Šumadinka

силе—самЂ е Г осподђ нама снаге толико даровао. Све су сестре бмле таио ревностне, да ниедну незнамБ коа е дћителша бмла одћ други, а воиници увекЋ кан»у; „МатушкО) сестро, вм намх. рану завите: вн разумете то боић него докторЂ !" — Колико е већт. преобука раздано ; н сама дала самБ већЂ 1100 кошулн, и 500 гаћа ; изђ штаба дато е 800 гаћа и кошула, и готово немамо ioint доста. Не. можешх. себи представити , каква се разна полвленн догађаш Покадшто неможемо одт> наши суза оне ране да видимо, кое зав!дмо, а одма затимг. морамо се гротомћ смеати. Н ступимЂ предљ една спуштена носила, и запнтамЂ ранћногЂ, кои у нх>има лежи, оће ли што да nie, пружагоћи му вина или par:ie ; онђ ме моли да му рану на тћло npeBieM^. Н га запитамЂ : „ПрЈнтелго, да ниси скрозЂ npo6ieHb?" — „бсамЂ, одговори онђ . Н < е сагнем7з, да видимђ рану, и угкаснемЂ се тако нно, да чисто натрагЂ посрнемЂ и врисиемЂ ; цела утроба покулд му крозЂ разпоренЂ трбу. КадЂ онђ ту рану види , одговори сасвимЂ равнодушно : „То е рана како валн ! Немои се трудити да е зав^ншЂ, — такве се ране незалечуго !" — Ахђ ! како ми е било ! Н га погледамЂ у лице , лице му е бмло мирно и спокоино као у спавагоћегЂ детета, и нешто е свето лежало у нћговимЂ чертама. Н га запитамЂ да ли жели да му свештеникЂ дође ? Онђ рекне да жели; и тако дође свештеникЂ и причести гаСадЂ е сиокоино лежао , и рекне ми молећимЂ гласомЂ: Матушко, драга Матушко ! немои ме оставити :" — О! да самг. му мои животђ дати могла, л 6w му га заиста дала Да га небш сђ ума смела, cBanifi caMt му часЂ долазила. Напослћдку га однесу, ерЂ нисамњ имала куда. Прив»агоћи н ране другимЂ воиницима подђ еднимЂ сасвим-i) далеко одђ првогЂ стоећимЂ шаторомЂ , наиђемЂ опетЂ на оногђ лдногђ страдалника; онђ се врло радовао, надв ме опетт, види, мало се узправи и замоли ме да се пригиемЂ л н!,му. Н клекнемЂ и запитамЂ га : „Шта желишЂ прјнтелкг?" А онђ одговори : „Матушко, дозволи ми да те у чело полгобимЂ." —- При томђ ме обгрли оберучке око врата и полгоби ме у чело, рекавши : „То е мои првни полгобацЂ ! — па садЂ прими благословЂ умирућегЂ воиника ! — и прекрсти ме рукомЂ cBoioMi,. Н самв бмла дубоко тронута, и са наитоплтмЂ вћромЂ примимЂ благословЂ тогђ храброгЂ воииика. Сузе ми на очи груну; онђ ме погледа и запита ме : „Матушко , зашто плачешЂ ? Tw васЂ жалишЂ ? Мм умиремо за вћру христову, па видишђ како смо сви весели !" — У истомђ тренутку чуемЂ замномЂ Heisifi смеи са ceiro страна, и гласв еданЂ викне за мномђ : „Матушко ! Сестро !" Н се окренемЂ и запитамЂ: „Ко ме зове ?" бданЂ гласЂ одговори ми : „Печено прасе зове те!" — Н се зачудимЂ лко, и сви су се болестници и ран1,ми сменли. КадЂ али се садЂ укаже моимђ очима неко заиста ужасно створен!,: глава, лице, уши, све е то црно бмло, и тако изгорело, та. ко надувено, да е изгледало све као е ? ,на црна рапава лопта, Руке су му такође ужасно изгоре*е н осакаћене бмле. н га запитамЂ како се тако изгорео; а онђмиодговори да се еданЂ сандукЂ сђ барутомЂ поредЂ нћга запалш. Н га почнемЂ завјнти и нзчинимђ му одђ крпа на лич!е — а онђ проповеданћмЂ своимђ све е друге веселт тако, да су се сви изђ гласа сменли; и они кои <зу тешко ранћни бмли, чудили су му се, а и онаи мои б',днми б оин ик,б сђ распоренимЂ трбуомЂ, смеипо се , и помггао

ми е !оштђ и inapniro на нћгове ране намештати. — Особито e бмло вредно видити ову двоицу, оваи е еданЂ трпћлвиво cHOcio паклене муке, и смегоћи се, отишао е сђ овога света. Истбш таб изгорелми топџиск|'и воиникђ замоли ме за накавЂ му драго кисео напитакЂ; н отрчимЂунашу земуницу, и за неколико тренутака опетЂ самЂ ту бмла — но топш/! е оашЂ у томђ тренутку издисао. Онаи другЈи солдатЂ умре тскђ слћдушће ноћи, и до последнћгЂ часа бмо е при себи.

III. П и с м о. Севастополћ £8. Лвгуста 1855. еод. У момђ последнћмЂ писму ioiuTi 3 ниси могла ни увидити, а ни надати се онои туги, кон намЂ се догодила. — Већт, ти е позна то Д а с мо СевастополБ непр!ателго предали, али како ? — Цела е варошБ бмла претворена у едно пламенно море, и сви бедеми и 6aTepie у воздухЂ су разпрснути. Бмо е ужасЂ опустошена — хаосЂ — ужаснш него самЂ пакао ! То е све што ти казати могу. 1оштђ немогу да пред стзвимђ све оно себи, што смо доживили, нити могу да поннмђ како смо могли онакве ужасе сносити. онакову тугу преживити! бдва самћ у станго на те мислити и писати, мое се мисли замршуго: но милосгћу божЈомЂ шштђ ми е волл тврда и снажна. Тм ћешЂ понати, како нко душомЂ и срцемЂ страдамо и патимо; волила бм да самБ умрла, него iuto самБ таи ужасими тренутакЂ доживила, и оне догађае видила, гако крваве, какве 1оште ни еданЂ ратЂ имао Hie. Колико ми силе мое допуштаго, свећу ти обширно описати. У 4 сата, (24. Августа:) ПосћтимЂ разна положенд и мћста; бомбардиран], е непрестано традло, и докђ а до Михаиловске батерје доспћмЂ, бмло е већЂ 6 сатш. Н метнемЂ нешто хлеба, вина и други' подкреплена и осталм потреба за раненћ у мои чамацЂ, и наши ме матрози повезу на другу страну преко залива; — свудЂ око мене летиле су бомбе и тако близу у воду око насЂ падале су,да смо сасвимЂ мокри били, но ипакЂ срећно приспћмо обали. Сђ обале гди самБ на суво изишла, све самБ трчала до Михаиловске 6aTepie ; већЂ е бмо мракЂ, и наше остале сестре зачуде се кадЂ ме виде. О ранћнима могу само то казати, да iii е врло много бмло, тако, да смо данш и ноћу посла имали завгагоћи iK; све сестре беЗЂ разлике срдечно су се трудиле и лшдска уста нису у станш описати ону благодарностБ, кого смо за нашЂ трудЂ са сви страна добЈнли. ГосподЂе HbioBy ревноств вид!о и тугу душе Hbioee при онимђ догађаима, кое е нћгова света волн наредила. ТекЂ што самБ ту неколико сатш бмла, (башЂ смо онда чаи пили) кадЂ една бомба на кровЂ барутане падне, на срећу бмо е истми кровЂ покривенЂ сђ џаковима пунимЂ песка, те су га ови одђ прска исте бомбе, кои е одма слћдовао, сачували. Представи себи таи обштми ужасЂ. Сви смо мислили, да ћемо у воздухЂ одлетити. Мене замоле, (као игуменпо) да одма батер1*го оставимЂ, и у пратнБи наше са Кавказа дошавше сестре К. одтрчимв н брзо на обалу. Докђ cmo да места гди се навози, кодђ Михаиловске 6aTepie, доспћли, умало насЂ двапутЂ танета изђ топова нису згодила. У деветЂ caTifi доспћмЂ срећно у обиталиште.