Šumadinka

196

ппчемг. е последнви дана добииа неколико стотина )ака подкрепллнн, а ioiuti . се и далн очекуго. Послед' 1,0 ^ ва дана дотло е преко 3000 воиннка Г и као што се чуе, * а3 н се у Малти № штђ млого eehifi брои воиске . кон т акођ е v ен глески новина износи енглеска воиска на истог л&су л/чл

лндама здан1л заедно сг> нбјовимђ обитателлима. И у Синоди (вароши у Лпанскои) било е лки землТ.треса. но 28. Новембра прошле године, кадг> е холандска лађа „ПаакЋ" оданде пошла, iouit се Hie у Синоди дознало разоренћ вароши Еддо, премда ова мћста неодстое едно одђ друrort далћ него 12 немачки милн. Врло е чудновато, што Холандези увћраваш, да Дпанцм оваи у!каснБ1и догађаи не сматраго за Б огћ зна какову велику стварг., Оваи се зем.гКтресЂ у осталомт, дао предвидити по аснммђ предварителнммЂ знацима, тако, да су ce млоги мпте.ши речене вароши шшђ за време изћ вароши уклонити могли. Куће су бмле лаке и слабо сазидане и ow.ie су готоно све при землћи безг. спратока. Храмови напроти†бмли су вмсока, одђ тврдог-b и крупногт, камена саграђена здашл. — шалћивбји листх. „Иуншг." узапћенг. е у Паризу. О нђ е сирћчЂ садржавао едну карикатуру (нагрднми ликђ), у Koioii е представлК нђ царЂ НаполеонЂ, како стои надЂ колевкомт> царскога принца, а иза nhra стои слобода , и моли цара, да буде принцу крштенми кумЂ . — ГенералЂ Боске sfiio е CBoiofi матери , да е постао маршаломЂ, слћдугоћомЂ лаконскомЂ депешомЂ ; МаршалЂ Пелисје својои матери : „Молите се Богу за цара." — На телеграФску вћстн., да е се po^io Францускш царевићЂ, одговорш е папа слКдугоћимЂ рћчима: „Н благодсилћмЂ цара, царицу, царско дете и Француску. Брои жителн у целои Францускои по наинов!емЂ попису износи на : 36,783.339, душа. Међу коима има 480.503. Калвина, 267.825. Лутерана, 74. хилиде Еврел, 30 хиллда други' разнм вера, а онбј осталм сви су Католици. — Сви членови конФеренц1 - а rio же.1ЂИ цара Наполеоиа дали су се живописаги, да осгзве свое ликове у Паризу за споменЂ тога знаменитогЂ ншовогђ дћла. — И зђ едногЂ окружногЂ места лвлнго нам-b : да e тамо еданЂ за обкладу на доручку поео 80. симита, 60. пужева и nonio 8. ока paKie, и после у време ручка опетЋ е сђ приличнммЂ апетитомЂ ручао. П 0 Л И Т И l I Н bl И ПРЕГЛЕДЂ. „Ост-даиче П остђ " саобштава слћдугоћ1и дописђ изђ Париза : r f6'tателnocTh руске политике у Паризу. 0—0 У Паризу 16. Марта — Руски дипломати — ако се сирћчЂ она читава поворка ађутанта и агента, нои се подђ видомђ пратнћ (свите) руски посланика на конФеренфама баве у Паризу, дипломатима назвати може pa3Biaro на све стране необичну дћлателноств. ИзванЂ послова конгреса управлћно е главно игзјово старанћ на то, да увуку у свое интересе млоге капиталисте за проекте гвозденн путова, кои ће се одма после заклгоченд мира у Русш почети градити. Понуђена услов!д врло су пробитачна и обећаваго велику добитг., и скоро ће моЦЗрству) дознаго се садЂ већЂ и неке поединости. У же бмти г. г. ПерерЂ, премда подђ другомЂ ФормомЂ, т °" ђ землћтресу пропало е 30.000 лгод!и, 54 храма, 100.000 obiTii у притнжанго руски гвозденм путова, као годђ што к Ућа. На 30 точк!и у вароши po f i,io се у еданЂ ма по- су у притлжанго аустршски. У свему што Руси овде раiIia pii. Земла се разпукла и раздвоила и прогутала е хи- де, говоре и спремаго, лежи нека ревностг, и подвиаша

намћрана навести се на море за у КркмЂ. П о ;ки новина износи енглеска воиска на исто„'зузимагоћи турску суву землго, преко 70.000 момака. 1 13 Б Р Н К 4, UliCTH изђ Америке одђ 1. Mapra пвлнго: да се сагозне аИ еринанске државе сиремаго да отворе ратЂ са Енгле зскомЂ, збогЂ давно почете препирке. што е Енглесна уписивала воинике за свого воину у сагозвимЂ дрзкава „ а . 36 огђ тога е недавно и американс!пи посланикЂ ЗЂ Лондона са свммђ своимђ песоналомЂ позванЂ. ( онђ е већв отишао изђ Лондона). Заступници американскогЂ cai03a врло опоро говоре о Енглескои, а тако исто и аиериканске новипе жестоко ступаго противу Енглеске. О симђ тога што е американск1и сов К тђ одредјо 3 мил!она талира на умложенћ оружа и военБ! потреба, чине се принраве за ратЂ на све стране. У совћту нђиномђ (а мериианскомЂ) генералЂ КасЂ врло се жестоко противу Енглеске изражава : „Енглеска е — вели — млого страдала у рату противу Pycie, па валБда хоће да на западиои страни свћта (у Америки) свого воену славу поврати. U неразумемЂ шта го значи: да се ова наша размирица пресуди и разгледа ко има право. Ово Hie никакво пмтанћ о границама или о каквои накнади, него ово е чисто толкованћ шта значе рћчи трактата. д то може сваши разумети и нетреба туђу пресуду." — Г. ИверзонЂ roBopio, е да е ратЂ са ЕнглескомЂ з 6 огђ среднћ Америке врло близу. ВелерЂ недржи да е ратЂ тако близу, али ипат, да се треба спремати ако 6bi ратЂ почео. да iи ненађе неприправлћне. БраунЂ изражава се јошђ опоpie и каже : да оно како Енглеска толкуе клеитомске уговоре, вређа здравми човечш разумЂ, и кадЂ бм приватанЂ какавЋ човекЂ при каквомт> послу таково што покушао (т. е. сммсао уговора тако толковао) то свакш морао бм га држати да иде на превару. А да ту стварБ когодђ Tpehift пресуди и изравна , неможе ни говора бнти. бдна велика репу блика (продужава далћ Браунг.) морала бм бмти на сванЈи начинЂ у штети. како бм се та стварЂ крунисанБЈм-i, главама на пресуду дала." Далћ изђ свега што се у Америки ради, види се, да се ствари све вмше и Bbiiue заплећу и да ће Америка са Државама Европе имати разпре и непрЈнтелБства. Енглеска, премда сасвммЂ учтиво и благо на све американс ке прекоре одговора. ипакг, непопушћа имђ млого и безЂ икаквогЂ стра' иде на сусретЂ томе рату, кои бм З а hio могао млого важнш и опаснш бмти одђ овоп, саДа већ-Б свршеногЂ рата. Она се узда у свого Флоту, кого 6 оваи ратЂ шштђ већма умло;i{io и оснажш. РАЗНЕ Н0В0СТИ. О страовитомЂ землћтресу у Еддо (у нпанскомЂ