Šumadinka

У Н-ћограду 22. Новелгбра 1855.

ЛИСГТ ј за КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И ЖОВОСТИ. Учредниић и издавателв Л» о 6 оииј»ђ П. НеиадовићЂ.

ТЕЧ. IV.

Онаи днстт> нзлазн вторннкомЋ н петвоМЂ. Ц^на му e за три мјјсецб. Ч цванцнка.

\ JW »5.

М И Л А Н И М И Л К A. (продужено) i 3 I. Читате .пби неиа опросте, iutg е таи уводљ у лрипо ведку, готово дуи;ж одђ саме приповедке; онт> е нЈгкданћ 6bio да се упознаду са околностима и особама кол у догађаиша, о коима намКравамо говорити участвуго. СадЋ. са свакомг. врстомЂ, трудићемо се да разв^нмо саму приповедку, онако вћрно п истиннто, као што су е околности и догађаи нКни на светљ створили. Hie млого времена прошло одђ тога дана, о коме смо до сада причали; кадЂ у сумрачакЂ , нено лупне на вратима удовиде Селанића, коа « у свопш низкои собици, са сво1омђ кћери прн вечери седила. БезЂ сваке зле слу гнК она одговорн : слободно ! — Врата се отворе , и еданЂ високђ госпадинЂ сгупи унутра , онђ е бмо тако замотанЋ у едно црно лпунце као да е напо.но наивећа вепвица била. На првБш погледт. врисне Милка и поnpie свое лнце обадвема рукама. „Шандоре ! за име боsnie есте-ли вн ?>' повиче удовица ужаснимЂ гласомт> сва се стресе. „Н еамв госпон!" одговори ШандорЂ н стане као у коченЂ на сред« собе. Н1'. нђ ужасанЂ дрктећи гласЂ , и врисакЂ девоике. сбункли су ra: онђ Hie могао свои стра' сакрити — он7з е стадо предЂ топовима, lopnuiao е од важно на шанцеве, картачи звнждали су око ићговм уuiiio; али нигда Bie осећао да му е срце дрктало као сада. „Разбоиниче иди изђ мое куће !" на ново повиче v доница, и стане предЂ свого кћерг. — „или ако сте и БеоградЂ освоили, кажте ми да и одавде бежимЂ." , Госпои!" промуца укоченмн ШандорЂ, и далћ нје могао говорити, усга mv се смрзну.

богата униФорма хонведскогЂ капетаиа. „Крочити одав. де нећу" повиче снђ одважнимЂ гласомЂ — „крозљ пушке и саблК, провела е мене мон несрећна лгобов& , на сто места смртБ с а м f» тражјо, и нигди нисамБ могао погинути, н се смрти госпон небоимЂ ! ваша вика и претна немогу мене изтерати. fl самБ наипре мои параетосЂ плат1о и тестаментЂ написао , па самв овде дошао. Зато узмите се упаметБ госпои, светЂ iouiTe улицомЂ иде, ваши су прозори снизки, на наиманго вашу ларму, може стража овамо доћи, н ћу истина погизути, али пре нег' iuto а погинемЂ, ваша ће кћи мртва предЂ вама лежати!" „Ло, помагаите!" повиче изђ свегЂ гласа удовица, и са обе руке удари тако о прозор!. , да е сво стакло у комадима са великомЂ звекомв на улицу пало — „помагаите! нзгинусмо!" — Жуборт. лгодш одма се наполго чуе. „СадЂ е све изгублћно. О небо неФала ти што си ме створило на оваи светЂ !" повиче ШандорЂ, и сђ голимђ ножемЂ полети Милки. СадЂ е текЂ, према н К нимђ белим«. грудма прнмћтЈо црне алвине. О нђ ce зауставиј као мунн пролети му крозЂ главу една Mbicao. „Госпон, вашЂ е мужЂ живђ !" повиче Шандорт., и корачн еданЂ коракЂ натрагЂ изпредЂ обнесвешћене девоике. „Вашт. е. мужЂ живђ госпон , а вм носите за нбимђ црно од1.ло ! онђ е у Црепаи затворенв , а самБ му животђ измолт , онђ ме е послао да васЂ трагкимЂ, и да вамЂ кажемЂ. а вн ме вашомЂ викомт. издадосте да погинемЂ !" „А хђ , говори, говори — вћстниче мое среће ! Шандоре анђеле сђ неба ! кажи намЂ, увКри изсђ , е-ли живђ мои мужЂ !" повиче удовица Селанића, и при таквои напраснои промени ммслила е да санн или да е полудила.

„Ни едне речи вмше! издаицо свогђ рода ! пи едне речи ВБние да ниси nporoeopio у Moiofi кући. Одлази, иди, да те нигда вмше mor очи невиде!"

„А хђ господине, гди е мои отацЂ ?" проговори Милка као иза сна, и загуши се жалостнимЂ ецан Ј .мЂ. HLне одђ стра' укочене очи потопе се у сузе, и она наново клоне у несвестБ. ШандорЂ иогледи бледо анђелско лице. нигда ни едну лепоту овога света нису веће onacШанадрЂ се поврати мало одђ првогЂ стра'. Са ности и ужасн обколавали, п свои тои жалости и несрећи горкимЂ уздисаемЂ обррше ладнми знои са свогђ чела. н самв узрокЂ !" помисли онђ у себи , и обадве му рукв Баци сво8 дугачко ппуние за врата, и на нћму зас!ч се клону као да cv осечене.