао е. да е брачногЂ стана достоннђ, У кнбиги путована свогђ између осталога, казуе и то каковогЂ су Црнцм о различитости човеческе бое mhI.ih'h. Они веле : кздђ е Богђ белогЋ човека CTBopio. позавиди му ћаво , па покуша и онђ , да човека створи. Истина нћму е намћра нКгова добро за рукомЂ изишла , ca.no hito е човекЂ нКговђ бмо црнЂ као и онђ. Онђ се налготи и изћ лготине изиане шакомЂ и плћсне то створенћ свое. Одтуда дакле и данданашшЛи Црицм плбоснзстђ носђ и црну бого имаго. — У целомЂ свету наискупоцћше ce.io зацело Р еа л ђ д е л Монте у М е i и н и. Нагии богатоши насваKifi начинЋ еду са сребромЂ. али Реал-дел'-Монт <'Зцм иду по сребру и живе у сребру Калдрма и циглК илити каменћ за зиданЈ. нбшвм кућа све е то одђ сребрне руде, само нажалостБ што нема доста кажности да обмтател1. евоб. кои богате жице у сусћдству имаго . трудЂ Hi.iовђ око разлучавана истм награди. — вданЂ чокотђ у Хамптонкуру, као чудр онисуго да е преко 110 стоиа дугачакЂ и коренЂ нћговћ. кои е вмше землћ 3 стопе изишао , садржи у округу своме 30 палаца. У роднммЂ годинама окити се онђ са више одђ 2500 гроздова одђ кои ' е CBaiiifi, едно га друго узимагоћи, по едну Фунту тежакЂ а кђ томе iouiTb и особито е вкусанЂ и сладакЂ. — Да оваи данашнБш ратЂ не само лгоде немилице коси. већЂ да и страшногЂ трошка стае. можемо асно видити изђ овога, ihto су сами Французи у теченЈго прошлогђ H)hih мћсеца у Криму изђ Француске примили Дакле : 10.098 кона и мазгји. 7-lOi вола и бивола, 6800 оваца, 486-1 центи и 4204 сандука цвибока, 6531 центи брашна, 2232 центи сланине. 515 центи кзфс. 1000 центи шећера , 574 центи пиринџа , 8 лађји цвибока и брашна, 33.421 хектолитрЂ вина (хектолитр-b е мера, коа садржи у себи 100 литра. а еданЂ литрт^ две Фунте течности,) 400 сандука и 5 тонна (тонна е лађарска мера 2000 фунти) panie, 1387 хектолитра рума, 51 701 центе ечма. 39.309 центи сена и сламе, 6617 центи дрва , 44.157 греда и дасака, две лађе опетЂ тога истога, 25.000 TopCifi леба, 68 кола, 400 седала, 20 кола за пртлагЂ. 4 преса (што ift вода окреће), 39.500 кошара (корпа што се са землБомЂ напуни), 1000 коса. 73 предна и 117 стражнБи станова за воена кола. 400 точкова. 2159 снопа прућа за корпе и фзшине, !1 сандука и 190 долаиа за топџшску џебану , едну лађу CTBapifi потребнм за логорЂ , три лађе барута и ракетла . 100 буради тога истога , 332 сандука топџ S-