Šumadinka

,V Н-ћограду Нове.ибра 1855.

вшцш

Л HC l h ЗА ННБИЖ£БНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. Учредннк»: и нздавателБ ^»обоиир-в П. Нснадовнћњ,

Овав jHCTTb азлази вторннком-ћ а петкомг. Цћна му e зт трн м&сеца 4 цвзпцнаа.

М »I.

М И Л А II И I И Л К А. (ародушеко) 11. Сунце 6 већћ бмло далево одсконило на небу, и са евоимв ioiрен!,ииh зрацмиа гпћшило « да обагн све росне краеве Котутннка: али као ореодиица нћговогЂ зраиа, као одсЈаванћ нћгове свћтлости, приблигкавала се уабрдо полако една девоика, коа бм слободно могла рећн : арко сунце лепша самћ одт. тебе. Кол е на cnainn лролнтнми цветт, могла иогледати, а да ни мало незавиди нћговои лепоти; она е млада бмла као роса , кон се око н1т по трави као бисерЋ бдиста.^а; она е румена 6biда као румеиа рузка, кон ioS * на lipcuua етавла, и кол e лепше и вегелЈе цветала него иа својои грани одакле « узабрана, ПоредЂ нћ ишла е една средовечна сувона ва жена, године су већЋ бмле прогрушале нћну косу, али нису могле лепе чгерте лица младости нћне изгладнти, то e бмла мати те девоике. Обе су биле обучене у црне халвине, малоств, тешку неку жалоств оне су сносиле. Црне халвине на нћима иису из1> какве нритвор-

питук) за иманћ , него-ли за лепоту , наклоноств срца и за младостћ. С ђ нскуствомт» и са дадншмЋ куцанћмЂ t pца бираш они себн второгЂ друга. Само млади првоженци и девоине одв шеснаестн година слћдут слепо свсмои лгобови, и cBoioa уобрашепои срећи. А знаио, да лгобавв ние ништа друго него едан в леп i. санљ младости. „То вамЂ е господине удовица богатогт. С еланива изi> Баната. Онв е бшо далеко познатт,, могке бмтк да ете (луша.ш о нћму, и а caMi. слушао о нћму пре него caMb га видш. Нашт> састанакЂ бмо е безЂ икакве зна менитости, али кад-в поммслнмђ на наип. растанакт. , и садг> ми се кожа ежк. Представнте себи н ннти сам& младт. ни лепг., нити самв у кћговои itvhn бмо познатљ, па самв му ипакг. vrspao жену и кћерв, и јоштљ на нћгоBbiMT. колима." И свршугоћи те речи сладко се насмее, „Како е то бмло ? причанте на»п>." повиче неколико гласова. И као што е познато да етари лгоди воле прич .1него слушати. тако и тан старчићт. отегне ваздант. свого> приповедку. „То вам-b е врло чудновато бмло. 'To вамт> е rотонд еданЂ малми романт>, когђ ћу вамт. н у кратко прнповедити ; алн то вамг. nie романЂ изђ нашм изображеиостн или суете ношене. као што млоги други носе . цр-Јнм времена , гдћ се девоике на углађену мирисаву косу, не халвине на нвима бмле су правмК образљ ntioise уну-|на лепе халБнне и речи маме, него то вамЂ е романљ изђ рнтерски ii.ui болћ рећи изђ аидучки времена, гдћ залгоблћни отимаго свое девоике ст> оружанимЂ четама,

трашнћ туге. ч Ха, ето намв и оне лепе бегунице !" рекне еданЂ одђ онн што су на трави око чесме седили , и еви погледан) низђ брдо, одђ куда е она иолако ишла, и често застаикивала. да «дну лепу кошуту милув , и да ioS ћера нзђ руке дае.

као што се у нашимЂ песмама neua.

При почетку овога рата а се нисамв хтео млого меше ~ шати, и остао самв 6wo ».еђу Маџарима, али како видимђ да почеше по гди-кое Србе ноћу затваратн, s онда ск) ннмђ нешто мало могђ нманн и новаца, узмемЂ маџарскји пасошЂ за ТемишварЂ . па окренемЂ другимЂ caMb рвзоитивао ко « и одкудЂ е, нико ми до сада i.ie у-, 1утеМ1 , ,. Ћ Дунаву. Страже и чете маџарске врвиле су мео казатн привати еданв млздђ удовацЂ, и почне на- cb y^ 8i н н 3 6 огђ тога нисамБ смео млого наеданпутЂ пу-

e често виђанђ сђ нћном »5 ма8комЋ. и бадава

мештати свого дугу косу, и свшо мараму на врату,

„Н е познаемЂ изближе предузме речк еданг, омалечакЂ дебео старчићЂ, „алн неиоите се намештати , она већв мнсли на другога," прндо, а смешећи се.

товати, него самв у млогимђ местима по неколико дана

остак) као трговине радн , и тмие самв трагЂ заметао ; тако самЕ> на едномЂ месту куш'о неколико мерова зобк и на кола натовар^о. Ни момђ коч!ашу премда е Србннт. 6i . io , нисамБ смео мои правни путв казати, а све самв Па ко е та девоКка молимђ васЂ, за кимђ носи цр -!се ближе Дунаву и србскон воисци приближавао. Путу« не халг.ине, има-ли рода , има-.ш i оваца ?" уг.мта опетЂ Н -ћи тако, едно вече омркнемо према вдномђ салашу ; ту Јцобошатлћиво онаи удовацЂ; и сладко се при послед-'e бмла една лена двокатна кућа, ограђена зидомђ , и по нћмђ питанго осме'не. 6рЂ удовцн н удовице иои су већђ ^сле ипнтђ неколико кућа. Све е то изгледало као едно прошли едан-путЂ крозт. школу брака, омше свагда раз-јмало селце. Свеће су гореле на свима прозорима, и а