Šumadinka

т bi шш

долетити сђ питанћмЂ. шта ће сђ огледаломЂ да се ради. Истимђ начиномБ и истимђ путемЂ — гласила е запов ^ стб нека се огледало натрагЂ донесе. Великш кннзђ Михаилљ, братЂ qapa Николе, башт. у то време догоди с е кодђ цара и смегоћи се предлонш цару обкладу, да се огледало иеће неразб1ено натрагЂ донети. Царљ се ооклади и скоротеча поредЂ предречене заповести flo6ie и Т о упутств1е, да предводителго пратн!. наивећ}' предосторожноств за наивећу дужноств нрепоручи сђ тимђ, ћесеу случаго штете, царске милости лишити и строгои казни подврћи, а у противномЂ случаго при срећномђ повратку, да се има великои награди надати. Са безпримћрномЂ предостороЈкносћу грдно се ово дћло изврши, и огледало, кое су четрдесетљ лгодјб носили, срећ„о но и неповређено приспе на исакову п^ицу, гди е ц арЂ сђ братомЂ своимђ сђ прозора гледао и на до 6 бјвену обкладу смело се. На басамацима зимнћ палате поклизне еданЂ нос 1 оцђ, повуче за собомЂ другогЂ, друпи трећегЂ — и скупоцено огледало на илнду комада, раздрузгано лежаше на землБи. Велик ^и кннзђ ^o6ie обкладу! Тако е то, често се проспе кашика башЂ кадЂ доуста дође. (Беседа африканског-b величестваЈ) Пре неколико гОдина пошлћ енглеска влада едногЂ капетана свога у Африку, да сђ тамошнБимЂ некимЂ народима неке уговоре заклгочи. Овоме да Атта кралБ одђ Еггаре, кога ce престолно место Идда зове, приликомЂ светчане ауд1енц1 - е нреко првогЂ министера свога слћдугоћу беседу изговорити : „Н се радуемЂ и благодаримЂ Богу, што васЂ овде кодђ мене видимћ. Ако ме землнци ваши радо гледе, то мораго они веровати, iiito а говоримЂ. Покоинми последнБЈи кралБ имао е радо, кадЂ су бели лгоди у нћгову

землго долазили, али мени eie башЂ толико до тога стало, да ifi н гледимЂ: Н самБ садЂ Атта или кралБ, а бели су лгоди дошли да ме посћте, и то ми на велику радостк служи. Ако сте у намери, да мои верни прЈдтелБИ будете, то се bbi несмете одма натрагЂ враћати: ерЂ е мени мило да мои пр1'нтелБи више дана самнокЂ еду и niro. Н неизгледаи-Б радо на кишу, али ме бели лгоди желе да виде, и л сзмб мислјо, да они могу кишу задржати, али оадава, киша пада и сада као и пре. Токђ таи припада мени чакЂ тамо далеко и одђ горе и одђ доле на обе обале, и а самБ кралБ. Кралвица бели лгодш — ИикторЕн — послала е пр^лтелн едногЂ, да ме посћти. Н самБ и поклонђ ви д!о, кои незаслужуе, да ми се поднесе; онђ е добарЂ за некогЂ одђ мои слугу. Богђ е мене по образу своме сатвор1о, а самв Богу подобанЂ, онђ ме е за кралл поставЈо." Истми таи капетанЂ описуе и личностб нћговогЂ црногЂ величества. „ Онђ е 6bio грдне величине, нћгова се црна кожа стаклила лко, нћгове су очи бмле велике али безЂ свакогЂ израза. Нмао е на себи дугачку црвену одђ кадиФе алБину и дугачке, набране и као скерлетЂ црвене чакшире и разнобоину на глави капу, накићену са перлама одђ стакла и корала. Ноге нћгове, кое су бшле обувене у велике одђ црвене коже и сђ прапорцима снабдћвене чизме, висиле су са обадве стране престола, на кои су га робови нћгови посадили. Великш карминске бое амбрелЂ 6 бк > е надЂ нбимђ разапетЂ. Млоги одђ нћгове пратнћ имали су лепезе и по некомЂ опредћленомЂ правилу ладили су га. Сђ леве руке станли су уста кралћва, то естБ, нћговЂ првБШ министерЂ, кога смо краснорћч!е мало пре чули.

С Т РАНЕ 11 О I! О € Т М.

Т У Р С К А. Преко Марзелн добили смо вћсти изђ Цариграда одђ 5. Лнуара, кое нвлнго , да су прекинуте конФеренгуе, кое су држане у Цар играду између Порте и заступника Енглеске, Француске и AycTpie ради преустроена подунавски кнажества, и то збоп 3 тога, што се лордЂ Редклифђ изнсто. да онђ у смотренго тогђ предмета нема никаквБ1 наставлена. НапротивЂ тога траго ionn> еднако конФеренфе између реченБ! пуномоћника и Порте о четвртои точки гарантјн , т. е. о основнимђ правама христшнски поданика портинБ! и о заедничкомЂ покровителБству надЂ подунавскимЂ кнажествама. — У Цариграду разнео се гласЂ , да ће у случаго томђ , ако се заклгочи миртз , се на сћверу турскогЂ царства т. е. у Бугарскои и на дунавскимЂ обалама, поставити еданЂ корпусЂ воиске, састоећЈи се изђ Француза, Енглеза и Аустрјннаца, да одрже и обезбћде остваренћ уговорнм опредћленд и уелов1 - н. Говори се, да ће правителБСтво турско свога посланика при персискомЂ двору, Ахмет-пашу, кои се у Цариграду на одпусту бави, опетЂ у Tesepae.ij послати, сђ тимђ налогомЂ, да тамо посредуе измеђуПерс1е и Ен-

глеске у порођеномЂ између xin држава неепоразумлћнго и размирици. — Изђ Трапезунта авлаго одђ 27. Декембра, да е она египетска дивизја , кон е у ЕрзерумЂ послана, з 6 огђ снега, кои е све путове завено, и збогЂ болест1и, кое су бћсниле, принуђена бмла, вратити се натрагЂ у ТрапезунтЂ, почемЂ е неописана страданл претрпила. У Трапезунту понвила се колера. Болестници су изђ болница пренешени у Синопу. Воиска Омер-пашина стићи ће скоримЂ у ТрапезунтЂ, гди ће до пролећа остати , па онда ће ее кренути у ЕрзерумЂ. Мукли-паша, кои е до6io налогЂ, да све нуждне мћре за обрану тогђ важногЂ града упогреби, скушо е тамо већЂ до 20.000 момака. ђенералЂ В ил!нмђ одпутовао е као ратнвш зароблћникЂ изђ ТиФлиса у Москву. — Изђ АлександрЈе пишу „Тр *1естерЂ Цаитунгу" подђ 8. Лнуара, да суутамошнћмЂ пристаништу ^у еднои страшнои бури, коа е 3. тек. мес. беснила, 7. лађ1и населе. Р Ј С 1 I. „Русши ИнвалидЂ" доноси намЂ дневну заповћстБ, KoioM'i> се кннзђ Горчаковљ прашта одђ гожне воиске, и коа гласи овако:

Ф - -