Šumadinka

102

безЂ икаивога изгледа на ycnl>xx>. К.о се дакле миру нада, таи мора иредпоставити, да су се западне силе задоволБиле са манБОмг. части онога, што они назмваш „ос.тбођенh Европе одђ руског-Б надмоћ1а" т. е. са о слобођенТ >мт> Дунава. са обезбеђенћмБ Боспора. са увеличанћмт. ФранцускогЂ и умаленћмљ рускогт. уплива, са изтледомт. на TparohiK постоннми мирт. или поне примиpie. Ако е то тако, онда се та скромностг, сагознички кабинета неможе никако прнписати Hi>ioBOMi> духу умћрености (будући у таквои прилици свакш гледа толико да заграби. колико е само могуће) , него то се има приписати н1Ловомг> тврдом-b убеђенго, да оне жертве, кое 6lj iS продужен]! рата стало, неће стодти у никаквои сразмерицм са надлежнммтћ користнма, и да 6w наииосле такавг> поступакт, произвео наидалћ неко незнатно увећанћ HfcioBorjb почастнсп> ycnl>xa и добитка. -—- У томт> 6w случаго западне силе одустале одт> свогт> великогЂ намћренп, т. е. да ослободе Европу одђ рускогт, уплива и задоволћиле 6i>i се са манвомЋ cboi'omt > тежнБОмг то еств да само Турску и Дунавт> одђ рускогт. притиска ослободе. IX. Положап Шмачке у предстоћемЂ станго creapiii. Што занадне силе нису далћ ишле, има благодарити Pycia неутралности Праиске и Нћмачке, и умћренои политики аустр!искогт> двора. Праисгии кралв 6wo е изг> начела противанг> овоме рату, и то не само збогт> кабинетске политике свога отца , него и збогт> има значан , кои е оваи ратт> одма при свомт> почетку на себе примш. Онт> е едномт> приликомћ рекао едномт> немачкомт> дипломату: „Кадт> бм се радило о томе, да се крстт> на истоку оиетЂ подигне и прослави, н бм на такву цћлв сву мон) воиску у помоћћ дао," и млого е труда стало, докт> су га склонили на то, да е стушо у одбранителнми сагозт> са Hi.мачг.омт> и Аустртмт. противљ свакогт> нападанл на устршске землћ идолвн!и ДунаБЂ. Но унутрашни незгоде овогт, положенн, растећ1и притисакт> и навалћиван!к са стране, посредованћ двего политичнТ> наизнатнш среднг>и држава немачкогт> сагоза, вћроатностг, о разкомаданго и разцеплћнго немачке силе; далћ извћстно предстоећа блокада праиски пристаништа одт> стране западне Флоте, и предстоећш ратт> на долнвои Раини, учинјо е ово тугалг>иво положенћ немогућнммт>. Да е Pycifl западно - аустршскш ултиматљ одбацила, онда не бм бмло никакве сумнћ, да бм на пролеће сва Нћмачка на opywi<; устала, те да тако примора Pyciio на приман!) поднешенм, а може бмти iomTt и далви несноснш зактеванн. Ако е дакле ово изнснен!> Праиске, кон е зато сву Нћмачку на свого страну превукла, рћшително подћнствовало, онда е и ово премда у некомт, смотренда задоцнћно излсненћ наивећегт 3 уваженл и признателности достоино. Шта више, може бмти да ће се доцше сматрати као велика срећа, што е затезанћ праиске политике приморало себи саме оставлћне западне силе на краинћ разв1'нић и напрезанћ у воеванго, и тако TbiMe ослободила нћмачке силе одт> те судбе, да при слабомт> подпомаганш одт> стране западнм сила, наивећ!и теретт> рата саме понесу, овогђ великогЂ рата велимЂ, коега

последнл намера и краина цћлв i'ouitt > Hie Нћмачкои сасвимђ на чисто асна. ■

ПОЛИТИЧНУН ПРЕГЛЕДЂ. i U Паризу S. Фебруара. — Ако се иикакве непредви- ' i ђене препоне не понве, започеће се конФеренфе париске у Суботу, т. е : 11. Фебруара. Исте конФеренц1 "е, кое »■ 1 су имале јошђ 9. Фебруара започети, одложене су на i 1 два дана доцн!е зато, што по наиновшмЂ вћстима изђ i Цариграда, вели!пи везирт, Али-паша пре 9. Фебруара i неможе у ПаризЂ стићи. Да ће течаи Tifi конФеренц1н врло брзо ићи, о томе нема никакве сумнћ. Доволђно е знати, да ће вр'овно руководство Ti8 преговора лежати у рукама цара Нанолеона, и да самЂ царЂ млого на то држи , да при отваранго парламентарне сћднице 20. Марта тек. год. буде у етанго. нвити своме народу, да се питанћ : оћели бмти рата или мира, као рћшено сматрати може. Да 6bi се на предстоећимЂ конФеренц1 *нма мира свако потанко и спорно разлаганћ и разгранлванћ избегло, и колико е могуће више времена заштедило, заклгочиле су западне силе, да се преговори воде посредствомЂ нота т. е. писмено. Одма у првои сћдници бмће рускимђ пуномоћницмма предложена главна начела и опредћлена, кон заклгочити се имагоћји мирЂ у себи садржавати. Потанко у начелу разлаганћ о садржаш и послћдичнои важности истм опредћленл неће се дозволити, будући су она тако саотавлћна и утврђена, да изгледаго као изразЂ европски интереса, и да iS по томе ч руски пуномоћницм Mopaio или просто примити или просто обацити. Само онаке измћне, кое недираго у суштину главногЂ питанн и HtioBbi начела, као н. пр. учредничке измћне, разаснителни додатцн и т. д. моћиће бмти предмет-b разлагана. У свакоћ1Ђ другомЂ смотренш, изгледаће предлози и зактеванн сагознм сила одђ Pycie као некји видђ ултимата, на кои ће, као што е већЂ речено, гроФЂ ОрловЂ и баронЂ БруновЂ имати оваи простЂ одговорЂ дати: мм всмо или мм писмо опуномоћенн, да на то пристанемо. У првомЂ случаш ставлћна ће бмти речена опредћлена одма у еданЂ особенми протоколЂ, кои ће бмти подписанЂ одђ CBiro пуномоћника на конФеренфлма, и кои ће башЂ тнме добити пуну важноств прелиминарногђ мира (т. е. предварителногЂ преговарана о миру.) Тада ће се заклгоченћ мира као извћстно сматрати моћи. У другомЂ пак -б случаго одма ће се конференц!е сматрати као прекинуте, чега пакЂ немамо узрока бонти се, будући се редко какавЂ конгресЂ започео подђ миролгобивЈимЂ и за заклшченћ мира поволбн 1 имђ околностима. У тилћр1лма тако се сматра скорашнћ заклгоченћ мира за извћстно, да се садЂ у двору манћ занимаго политикомђ , колико сђ предстоећимЂ порођаемЂ царице, кое ће пасти између 3-гђ и 8- гђ Марта. ГласЂ, да ће у случаго томђ , ако царица роди принца, бмти царЂ ауCTpiScKiS кумЂ царевића. све се већма одржава, и она