Šumadinka

ћи претннма Г. Брунова, маиодушнимЂ поднисомб лондонскогђ траитата ycTynio опетљ иск.иочи.'' е ли садашнћ станћ CTBapifi било за то згодно, да се оваково насиино и огромно предузеће изврши ? всу ли имали прабо они кои су убеђени да 6bi све то могуће бмло, ако 6б1 цела средна Екропа свои ми.понћ бораца противв Pvcie кренула, или напротивЋ онбј , кои су побћду надт> Русима по искуству I. Наполеона и у томћ сиучаго за немогућно дршали. но кои су савћтовали, да се сагозне силе поравнаго сг. PycioMT> на основу предлога цара Николе, и да се Европа одч> будући наспл'1а руски заклони обшгимЂ еднимЂ европскимт> сагозомљ? У томе се укупна сила целе Нћмачке nie могла сложити , и зато е Аустрм нринуђена бмла, да на свого руку ради. VI. Нримска вопна. Западне воиске скупиле се бмле кодг. Барне, где су заклонКне бмле на свое силне Флоте, а руска се Флота затворила у пристаништу севастополћскомт.. бданг. походћ према Д}'наву преко Добруче изпао е рђаао за рукомђ , а за ступанћ кт> Шум.ш nie сагозна воиска спремна бвЈла. а ст. друге стране била е та точка као и сва сћверна Турска доволвно од!> Аустрје заклонћна. И зато е сагозна воиска заклгочила уватити бика. кои се на Европу ocTpeio, за левии рогт>. Тако е дакле кримска воина тврдо заклгочена и одважно извршена. Битка на Алми доказала е. да се руске воиске не треба башт> то.шко бонти, тврдина пакт> Севастополв давала е такавт. одпорт>. да се већљ сва и морална и тактична надмоћностг, сагозничка узалудна чинила, и европско нвно мишленћ клонило се већт> ći.i ло оннма. кои су цело то предузеће кримске воине сматрали као неко немогуће и узалудно покушенћ, и осуђивали га као неку стратегичну будалаштину. и кои 6i>i волели, да е боино полћ пренешено у малу Asiro или у Бесарабио. Но при свемг. томћ бмла е кримска експедиц!'н добро прорачунћна, и она е бк1ла едино предузеће, одг> кога су се рћшителномт> усићху надати могли. Военши походг> сагознм сила противг. ТиФлиса бмо 6fai управлћнг. противг. едногг. пришивка грдногг. рускогг. царства, и небм главну стварБ никако рћшнти могао , почемг. nie ни ммслити, да бм се оданде у унутрашноств Pycie преко Елбурса рћке продрети могло. а продиранћ у равницу између Прута и Днћстра излојкило бм сагозну воис-ку онои истои судбини, коа е постигла све пређашнћ воиске. Цела светска повестница одт> Дар1л. Хпстасповогг. св!на до Наполеона сведочи, да v пустимг. степама и безкраинммг. равницама опм земала легке наивећа нвЈова одбранителна снага. и да су већт> стари Скити исто тако као и нћгови преемници Руси , излагали сваку тамо продир)'ћу воиеку опасности, да постане гкертва глади или силнб! конанички чета, или да свое спасеше тражи у пагубномг. и грозномг. повратку. (Заклгоченћ слћдуе.)

Т Ј Р С К 4. У Цариараду 23. Инуара Све ратне потребе ако су V цћни иале и сва е лиФерантска (набавлнчка) раднл на-

еданпутг> стала. Воиска у Цариграду г и око нћга сведена е на врло малми брои. У масланскомг. стану има само око 1000 Француза : а одг> Енглеза има само нешто мало кавалћрје у Шкутару , и два баталтна у Пери и Галата-Сараго. — Али-паши, кои полази у Паризг. на конФеренц*1е, данг> е на расположенћ паробродг> „АачЈо"; з а нћговогг. мћстозаступника означаваго Мехмеда Киприс,iia. — Султанг. е почествовао маскиранми балг. у енглескои палати своимћ присуствомг.. — У Трапезунту 16. Ннуара. Руси су едну чзстб 6рменске оставили и повукли се натрагг. кг. Еривану. За1;авкаска експедиц^н Омер-пашина сасвимг. е застала; езrpa нћгове воиске скуплл се у Ерзеруму г , а самг> Омерпаша очекуе се у Трапезунту. „Трјестерг. Цаитунгг," садржава оне 21. точке о реФормама, кое е султанг. одобрјо : наблгодаванћ хатишерифз ђилхаискогг., подаренћ сгарм вћро-законм повластица грчкои и ерменскои цркви, разрћшенћ патрјнрппл одђ мирске и судеиске власти. равноправностг, ceiro вћроисп].д!и, забрана гоненн и казненл збогг> промене вћре, пуштанћ хриспмнна у државна звашн, подизанћ основнм народнм школа, уводенћ мирскогг. судоводства за раго. доводепћ у редг. свјго досадг. постоећи грађански и криминалнм закона, законикг. у свмма државнимх. езицима, преустроенћ тавница; реФорма у иолицаинои струцм , пописиванћ рае у воиску и пуштанћ христ!нна у вмше вонничке чанове, преустроенћ провинц!алнм власт|'и , право, да могу и европеици набавнти непокретна добра. непосредно разрезиванћ данка ; поболвшан!, саобраштаинми путова, буцетх. за државне приходе и издатке, заступанћ Христјина у државномг> савћту, кредитна заведевјаза трговину и наипосле реФорма новчане системе. Изг> Ерзерума нишу „Таимс"-у попг. 23. Декембра слћдугоће: „По последнвимг. писмама изг. nepcie, налази се r. Мураи на путг> у Батумг.. Шахг> е персискш издао свв1ма властима палоге, да га на путу са наивећомг. учтивости предусретаго, но лисао му е уедно писмо таквогЂ садржан, да е за садт> барг. свако помиренћ немогућио. Стигла cv писма одг> ђенерала Вил!нма одг> 2. прошлогЂ мес.еца. Опт> се налазЈо у оно време у ТиФлису, одкуда се спремао на путг. у Москву. Нћму и нћговимг. друговима иде врло добро, и руске власти ci> нвима наиулгодHie поступаго.

Р S С i и. „Сћверна Пчела" доноси намг. еданг. чланакг., кои садржава проекте гвозденм путова , кои ће се у Русчи имати градити , и посредствомг. кои ће трговина и радиhocti , у Pycin процветати. Она вели, да ће се са онимђ већ!> започетимг. главнммг> путемг. одг> Москве преко Туле, Орела, Курска, Харкова, Полтаве и Кременчуга ДО } Одесе сћдинити ionrb слћдугоће споредне лише: 1) одт> Орела преко Смоленска , Рћзана , Тамбова у Саратовг>; 2) одг> Орела преко Смоленска у Витебскг., кон ће линЈн, сћдинћна са московскимг. и одескимг. путемг. , сачинлва-