Šumadinka

кодљ министра финансје снннии балг. , на комб с у и сви пуномоћннци учаотвовали. По зваиичнммв извћстјама брои Француска сада 35.931.032 католика, 480.507 калвина, 267 825 лутерана, 73. 975 еврен и 30.000 Јкителн, кои су разни други исповћдаnia; cKvna дакле брои Француска 36,783 339 жителл. — Данасг. (14. Марта) дигла се царица Француска прввш путч, после порођан изђ кревета. „Ост-даиче постљ" пише слћдушће : вданг> в>ранцуск1и оФицирЋ изг> Крима ав.ш, да е Француска воиска одљ 10ai/i мес. 1851. г. до lO.iia 1S55. г. имала слћдугоће губитке. На боином-ћ полго погинуло е 12.000 лгодш; одг, рана помрло ч 7000; као неспособнш осакаћени послати су 25.000; одђ колере и срдоболћ помрло e 60.000,— свега 105.000 лгод!и, изузимагоћи оне , кои су последнви 7 месецш погинули и помрли. Али продугкава дал!> официрљ — Mbi то неставлнмо у новине као вм, него кажемо само 20.000. Вм Енглези дознаете врло млого о ваjiiofi воисци. а мм врло мало. ПаризЂ 12. Марта. Оно што разне новине о дћланго KOMHcie и подкоMncie (v кое су се пуномоћницм подћлили), пишу, неможемо ioruTe ни потврдити ни опроврћи. бдино о чему васт. иогу увћрити то е: да е еданЂ одобрљ саставлћнљ, кои сачиннва и у редЂ доводи трактате будућегЂ мира. У прекгочерашнћмЂ засћдаш'го поднешенЂ е планЂ тога одбора, по коме ће се уговори израдити, и бмо е прегледанЂ и одобренЂ. У првои или наидалћ у другои идућои сћдницм бм ће све тако готово. да ће се већЂ моћи подписати. ЛордЂ КларендонЂ спрема се већљ да иде у Лондонђ. Тако нсто н гров >ђ Булђ скоро ће у БечЂ поћи. Заклгоченми мирЂ причиниће свуда у народу велику радоств, али као што се чини, пуномоћници кои заклгочаваго мирЂ нису задоволвни. Нзмеђу рата и мира? нису могли они за садЂ, нигпта друго осимђ мира изабрати: извћстно е то, да е АустрЈа сасвимЂ незадоволБна, Енглеска јоштђ вмше; исто тако Сардишн и Турска незадоволБне су, но свака та дргкава незЕдоволвна е изђ свои собственм особитм узрока, и Fycia може бмти даће се моћи сасвммЂ задоволвити. Хоће ли такавЂ мирЂ дуго транти видићемо. Pycia и Француска све се већма една другои приближуго. ГроФЂ ОрловЂ непропушћа ни наиманго прилику сђ којомђ бм могао npiaтелвство Францускои указати, исто тако Францускш двор ђ и свакш ФранцузЂ понаособЂ показуго свого искрену оданостБ спрамЂ тога вћштогт> заступника моћне Pycie. —• Удовица славногЂ рускогЂ дипломата Поцо-Ди" борго, кон овде у Паризу живи, намћрава кадЂ се заклгочи мирЂ, еданЂ врло свннђ балЂ правити, кои ће у слкности cBoiofi све друге балове, кои су овде одђ неколико година давнкк превззкћи. — Ж зђ свега се дг.нп vr ића да руска дипломац !н свои Францускои желБИ на сусретЂ иде, и тмме полаже темелв каквомЂ може бмти случаиномђ будућемЂ сагозу између ова два велика народа. Као што изђ поузданм извора чуемЂ, Pycia ће за лк>6 овђ цара Наполеона како се мирЂ заклгочи наставити свон званична сношен!а и са Сардин!омЂ, кол су јоштђ одђ онм догађав 1848. год. прекинута; и на последку и то може бмти истина да ће Pycia правителство шпанске кралБице Изабеле прииознати. Мора свакш признати да

е руска дипломацЈн врло добро извћштена о Наполеону и да врло мудро иде онимђ путемЂ кои ће е кђ цН Ли ' довести. Ост-даиче постђ " доноси намЂ слћдугоћу анекдоту о цару Наполеону. 5. Марта као на данЂ порођан цар и . чина при царскои трапези бмло е више лица , између кои и КанробертЂ , Боске, МанннЂ и ВаднЂ. Иосле вечере усгаде царЂ наеданпутЂ и рече ,,fl видимђ , д а С у ваше чаше празне , подаите нека се напуне. fl ћу са^ едну здравицу да нашемЂ." Сви су мислили, да ће цар Ћ у здравлћ царице и смна пити . али царЂ почне овако на<пнти. „У здравлћ Канроберта и Боскеа!" Обоица нису знали о свомђ узвишенго на оваи велик1и степенЂ ц бмли су врло тронути. Боске мал' н!е пао у несвестк и мал' hie са етолице пао. F А 3 Н Е Н 0 В 0 С Т И. Како енглеске тако и проче новине саобштаваго, еданЂ шштђ нечувенми али ипакЂ истинитми догађаи. У вароши Кеглего у Енглескои умрљо е овм дана HeitiB ЕнглезЂ именомЂ ШерпЂ, к<>га се чудноватои одважности цела околина одђ млого година диви и чуди. Онђ е бмо залгоблћкЂ у едну девоику, и већЂ е бмо уговорјо да се венча сђ iihosie . кадЂ наеданпутЂ нћговЂ отацљ заузме се противу тога брака и недозволи му се вћнчати, „СветЂ за мене нема вмше никакве дражести и ншвота !" повиче ШерпЂ, и тугомЂ свладанЂ, оде у свого собу, и — валБда узеде пушку те се уби ?— Hie, онђ нехтеде учинити то што су хиллде залгоблћнм пре нћга учинили, онђ е учин1"о сасвммЂ нешто ново, што нико до сада nie учинш, и кое само еданЋ ЕнглезЂ учипихи може. Шер пђ дође у свого собу, легне у постелго, и са свммђ равнодушно каже: да ће целогт, свогђ живота у CBoiofi постелви лежати. Което могао вћровати? — Али )онђ одржи свон. рћчБ, и iiie никако устано изђ свогђ кревета, и тако е жив!о 49. и словомђ велимЂ четрдесетљ и деветЂ година. За цело то време бмо е само еданпутЂ неколико дана болестанЂ, а иначе свагда е имао врло добарЂ апетитЂ, изгледао е здравЂ и тако одеблно да е поеледнћ године 208. Фунт!и (око 123. оке) бмо тежакЂ. — Teis b 8 дана предЂ свого смртв почео се тужити да нема апетита. Онђ е умрЂ о у cboioh 79. години. СадЂ кадЂ е умрЂО изђ ceiro о 6 лижнби предћла гомилама врви светЂ да види тога чудноватогЂ човека. — Млоги веле, да се Шерпт, венчао са свошмђ девоикомЂ, небм ни тако дуго VKHBio ни тако одеблно. таи нћговЂ аиђео одавно бм му животђ прекрат|'о. — Одђ некогЂ времена по Тиролскои и по горнЂОи Аустрји иде една с .мирена калуђерица и купи милостинк) за основанћ заведен|'н у ВестФалш за „воспитанћ мале сиротне католичке деце." Она е бмла свуда како у монастирима гдћ калуђери живе, тако и v онмма гдћ су калуђерице, врло лепо примана и обдарена. КадЂ та скромна калуђерица изђ Пустентала дође у Линцђ и еданђ парохЂ намести е кодђ свое сестре у квартирЂ, пронађе се, да та претворна калуђерица нГе ништа друго него еданЂ младЂ момакЂ, кои е, у халвинама смирене калуђерице, чин1о разна злоупотребленЈа. Како га познаД} г 1 онђ одма почне бегати у ТриестЂ, а оданде да беа «'и У Турсиу. Но буде уваћенЂ. Кодђ нћга е нађено 6- хилнД а Фор. сребра Онђ е већЂ затворенЂ. (Преса).