Šumadinka

133

ase познае, таи ће се о томе увКрити; изнуде ли се пакЂ одђ Турака безмћрна зактевани, онда се тмие само npiуготовллва една велика реакцја (противудћиство) , и Турцм ће бћ!ти принуђени, тражитн себи лека релипознммг. -ФанатизмомЂ. 1 ошђ садг. веле Турцм : „Нашто водимо Mbi рат-fa ? Pycia nie зактевала за Христ!нне нека нова права , него само обновленћ иодржан^ старн; самзницм пакЂ зактеваш десетг> пуга више." Оваи последнБ1и Ферман-b учиниће разцепл1.н 1, између Мусломана и Христјана iouiTi> већимт. него што е досадт> бмло. О нђ ће свакоић одсадашнћмЂ (будућемЂ) министерству руке савезати и у унутрашнБОСти озбилЂне немире породити у мћсто да произведе единство у пословима правителћства.(!) Нека се Европа окане свога заблуђена, докђ не буде доцне; и неиа се у Паризу скуплћни државницм двапутЂ н зрело размнсле, пре него што приступе краинсјотномђ ммшлћнго цариградски посланика, ако нису ради, да истребе половину жителЂСтва европске Typci:e.(!I) U Цариераду 13. Фебруара. У овдашмлшЂ воиничкимћ болницама има врло млого болестника и влада велиKifi поморЂ. — Грчко и ерменско свештенство засадЂ iouiTb Hie по црквама прочитало султано†хатншериФЂ о дарованммЂ правама христ1ннскимЂ поданицмма вмсоке Порте. —- Турско правителБСтво као да е одустало одђ намЈ.ре. да прибере еданЂ новђ корпусЂ воиске у Трапезунту. Омер паша налази се ! оштђ у Редут-Калу. ■По вКстима изђ Евпатор^е одђ 6. Фебруара, б1 -.сни кодђ тамошнћ посадне воиске шкорбуртЂ — У Смирни е 15. Фебруара тамошнЂШ паша последнвЈи царскји хатишериФЂ сђ наивећимЂ торжествомЂ обнародовао. Ран е осимђ тога добила одђ мецлиса право да могу доћи у конакЂ на конго и да при засћдашнма меџлиса изђ cboin собственм чибука пушити могу. У Цариграду 16. Фебруара. — Порта е нздала 100 милтна гроша новогђ папирногЂ новца. Но ДиванЂ се томе против1о и отудЂ се породила читава распра и неспоразумленћ. — Рекрутиранћ христ1ннске рае скорммЂ ће се оз 6 илбно започети. — Заповћсти односеће се на заилгочено примирје текЂ су садЂ оправлћне у КримЂ. — Међу Французима влада шштђ еднако великЈи поморЂ. — Забјудна о извозу ране већЂ е од7> части дигнута. Р у С В ff. — Телеграфске депеше изђ Шведске авлнш, да ру си ревностно наставлнш своа одбранителна утврђена на финскомђ морскомЂ заливу. Они имаго садЂ 18 пароплор.нн линеинм лађа, 14 корвета и 70 топовски шаикш сасвимЂ опремлћнм. — А изђ Петробурга пишу „Конститусшнелу" подђ 7. Фебруара, да се ратна спреманн у Финскои и у Курланду сђ иаивећомЂ ревности продужуш , да се и у шзкнои Русш догађаш одђ нскогђ времена знатна воиничка кретана, и да ce непрекидно сђ наивећн мђ напрезанћмЂ продужава утврђиванћ Николаева. ђенералЂ Лидерсљ позвао е све ОФицире свое воиске, кои су у Одеси на одпусту бшли, опетЂ натрагв подђ заставу ; а тако исто и на одпусту бмвши оФицири воиске . налазеће се на полђскои граници, похитили су кђ своимђ дотичнимђ корпусима

— И зђ Петробурга пишу „Наи-праизише цаитунгу" подђ 14. Фебруара слКдугоће: Нћгово величество царЂ АлександерЂ послао е мћстозастз 'пномЂ военомЂ гувернеру вароши Ревала и команданту естландске воиске, ђенерал-ађутанту Грабу, као годђ недавно и ђенералу Сћверсу еданЂ рескриптЂ, у коме онђ ђенералу за снажне и ревностне мћре, кое е онђ наредјо поради обране нћму повћрене провингуе, као и за изредно снабдћванћ воиске, изражава свош признателностБ. Таи рескриптЂ гласи овако : „Павле ХристоФоровићу ! КадЂ е мои отацЂ, блажене памети, вама предао повелителвство надЂ воискомђ опредћленомЂ за обрану Естландје, онђ се е тврдо надао, да ћете вм на томђ новомђ дћиствованн вашегЂ полго посведочити ваше искуство и мудру иредосторожностб . — ПочемЂ самБ а садЂ прегледао и разсмотрт извћст]'е ваше о дћиствованго вашемЂ год. 1855., а самв се сђ особитммЂ задоволБСтвомЂ увћрш. да сте вм поклонћно вамЂ поверенћ снино оправдали. При вашемЂ брижл бивомђ старанго за благостанћ повћрене вамЂ воиске и при наблгодаванш наистрожје гитедлБивости, вм сте уедно предузели наисходнје мћре за обрану повћрене вамЂ провинц^е од^з непр^нтелБскогЂ нападанн. Мени е особито мило, што вамЂ могу за ваша полезна напрезана изразити мош искрену признателностБ и мое подпуно благоволенћ. fl вамЂ остаемЂ за свакадЂ благонаклонљ АлександерЂ." ФР4ВЦ»СК1. „МонитерЂ" одђ 18. Фебруара садржава у cboioh незваничнои части слћдушће изавленћ : „ЦарЂ НаполеонЂ отвориће лично у понеделнкЂ, 20. Фебруара у 1 сатЂ по подне у маршалскои сали тилћрјиске палате сћдницу законодавногЂ тћла за год. 1856. и примиће заклетву онм членова сената и законодавногЂ тћла. кои ову заклетву јошђ нису положили. Сва лица, кон сачиннваго царску пратнго, као и дипломатско тћло, кардинали, министри, маршали, адмирали , кавалћри великогђ крста почестне лепе и ванслуЈкбени официрн и дворски чиновници царскогЂ двора и принцева, ућиће у тилћрје преко степеница „ПавилонЂ де ФлорЂ". Членови три велика државна тћла и разне депутацје ућиће преко степенице „ПавилонЂ д' ОрложЂ". Сва лица . кон ће у тои церемонјн присутствовати, мораш наидалћ до 12' ' г caTiH бмти већЂ у тил ћрјнма. Топови ће огласити почетакЂ и свршетакЂ те свечаности." А последнћЈи брои „Остданче поста" доносн иа-.п, већг, и целу бесћду цара Наполеона . и то путемЂ телеграФскимЂ. Бесћда ова гласи овако : „Господо Сенатори н Депутирцм ! К здђ самЂ васЂ последн1,!и путЂ сазвао. притиски*вале су насЂ тешке бриге. Сагозне воиске сатирале су се едномЂ обсадомЂ , у коши нзмђ е постоанство непрјателн већ-b готово cbv надежду одузело, ^ia ћемо успћти мо ћ ii. Европа, коа е посве у неизвћстности бмла, очекивала е свршетакЂ борбе ире , него што би се она сама изаснила , на чши ће страни бмти. Да бн се рата снажно и сђ успћхомЂ водити могао, -зактевао самЂ