Šumadinka

Ш№ 82 ш

гу умрети. Зато самв наум1о да ваиЂ овде напишемЂ, аже вид К хб , д1>л\г. и отцм наши пов^даша ми. У овомђ момђ приповеданго нетрагките савршенетво истор1*описца, ни CTporifi редЂ догађан. Зато треба вештЈе перо ; и а се надамћ, у комђ народу понве се гонаци и лгоди заслужни за отечество, таи ће народЂ родити и оне лгоде кои ће HbioBa дћла описати. fl ћу вамЂ иаписати овде само мои животђ и она ратиа и нератна приклгочена, кон су у мои животђ уплетена; нетражите у овомђ момђ приповеданго историчке свезе, н немогу догађае све пореду овде забележити, него ћу iii писати кадЂ се когђ опоменемЂ. Н знамЂ да ће исте догађае доцн!е млого перо описати BLiuTie, али истинит1е неће. Н самг. се po^io 1777. год.*ј у селу Бранковини. сат-j, и rio одђ ВалКва , одђ отца Алексе и матере 1оване изђ куће ђелмашевића изђ Гвозденовића. Мои деда звао се СтеванЂ, нћгонЂ отацЂ Петко, а нћговт. Станое, кои е негда ćfaio кнезЂ у валћвскои нах1и. КадЂ самв 6 бш Ј ошђ малђш причала ми е мод баба. да су се наши стари доселили одђ Црногорске границе изђ Бирча. Онда оваи краи Cp6ie бмо е готово сасвимЂ пустЂ , незнамЂ, или е то бмло збогЂ каквопз изселен(н, или су Турци народЂ разтерали , или е куга поморила. И зђ Ерцеговине као што и сада , непрестано су населнвали ове краеве. П Р ичала! ми е мон баба и то, да е слушала , да наши стари кадЂ су се изђ свои краева овамо кренули, да су учинили завћтЂ, да се онде стане и населе, гди чуго вола да 15 пута безЂ одмора рик не, и тако кадЂ су дошли на бранковичгпи висђ , чуго вола гди 17 пута едно за другимЂ рикне, и одма ту ce зауставе и населе, увћривши се по томе риканго.. да ту мора до,бра и плодна землд jhtb . 7ЧР}" 1 а племена , кол су имала завћтЂ да се онде стане, гди нађу пчеле у грму, отншла су у Мачву. Мои отацЂ и мати имали су осимђ мене јоштђ петЂ синова: Николу, Петра, Григорја, Димитр!н, и наимлађега Симу, кои е у ћесарш уч1о воену академјго и бно кадетЂ, а после са ћесарскомЂ воискомђ ишао у Ита.пго; како ce Cp6ia на ново побунила, онђ пређе у Cp6iro, и кннзђ Милошђ учини га одма воиводомђ, но онђ гориши са ДринчићемЂ на Дублго на шанацЂ турскји и погину обадва 13. KLiia 1815. године; ту е онда кое погинуло кое сђ пашомЂ живи уваћено око 600 Турака. — Мои отацЂ и мати имали су шштђ више деце, но н ifi упамTio нисамљ, а читулн e изгорела кадЂ су намЂ уз' Кара*) Наипре е 6bio написао 1762. год. па e доцн!е превукао то н написао 1770. год. па по свон прнлицн у наиновје време , превукао пером-Б н те године, н написао 1777. год. Како е онт. sipaio да рачуна свое годнне наибол^ he читате.^и увиднти изт. HtroBbi неколико реч1н кое ћеио овде приповедити. О скупштиии Манскои v Карловцима 1848. год. при ручку између осталогт. разговора упмта га ПатрјархЂ : „Колико имате година?" На ков онт. одма одговори : „има ћу око седамЂ осамЂ година." Mbi се сви остали зачудимо томе одговору, но TlaTpiapvb сети се одма кое године онђ разуме, и смешећи се одговори : ,,и а одђ прилнке толнко година имамЂ." Покоинии владнка EereHie ГовановићЂ разтолкуе осталммЂ гостнма за асталом-b, да они нерачунак) оне године кое су проживили, него само оне године, кое шштђ вмаго да живе, и да е погрешно уобнчаено казати: имамЂ 50 година , иего требало 6bi да човекЂ кои е »imio 50 година каже : „немамЂ 50 година," илн „noTpomio caMb 50 година одђ могђ живота." А „имамЂ 50 годнна" требало 6bi да значи : имамЂ iouii> да жнвнмт» 50 годнна.

ђорђе†ратЂ куће погореле, само !оштђ три сестре памтимЂ: Стан!го код е бмла удата за Живка Дабића у Лутину. Марицу за ЈованомЂ ВилотиевићемЂ у Валћву. и Mapiro удату у Таково за поиа - павлова брата MaTiro. Мои отацЂ имао е више сестара и браће, одђ кои само наимлађ!и нћго†братЂ Нковђ јоште живи, кои е у време Карађорђева рата бмо командантЂ валћвске Haxie, а после дошао на мое место у совћтЂ србски, а н одемЂ у воиску на Дрину. Нћгово име наћићете често у моимђ рукописима. Онђ живи сада са своимђ смновима и прочомђ породицомЂ у Pycin у Хотину. Ако д пре умремЂ а они се дотле неврате, немоите заборавити, да тамо имате стричева, браће и сестара кое ioiufo нигда нисте видил и. ОтацЂ ми е причао: кадЂ су Немци хтели воину на Турке да подигну слали су му (око 1789. год.) прокламац!е те е онђ бацао крозЂ прозорЂ у џам!е валћвске; но Турци непоплаше се, него кадЂ видн да ће ратЂ почети зађу по селима и покупе све оружћ одђ Срба и однесу у Валћво. Они зовну нћга и рекну му: „Узми Алекса 100 пандура па иди те чуваи одђ Палежа до ушћа да Каури крадомЂ непређу," fl имђ кажемЂ — прича мои отацЂ — да у момака нема пушака ерЂ су они све покупили, него да ми даду пушке. Они одма даду ми за 100 лгодш' оружћ, те а одемЂ и наместимЂ страже покраи Саве одђ Палежа до ушћа ; а а сђ неколико пандура и Турака по кад-кадЂ прођемЂ и страже обиђемЂ. КадЂ едне ноћи нестане ceiro чамаца што су бмли сђ наше стране на Сави, доцнје чуо caMi> да су Немци за едну и ту исту ноћЂ одђ влашке границе узЂ Дуна†и Сдву до пве лађр и n-o опу страну превезли. То е бмло уз' нашЂ божићнми постђ (1787. год.) У исто време бмли су спремили Немци две пуне лађе воиника да ударе на долђнми градЂ и да уђу на Су-каш'го. Пре тога уговори сђ нЂима ГованЂ Чардакл!л, ђикићи и Влаико Београдци, да имђ Kanie отворе. Они су бмли млоге градске топове ексерима затворили, клгочеве друге одђ isanie начинили и Су-naniro целу ноћв у очи Воведеша отворену држали и на воиску ћесарову чекалн; но воиска недође, али заиста obi.ih су се навезли у Земуну но неизвезу се на Су-кашго, него норедЂ града низђ Дуна†оду и изиђу на Борчу; изговарагоћи се после да нису могли одђ магле погодити Су-каппо, али по свои прилнци они су се бонли какве преваре и нису смели Чардак.пн и 1)икићи побегну, но неколико одђ ншовогђ друштва Турци увате, па су имјј све одђ луча цепке цодђ нокте ударали докђ ifi са тммђ мукама нцсу поморнли. , (На годнну дана пре тога они соглндателЂц цон су по Србји одали и народЂ спремали за немачку краину, одвели су са собомЂ млого момака изђ Cp6ie, кои су се више Варадина у Каменици екзецирали; међу прочима бмо е Исаило Лазаревић -b изђ Уроваца, КићанЂ изђ Златарића, ИванЂ изђ Мислођина, кое самв и н доцн!е познавао. Исанло ЛазићЂ погинуо е одђ наше стране првми на Белћини кадЂ смо се 1804 год, почели сђ Делјама тући.) fl самг. чувао — прича далћ мои отацтЈ — да непређу Не.мци, а непрестано самв преко Са.ве гледао и