Šumadinka

д ]јленћ за Кричг>. Баронљ Ротшилдљ примлћнг. е одђ Султана у аудјенцж и отићиће у брусалимЂ. — Изђ Цариграда пишу „Журналу де Деба" подт 4. Ннуара слћдугоће: „При свемЂ томћ , што е Pycia услов1н мира примила, заклшчено е у едномт. кабинетскомх> савКту, да се спреманн за ратт. снажно продуже." — Истми дописателг. лвлл, да е турско правителЕ .ство наумно воиску ерзерумску, умношити па 40.000 момака, и да су већ-t издате заповћсти по провинцжма: Анатолш, Сивасу, KoHin и т. д. да се скуила велика количина ране. Та ће се рана, чимћ наступи лепше време оправити у ЕрзерумЂ. а за ту е цћлБ одрећено 12.000 камила, кое ће ту рану носити. —• бдна телеграфсна депеша изт. Цариграда одђ 16. Лнуара HB.iH, да се една ериенско - католичка црква за време богослу!кен!а сурва-ia, и да е томђ приликомЂ 30 лица кое y6ieno кое ранћно; — у Гадри бмио е неки немира; Турцм су се сирЋчБ дигли, на христ1пне и на енглес когђ конзула, кои се едва бћгствомЂ избавјо. Слаба турска посада и мћстна властЂ nie бмла у станм, да стане на путЂ и угуши ту буну. У МарселЋ стигла е лаћа „ИндусЂ" изђ Цариграда одђ 12. Ннуара. — BLctb o предстоећемЂ зак.поченн) мира ioiHTi. е еднако у Турскои предметЂ наивећегЂ удивленл. КонФеренгце о христ1ннскимЂ поданицима већЂ су окончане. (Ово е горе ввлћно.) СкоримЂ ће се друге конФеренгце држати о свнма точкама, кое се односе на ново преустронванћ подунавски кнлжества. — Сардинcitin посланикЂ спрема се за путЂ, на кои ће се у идућш нонеделлкЂ кренути. „ЖурналЂ де КонстантиноплЂ" вели, да е таи дипломатЂ опредћленЂ одђ свога правителБСтаа за участвованћ у врло важнммЂ савћтованнма. У нћговомЂ одсутству заступаће га маркизЂ де ла Минерва. — Черкеска се депуташн вратила натрагЂ у ТрапезунтЂ. На кримскомЂ телеграФу исподђ мора опетЋ се жица прекинула. Врло ће тешко бнти, ту жицу опетЂ наставити, шта више, за садЂ е посве немогуће, то и покушавата. — Лвла се, да Францускш посланикЂ при персискомђ двору, г. Буре, у наиболћмЂ споразумлћнго и пр^нтелБСкомЂ одношенш са ШахомЂ персискимЂ стои, и да се онђ изђ ceiro сила труди, да поравна размирицу измећу персискогЂ двора и енглескогЂ пос.таника.

Р У С I 8. Изђ Варшаве авлаш, да тамо 23. Ннуара стигли аустрјискји ћ ене ра.1Ђ ПарЂ заедно сђ едномЂ депутац!омђ одђ стране ОФицира (поиковницмма ФерстеромЂ и ВатролетомЂ, мајорима: барономЂ одђ ХенчЂ и грофомђ БлекеромЂ, капетаномЂ ВиртомЂ и поручикомЂ барономЂ ПрокешомЂ) да у име аустрјиске воиске покоиномђ кннзу Паск ^евићу, кои е и аусгршскш Фелд -маршалЂ бмо, иоследнш почеств учине. О самомЂ пакЂ погребу пишу „Наи-праизише цаитунгу" изђ Варшаве слћдушће: 23. Лнуара у 10 /4 сат!и пре подне пренешено е тћло Фелдмаргпала кназа варгпавскогЂ изђ дворске сале у дворску капелу. У томђ светчаномЂ спроводу oai.in су вб 1 СОки воинички и грађански чиновницм и свештенство руско врло лко заступлћно. СандукЂ судодворске капе-

ле носила наивмша лица; заклопацЂ пачЂ носили су оФицири одђ козачкогЂ полка, кои е за живота кннза бмо нћгова тћлохранителна стража. ПочемЂ е тћло донешено у капелу, држао е архиепископЂ Варшавск !и и новоreoprieBCKifi опело. Као што се гласа, бмће тћло кнлза варшавскогЂ однешено у цркву Свете Троице, одкуда ће се однети на добра вмсокогђ покоиника, где ће у Фами.пврнои гробницм саранћнЂ 6б1ти. Изђ Одесе пишу „ВинерЂ цаитунгу" подђ 12. Ннуара слћдушће: ђенералу Сухозанету, новопоставлћномЂ команданту шжне воиске у Одеси, учиниле су шче све мћстне власти и надлежателства свое подворенћ. Па и сама конзулатска тћла бмла су зваиично опоменута, да то учине, коемЂ су позмву сви конзули драговолвно слћдовали. Привременми заступникБ градскогЂ гувернера. ђенералЂ ШастакЂ, примјо е на себе таи посао, да представи ђенералу Сухозанету власти и надлежателства, и ( то е морало у толико веће упечатлеић и негодованћ кодђ присутствугоћи конзула побудити, што су они у средЂ сале чекати морали, догодђ нису градски и обштински чиновницм и грађани свое подворенћ учинили, и што су чакЂ наипосле они на редЂ дошли. Неможе се добро измћрити, каквомЂ се неспоразумлћнш ова логрешка приписати има, тект. доста е то, да су се поедини конзули хтели кући вратити, и неучиннти подворенћ. и да ће они тешко хтети у будуће участвовати у буди каквои нвнои свечаности. Млоги еажалћваго одсутствованћ ђенерала Аненкова, кои е свошмђ снисходителности и племенитости карактера обшту лгобавБ и почитаHie жителБСтва задобш. ђенералЂ е Сухозанетт! већЂ постарЂ, но јоштћ врло окретанЋ и живостанЋ човекЋ. — Француски зароблћницћ! јоштђ нису одавде одпуштени, будући Hie никаквми Францускји паробродЋ у одеско пристаниште допгао. — Сви уобште похвалгого улгодно и племенито поступанћ кназа МезгереногЂ, коме е повћрено главно надзираванћ надЋ непр1дтелБСкимЋ зароблћницммма, кои се овди налазе. Оваи е кннзћ к самЂ боиникђ , и оженћнЂ е са едномЋ гроФицомЂ одђ ФаMH.iie Строгановлћве, и она е одђ свогђ отца, а брата овдашнћгЂ ћенерал-гувернера наслћдила нћгову доброту и лгобведостоиностБ. „Ост-даиче постђ" доноси намЂ сдћдугоћ!и заним-'" лбивбш догађаи изђ времена последнћ воине: Кодђ Кинбурна заробили су Руси три Француска Официра, кое су они у замену за руске зароблћнике ослободили. Француске новине „Патри" описуго састанакЂ Tifi ОФира са царемЂ АлександеромЂ у Николаеву овако: Руси одведу те Официре у дворЂ покоиногб вице-адмирала Лазарева, у комћ е двору царЂ обмтавао. ПочемЂ су четвртБ сата чекали, одведу ift у едну салу, у кого e одма чимђ су они унутра ушли, и царЂ АлександерЂ дошао. Онђ е имао на себи униФорму пешачкоп. оФицира безЂ еполета, но са дебелммЋ напрснммЂ гаитанима кое е онђ Hocio за споменЋ свогђ отца, коега е ађутантЂ онђ бмо. Онђ nie имао на себи никакве друге ордене, само орденЂ св. ђорђа. ЦарЂ е примт те ОФицире врло лгобезно и благоволително, пБ1тао ift о нбшвомђ чину и положенго у воисцм, далћ како и коимћ су начиномЂ зароблћни и томе подобна. Онђ iB е такође запмтао,да ли се сђ нБима добро поступа, и кздђ су они то потврдили,