Šumadinka

ствено она моћв, woto Богћ лшдма горећимг. чертама на лицу напише, и uoa се зове : Разумљ и воиа. IK Р В Н Ц Е. — вданг> момак-Б христ1ннсие вере у Бресиави залгоби се у едн у лепу евреиску девоику; и она е н1-.га искрено волила, и договоре се да се вћнчаго. Кадг. пакг, виаств недопусти ово мћшовито венчанћ, оде младићг. у БерлинЂ да тамо моли, да му се дозволи да ту девоику сме узети. У Берлииу такође кажу му : да другчје неможе никако ту девоику узети, докле она непређе наипре у христ1анску веру, или докч. онт> небш npeiuao у евреисву веру. врт> обое треба да буду одђ едне вере. Залгоблћнши младићт, извћштавао е непрестано свого девоику у своимб писмама о услћху свога тражена. Но кадћ и у Берлииу недозволе да се може вћнчати, и почемЋ му е девоика при полазку казала да она неће свого веру променути, сммсли онт> све на едно, и у Берлину оде у Синагогу и ту прими евреиску веру, па онда одма седне те напише CBoiofi девоици писмо у Бреслау и нви iofi ту радостну вћств , да е примш нћну веру, и да ће за два дана доћи у Бреславу г , да се ег> HfcOMt кенча по закону евреиекомБ. Текг. што е то писмо на пошту дао и кући се вратт. нађе одт> свое девоике слћдугоће писмо. — „Лгобезнми моН Адолфи! Изг. твои писама видила самћ да nie могуће да се naiui. бракг. заилгочи а да ми опетгЈ останемо свако у csoiofi вери. Моа лгобавг. непознае никакве жертве. ное ради тебе неб&1 могла поднети. Н хитимћ да ти саобштимг. радостну вћстБ. Немои више никогатамо молити. Н сам& гоче прешла у христјанску веру. fl самБ xpnciiiiHita и нашемљ вћнчанго нестои више ништа на путу. Зато похитаи 'јас-Ј, пре у napvnia твое Амалје." — Свакг» могке себи представити . isaun се аачуд^о сирома Адолфт,. кадгз! е ово нисмо прочмтао. — Прорачунато с, да енглезки гводени путови сђ едно на друго приносе 2. на сто ; Француски 15 и 16 на сто, аустршски и н1,мачки одг> 6 до 10 на сто. Дужина Француски гвозденм путова износи на 2S80 милн, на кое е потрошево 580. милшна ФОр. ср. Главни енглезски гвоздени путови износе на 2660. милн, и на нг,н потрошено е 1220. MintioHa «>op. ср. дакле за манћ путова потрошено e двапз 7 тт> више него у Француекои. Капиталг. уложенми у свмма гвозденимг. путовил^а износи : у Енглезскои 3000. мил!она, у Францускои 1000. милтна, ау сагознммг. американскимг> државама 1500 милiона Фор. ср. — Сагозне сћверо американске државе имале cy r при свршетку прошле године 23.384. милћ гвозденм путова, и на таи грднми просторг. и дужину гкозденм путова потрошено е манћ него hito е Енглеска или Фрапцуска потрошилаСама држава Нго-Торкг. има 3216. милн гвозденоггЈ пута. Француски гвоздени путови наивмше прихода доносе а енглески наимаић. Енглеска е врло скупо свое лутове градила. Има на неки' мести гдћ е на два сата далвине потрошено 15 мнлЈона Фор. ср. докг> сег возденми путг. начишо; сг> едно на друго рачуна се, да е на сваку енгл. милго потрошено 300. хил. Фор. ср. — Подвозг> на гвозденммт. путовима у Енглезскои трипутЋ е скуплБЈи него у осталои Европи. — У 1854. год. 11. vn.iiona душа довезло се на гвозденомг. путу у Лондонг> само сг> едне стране Лондона, тди се налази лондонска hynpia. Но то,

nifi чудо, кадБ човентЈ дозна, да хилнде Лондонаца не седе у Лондону , по гди-нои седе сг> кућомг, по 20. сатЈи хода удалћни одђ Лондона; па ради евтинјегг. плаћани пренумерираго се и погоде да могу сваши данБ возити се двапутг> изг, Лондона CBoiofi кући. Па тако свако готро рано седне на гвозденми путг>. дође у Лопдонг>, седи ваздантз у свомг> дз 'ћану и ради, а у вече седне опетг> и 10—20 сатш дође за часг> ceoiofi кући, и то ra далено евтинје стае него кадг> бм у Лондону сед|'о. За одкуплБиванћ нБива преко кои гвозденми путг> иде, изда се обично око 400 000 Фор. ср. на два сата дуа;ине. На едном-Б месту плаћено е за еданг> комадг> землћ еданБ милтнг. и 200. хилнда Фор. ср. кои е само 50 хилада Фор ср. вредјо. — Друштво Лауморско салило е едну нумбару (шуплћ ђуле) за енглеско правителство То е наивећа кумбара кон е нгда на свету саливена бмла. Она е тежка 2807. '&vnTifi. Докг> се салила . потрошено е на нго 250. Фор. сребра. — Одма сутра дан -б по зак.поченго мира поевтиниле су у Паризу све кућевне потребе; нарочито говеђе месо поввтинило е са 2. краицаре. — По селима у валонскимг. провинцЈнма постои и сада таи старми обичаи. да тћла мртвачка са нбјовммб наНлепшимг> алБинама и са свммг> прстенћмг. и драгоцћностима што е ко за живота Hocio, у гробг> саране. Тако скоро умре г^амо у селу М. една богата девоНка. Онако мртву обуку е у наКлепше алвине и наките е драгоцћностима, па онда затворе сандукт> да е у гробт> спусге. Кад -б неко наеданпутт. примћти, да су нешто, што е она nafipa^ie носила, заборавили спремити. После краткогг, совћтованд буде сандукг. отворенг. и метну поредљ нћ ioujT« еданг. na.ii.ifi амрелчићг,. ! — Сг> полБСке границе пишу: да е еданљ сиромашнми дечак!> оДг> свои 12 година пронашао у еднои обали, буре пуно дуката кои су као талири ; онг> се зове 1ованг> Левандовсчпи. Незна се шштб колико е то сокровиште, али рачунаго ra на еданг. мил1онг>. Млоги држе да е то каква воена каса, кого су Французи бежећи изг> Pycie 1812. год. онде закопали ; ерг. у доцн!а времена млоги се опоминго, да су неки Французи онуда дуго тумарали и нешто тражили. Други опетБ МБЈСле да е то изг. полвске револуцје одг> 1831. год. остало. Но то исто сокровиште опетг> е сакрнвено, а онаи кои е пронашао опетг> e остао прослЈ:г>. брг. i'afi дечакЂ ЛевандовскјН на испмту казао е: да е онг. пре три неделћ враћао се изг> свогг> села у Шигенг. свомг> газди гд' е кодг> меанцје С. служ!о. Путемг> прнмћти онг. према месечини у еднои урвини, кодг. Сарловице да се нешто саи. Онб помисли да е. какавг. комадг> ћилибара кои се туда често налази и оде да види. Текг> што е рукама мало почео гребсти, кадг> на еданпутг> одвали се еданЋ комадг> землћ и онг> иримћти едно црно буре са обручима одг. туча. Онг> оде и каже то свомх газди, кои одма упрегне три конн у кола и са своимг> смномђ и онммг> дечакомБ оду на то место, н кадг> ископаго то буренце, меанџ1н разсћче ra сг> едне стране и засмн.о се дукати. Онда онб натовари на кола и оду кући." —■ То приповеда таи дечакг>, а меанџ|"л и нћговг> смнг> на испмту постонно кажу да они о свему томе ништа незнаду, и сложно све то одричу.